Duboko sam uvređen ali nimalo iznenađen. Naslovi u novinama, elektronskim medijima a bogami i na malim ekranima naših čarobnih kutija počinju besomučnu hajku na policajce koji su „brutalno pretukli urednika NIN-a“. Odmah je pronađen i video zapis bezbednosne kamere koja treba da dočara taj „vandalski“ čin „neobuzdane horde nasilnika“ koja „nevinašce“ prebijaju na očigled zgroženih građana.

Nazivate nas braćo Srbi i sestre Srpkinje: Džukelama, Pubovima, Skotovima, Glupacima, Drotovima. I u pravu ste.

Vi nama možete sve a mi vama ne smemo ništa.

Ako je sudeći po početku godine onda će nam ova biti izuzetno zanimljiva jer donosi promene, nadamo se na bolje.

Sve je krenulo sa dočekom koji je bio za sve nas iznenađenje i dobrodošlica  omikronu, jer se redovi ispred kovid ambulanti povećavaju. Opet idu apeli da budemo odgovorni itd.a ja lično ne vidim da je odgovornost na nadležnima za odobravanje masovnih okupljanja i slavlja, niti da je bilo kakvu odgovornost preduzeo krizni štab, sem što nas zasipaju informacijama o vakcinaciji.

Ja sam da se razumemo vakcinisana 3 puta Sputnjikom, jer

demokratska stranka

ps: moj odnos prema zutim mrljama ostaje nepromenjen :)

drugi deo naslova copyright by unfuckable 

Na šta bi mogli ličiti svet i život u vreme kad naša deca i njihovi vršnjaci budu imali unuke?

Zatim, dok njihovo "ja", tj "ja" tih praunuka, bude razmišljalo o sličnim pitanjima šta li će "ostali" u njihovim glavama raditi? U kojoj će njihovoj pop-istorijskoj fijoci stajati brendirani praroditelji? Kako će, emotivno, biti vezani za prošlost?

„Art washes away from the soul the dust of everyday life" - Pablo Picasso

Dok jednog dana i ta prašina ne postane umetnička!?

Vreme je na nizbrdici. Svakodnevno se ubrzava. Pre koju deceniju, kad se internet pojavio niko pojma nije imao kakve će to promene uneti u život ljudi. Danas, kad je ostalo malo onih koji nisu zavisnici od njega, još uvek nemamo predstavu šta će nas snaći već za koju godinu i kako će naš svakodnevni život sutra izgledati. Digitalna revolucija u kojoj živimo, era je dramatičnijih promena od onih što su bile u vreme pronalaska točka, parne mašine i naizmenične struje, zajedno.

Blog je jedna od privilegija interneta. Neko nešto napiše, onda čitaoci komentarišu. Čudna

Eksperiment u blogovanju

(Podiže ruku)
Ja? Oh...

(Sedne na pod, prekrsti noge)

Zdravo, ja sam Erik i ja sam muškarac koji se oporavlja.

I samo sam sa vama želeo da podelim da se slažem sa ovim što je Tim upravo rekao o osećanju stida zbog svog penisa. Ja mislim da su mnoga pitanja o mojoj muškosti vezana za osećanja stida. U stvari, zanimljivo je da sam tokom Timove priče razmišljao

Željku Ivanoviću, direktoru crnogorskih Vijesti, upravo sam poslala sledeći mail:

Gospodine Ivanoviću,

Štampana stvar čiji ste suvlasnik i direktor objavila je 21. marta 2009. u štampanom i elektronskom izdanju moj autorski tekst objavljen još ranije, 9. marta 2009, u beogradskoj Borbi i prenet dan kasnije, naravno uz moju saglasnost, u Peščaniku.

Tekst ste objavili bez mog znanja, bez ikakvih konsultacija bilo sa mnom, bilo sa medijem za koji je pisan i bez navođenja originalnog izvora.

Time ste i meni i mojim poslovnim partnerima naneli štetu, a čitaoce doveli u zabludu. I jedni i drugi mogu steći pogrešan utisak da sam pisala za vaše novine - a nisam, niti bi mi to ikada palo na pamet.

... (LOŠEM) UMETNIČKOM UKUSU I JOŠ PONEČEM...

Zahvaljujući šarenim magazinima tipa Glory, Story i sličnim ne retko imamo prilike i da, kako se to kaže, “zavirimo u stanove poznatih“, to jest budemo svedoci najčešće lošeg umetničkog ukusa srpske (kvazi) elite. U redu, apsurdna postavka tako nešto čini, rekao bih, logičnim: ukoliko je već reč o kvazieliti kakav bi joj ukus bio nego loš? Stvar je, međutim, mnogo ozbiljnija no što se to na prvi pogled možda čini. Ljudi koji su u ovoj zemlji zainteresovani za kupovinu umetničkih dela ─ čast izuzecima, naravno ─ ili nemaju para ili pak ne znaju šta je umetnost. Jedan od legitimnih razloga kupovine slika, jeste zadovoljenje vlastitog lošeg ukusa ali, svakako, i demonstracija materijalne moći. U prevodu ─ kupuje se ono što je najskuplje. S gledišta logike kapitala i to bi verovatno moglo biti ok, po principu čim je skupo za pretpostaviti je da mnogo i vredi, to jest da će ta vrednost vremenom moći samo da raste. I tu se ozbiljnijih zamerki ne bi moglo naći – uostalom, zašto bi ljudi od biznisa morali imati umetnička znanja. Odu lepo u galeriju, vide šta im se sviđa (opet uglavnom ono što je najskuplje) izaberu i plate.

Uostalom, ne ponaša li se tako i čuveni Roman Abramovič koji je nedavno u samo dva dana za dve slike potrošio neverovatnih 120 miliona dolara!

Dramski umetnik Čedomir Petrović vs RTS

Lčno se ne bih mešao u sukob narečenog dramskog umetnika i Javnog servisa. Međutim, moje razumevanje bloga, kao oblika internet komunikacije, podrazumeva i komentare.

Zato i samo zato, koristeći pravo autora na blogu b92, postavio sam ovaj post.

Daklem, komentatora radi.

To sto su se exradikali i radikali potukli u (X)lupstini, ups pardon Skupstini me mnogo i ne zanima. Sazdani su od jednog mentalnog sklopa tako da je sve ostalo pitanje nijansi.
Svi ce sad da se bave tucom, ko je kriv, ko je koga gurnuo ili udario u nos. Bice to prava rasomonijada , pa ce se cekati izvestaji , zapisnici, i sve ce to na neki nacin da se rascivija. Bice usvojen poslovnik te da oni tamo pocnu da rade ono zasta su placeni.

No u ovoj celoj furtutmi bojim se da ce jedan stvar biti gurnuta u zapecak. Jednostavno ima da promakne u sveopstoj gunguli. To je

Vest koja za sad prolazi neopazeno ili moze da prodje neopazeno. A vrlo je ohrabrujuca. Potisnuta je opstom gungulom oko Farme, Satelita,Kofera, Orlova, objavljena je kasno popodne.Evo je u celini:

Gej lezbejski info centar saopštio je danas da pripadnici i pripadnice gej i lezbejske populacije mogu konkurisati za profesionalne vojnike u Vojsci Srbije.
Ta nevladina organizacija navodi da "želi da informiše gej-lezbejsku populaciju u Srbiji da, za razliku od Amerike i mnogih drugih država, mogu biti pripadnici Vojske Srbije i profesionalni vojnici".