Ovaj post je samo ilustrativno-informativni dodatak današnjem postu Gorana Miletića.

6. februara ove godine jedan od gostiju Peščanika bio je publicista Mirko Đorđević, koji je govorio o imovini SPC, o njenom uticaju u srpskom društvu - tačnije, o njenoj zemaljskoj, više nego opipljivoj moći. Povod za razgovor bilo je uplitanje crkve u raspravu o Statutu Vojvodine, a prave razmere njene moći vidljive su, naravno, u današnjoj odluci da se povuče iz procedure Zakon protiv diskriminacije.

----------------

Svetlana Lukić: (...) Juče je stigla vest da je Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve poslao pismo državnom vrhu Srbije i poručio da nikako ne usvajaju Statut Vojvodine, da oni imaju neke važne primedbe.

Gost autor:

ceda_urosevic 

Ponekad se pitam ima li sve ovo smisla. Ovo – moje angažovanje u diskusijama (koliko god ono minorno bilo), moja znatiželja, moja žeđ za stalno novim i novim iskustvima, pričama, idejama, ljudima, moje obrazovanje, moje blogovanje i komentarisanje, moj stav ili priča, moje viđenje stvari, moja zapažanja i utisci, moji vicevi ili frustracije... 

Jedna od situacija kao pokazni primer: dok kucam komentar, usred žive rasprave, pomislim ─ čekaj malo, misliš li ti da zaista svojim rečima bilo koga/bilo šta realno menjaš? Misliš li da će bilo ko, sem uglavnom tvojih istomišljenika na Blogu od kojih promena stvari zavisi koliko i od tebe, uvažiti ta zapažanja ili kritiku? Sve mi govori da neće.

Čije su naše institucije kulture? 

Kakve se poruke iz njih šalju?

Kome se one obraćaju ― i da li je u njima ama baš sve dozvoljeno?!

Samo su neka od pitanja koja u poslednjih 50-ak dana sebi mogu da postave posetioci i  uposlenici  u novosadskom Muzeju savremene umetnosti Vojvodine ―  od kada na vratima jedne od kancelarija MSUV, ispod imena dvoje kustosa, uposlenog PR delatnika institucije i jednog bivšeg direktora, imaju priliku da se susretnu sa "izloženim" likom Josifa Visarionoviča Staljina.

Šta, dakle, traži Staljin u Muzeju

Devet godina je Halobeba pomagala nama, u bilo koje doba dana ili noći mogli smo da je pozovemo. Iz bilo kog dela Srbije ili inostranstva. Sada Halobeba ima problem, naravno sa novcem, i bez naše pomoći bi mogla da bude ugašena. Svi vi koji ste se javljali, reagujući na prethodno objavljene blogove o teškoćama u kojima se našla Halobeba, svi koji imate bebe ili ćete ih dobiti, koji ih nemate, ali razumete koliko servis poput Halobebe znači roditeljima, bebama, deci, svi vi koji razumete koliko je bitna svaka pomoć u borbi protiv bele kuge, koliko je bitna pomoć budućnosti,

od danas možete pozvati Fond B92 na broj telefona 064 815 12 42 i ponuditi svoju pomoć Halobebi.

Ili uplatiti na račun: Uprava za trezor za Halobebu 840-627667-91,  IBAN je RS35908500150000585828 

Pomozimo Halobebi, kao što je ona nama pomagala. Ne dozvolimo da se Halobeba ugasi samo zbog novca.

Zašto li ga Rusi zovu sunčani Krim? pitao se mladi Eduardo, gledajući kroz prozor svoje hotelske sobe. Zima u Odesi te 1898.godine nije se razlikovla od prethodnih.  More, luka i gradski krovovi  već danima se uvijaju pod teretom guste magle. Kada se magla podigne otkriva još sivlje oblake i žućkastu kuglu koju  ni jedan Napolitanac ne bi nazvao suncem.  Nostalgija za rodnim Napuljem, za plavim morem, još plavljim nebom i sjajnim suncem pritiskivali su Eduarda više nego gusta magla Odesu.  Dok je pisao suze su mu tekle iz očiju, a note iz srca.

Malo je verovatno da će imperator Mišković doživeti sudbinu imperatora Karića i da će naš novac morati da troši krijući se po Rusiji. Mada ima i takvih mišljenja. Između njih dvojice postoje evidentne sličnosti, ali i velike razlike. Obojica su prve milione stekli zahvaljujući režimu Slobodana Miloševića, u tome je sličnost. Međutim, Mišković je našao načina da i posle oktobarskih promena sačuva svoje pozicije i izgradi svoju imperiju. Bogoljub nije. Sirov i pohlepan kakvog ga znamo, hteo je i ovce i novce. I neposrednu vlast i bogatstvo. Miroslavu je bogatstvo dovoljno, vladati se preko bogatstva uvek može. Ako ne neposredno, ono posredno.

Welcome to Srbistan. Za one koje nisu prepoznali, ovo je pre neka dva meseca snimljeno na Mišeluku u Novom Sadu. Ove kamiondžije postale su urbana legenda i youtube video legenda, a izvesna nemačka televizija već je došla da snimi i prilog o ovome. Ko je ovde kriv?

Niko. Ovde samo anđeo slobode još nije umro.    

1. Srbija podnela kontratužbu protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde za genocid

2.      Novi Viktorijini Anđeli, među njima Danijela Dimitrovski

Kad je Honourable Kirstie Allsopp dobila sina izjavila je da je vise ne zanima televizija, da samo zeli da sedi u kuci i doji. Zlobnici su naslovili ovu vest „Lactation, Lactation, Lactation..." Ja sam se mislila - mora da je mocno to dojenje. Zato se i zovemo sisari...A onda sam i sama dozivela isto.

Godine zivota u civilizaciji ucinile su da

Nije moglo bolje. Prvi pobednici serijala "Ja imam talenat". Novac, auto i buducnost nisu  mogli da odu u bolje ruke. Ovo troje malih su cudaci.Pilerovi. Devojcica i dva brata. Samouki bili , ako sam dobro ukapirao, vise nisu.

Mnogo mi je drago, ako neko zna nesto vise o njima, neka dopise.

Nije im bilo lako, ostra konkurencija. Apotekar koji peva k'o slavuj, Oliver Katic koji slamase zenska srca, zena geodeta iz Jagodine, prozvase je "Srpka Suzan Boyle".

Ipak klinci , virtuozi, su pobedili.

Slusajte i uzivajte.

Vise nece morati da sviraju u ulici Kneza

Ja sam gnjavator, videli ste to i sami, ne druzimo se od juce...

Stalno imam neke primedbe, na vlastodrsce, na podanike, na blog...k`o onaj Balasevic...ne volem...

Evo, sad "ne volem" ni Fond zdravstvenog osiguranja...ma ne od sad, odavno...al` da vam ispricam...

Resim se ja da poslusam glas razuma i da odem na proveru zdravstvenog stanja zbog kog sam u invalidskoj penziji. To sam, do sada, radio tako sto pozovem koleginicu- majstoricu za moju boljku, koja me odrzava u zivotu vec deset godina, odem kad mi kaze, laboratorija, pregledi  rucni i masinski, bolnicki

 (из дневника ми радног . . јул 2014.)

. . . . како је слика устину речитија одречи ево ме тици налик у луфт инспекцији градње Коридора 11 кроз Србију која, сем оку мамљивих предела Србије, нуди и увид у техничка решења ове, за извођење, захтевне будуће саобраћајнице . оне пак које је дотакла,има томе,прича о Светом храсту у селу Савинац, настали недорек уочиће . . . мин 21:24.

                         - одавлен донле к'о оданле довле ( Г.Б.Ћосић)

(црт'ца из дневника ми)
не сумњам да када се овај, већ поприлично генитално израубаван блогер, присећа разних епизода својег минулог промискуитетног трајања (којима сте сведоци Ви читаоци) можете да иронично их протумачите као фантазмагоричне ми елукубрације, али за мој пубертетски (а и каснији) холизам неопходна ( наликујући неком дипсоману) је бар дневна доза бављења минулостима , обзиром да је презент тих непримереностими лишен. - дај шта даш ...вели Народ.

 Gost autor: MuadDib

У овој причи ће се можда поткрасти покоја ловачка лаж, али све остало је истина, часна пионирска  :-)

Сви су га звали Рус а био је Украјинац. Всеволод Леонидович Ромасјуков, (1898-1999), ловац и лекар.