„Odnosi su nam od danas topli, predviđamo još ovakvih susreta dobrih suseda“, izjavio je novinarima hrvatski predsednik Ivo Josipović i dodao kako se s puno optimizma ide prema budućnosti.

i Tadića „Ovaj opatijski korak definitivno je dobar za tu budućnost“, dodao je njegov gost iz Srbije Boris Tadić.

I Josipović i Tadić su najavili novu etapu u odnosima dve zemlje i izrazili podršku evropskim integracijama, i da će buduće  odnose graditi na pricipima evropskog partnerstva..

Razgovarali su o svim otvorenim pitanjima odnosa Hrvatske i Srbije i dogovorili se o načinima njihovog rešavanja.

Predsednik Tadić se založio za eliminisanje stereotipa i predrasuda u odnosima, koji postoje na obe strane.

Treba im verovati, jer ulivaju poverenje.

Kada je objavljena vest i slika  susreta predsednika Josipovića i Tadića u Opatiji mnogi su sa setom glasno ili u sebi rekli da smo imali njih dvojicu i da su bili pre 20 godina na tim mestima, rata a ni ratova verovatno ne bi bilo.

U moru balkanskih banalnosti, bahatosti, inata i drčnosti lidera u “odbrani svojih vera i nacija” po receptu ima da bude po mome ili nikako, pa ako treba rat neka bude, ne zaleći da u toj borbi izgine i bude osakaćeno u svakom pogledu veliki broj sunarodnika, Tadić i Josipović su pokazali da su patriote koje interese svojih naroda žele da ostvare ne žrtvujući narod. Pokazali su da su državnici a ne poglavice balkanskih plemena.

 Ma, to je vest u Kuriru.

Ne treba im verovati, oni su skandalmajstori, od toga zive, to im je posao.

Slike sarene, na stolu gola devojka - posluzavnica, zenski rod od posluzavnik, bez znakova navoda jer nije navodno, ona je stvarno - stvar, predmet za posluzivanje, koji posle mozete da polizete, ako vam se hrana dopala.

Mozda mozete i nesto drugo da uradite, malo jace da stipnete, ili ugrizete,  ako se tanki reznjevi sunke ne odvajaju dovoljno brzo do njene koze.

Mozete i da se naljutite, vi ste Bog jer vi ste to platili,  ako je njena koza postala topla i hrana se zagrejala, jer pre toga, nju su  kupali i polivali ledenom vodom da joj koza dobije pravu temperaturu, temperaturu lesa, da se hrana ne pokvari...a ona, bezobrazna pa  ugrejala posluzenje i pokvarila mu ukus, izgled, aranzman?

Радоје Домановић

РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ СРПСКОГ ВОЛА

Код нас има људи са врло великим положајима који ништа не мисле, а у накнаду за то, или можда из других разлога, почео је размишљати један обичан сељачки во, који се ништа не разликује од осталих српских волова. Бог ће знати шта је било да се тај генијални брав одважи на тако дрско предузеће - мишљење, јер се досад доказало да се од тог несрећног заната у Србији само могло имати штете:

- Чиме се поноси мој газда и остали његови суграђани, Срби? Зашто толико дижу главе и с надувеном гордошћу и презрењем гледају на мој род?... Поносе се отаџбином, поносе се тиме што им је милостива судбина доделила да се роде овде у Србији. Па и мене је мајка отелила овде у Србији, и не само да је ово отаџбина моја и оца мога, већ су и моји стари као и њихови, сви заједно, прешли у ове крајеве још из старе словенске постојбине. Па нико од нас волова не осећаше понос због тога, већ смо се ми увек поносили тиме који више терета узбрдо може повући, а ниједан во до данас не рече неком швапском волу: „Шта ти хоћеш, ја сам српски во, моја је отаџбина поносна земља Србија, ту су се отелили сви моји стари, ту су, у овој земљи, и гробови предака мојих.“ Боже сачувај, тиме се ми никад нисмо поносили, то нам ни на ум није падало, а ето се они и тиме поносе.

Samhain. Noć Samhaina, kada umire leto i počinje vreme zimskog mraka, je svanula taman kako treba. Prvo je legla tama mračnija od mraka, u olucima je ledeno zvocala voda, počela je sitna novembarska kiša. Ledena i uporna, ona od koje se i zima zatrese jezom. Tu i tamo je promicala poneka pahulja u pokušaju. Krvavog meseca koji prati Samhain nije bilo, njegov impresivni nastup je sprečilo testo oblaka koji su rasli kao da su se kvasca najeli, usput siveći od muke. Ako do sada letu nije bilo jasno da je vreme da ode poraženo, ali još uvek sa prilikom dostojanstvenog povlačenja, onda je ova noć dala sve od sebe da mu to nacrta mokrim mrazom koji se uvlači u kosti.

Kako da vam kažem, a da to već niste čuli...ono – Mala deca, mali problemi, velika deca, veliki rođendani...Još samo polutka dana me deli od surove realnosti da su deca sve starija, a ja sve mlađa i da će poslednji od mladunaca postati poslovno sposobna osoba, iako tako uopšte ne izgleda. Niti će mi ikada izgledati.

Delfsko proročište je odlučilo da zatvori svoja vrata kada je neprihvatljivo skočila cena halucinogenih supstanci na otvorenom tržištu. Do tada su njegove službenice živele mirno i bogato, uslužujući brojnu klijentelu nemuštim izjavama, koje su i dan danas stručna podloga brojnim političarima.  Jeste da se oni ne ljuljuškaju u dimnim izmaglicama, obučeni u crne stoljnjake, ali na načinu na koji iznose svoja smatranja, delfske proročice bi mogle samo da im pozavide.

Ukratko, posle niza godina tokom kojih su vidovite radnice zbunjivale generacije kraljeva, vojskovođa ili uopšte radoznalih bogataša, sindikat delfskih proročica je odlučio da udari rajber na svoje preduzeće, uz preporuku radnicama da posao nastave samostalno. Tako su kroz vekove počele da se smucaju posmatračice budućnosti, koje je pre svega krasio i krasi nemušti govor. Ipak, ostala je nepisana tradicija tajnog sastajanja, u cilju razmene stručnih iskustava. Naravno, na najmanje očekivanim mestima, konspiracije radi.

Kad god se osvrnem unazad, vidim sve same revolucije, revoluciju  do revolucije. Doduše, tu i tamo, iz prikrajka, vreba me i pokoja kontrarevolucija.  Kao senke prate me kroz ceo život. Danju kao senke, a noću, kao noćne more. Da bih se tih senki i noćnih mora otarasio, odlučio sam da napravim popis svih revolucija u kojima nisam učestvovao.

Urbani i obrazovani ljudi odavno ne veruju  Bibliji i biblijskim čudima, ne veruje ni sveštenicima i njihovim propovedima, a ni političarima i njihovim ideologijama. Vreme u kome živimo je vreme nauke. Ljudi danas veruju naučnicima, veruju u neumoljive naučne dokaze i u logičku snagu naučnih argumenata. Sa svoje strane naučnici, svesni svoje odgovornosti i značaja nauke za opsatanak i dalji razvoj civilizacije, danonoćno i predano istražuju. Sudeći po broju novih naučnih otkrića kojima nas naučnici zasipaju nije daleko dan kada ćemo o svemu znati sve.

 Kada bi mene,  kojim slučajem,  zapalo da na televiziji uređujem kakav kviz,  poput milionera ili multimilionera, ne bi tu bilo mnogo oblasti. Ustvari bila bi samo jedna – književnost.  Voditelj pročita kakav stih ili pasus iz proznog dela, a takmičari neka odgovore kako se zove pesma, priča ili roman i ko je isti napisao. Ko pogodi, neka nosi milione. Ako bi, pak, režirao Velikog brata, Farmu, Dvor ili kakav drugi rijaliti-šou, ne bi tu bilo psovanja, pljuvanja, polivanja vodom, a ni muže krava, pa ni seksa, razgovaralo bi se samo o književnosti.  Pa, da probamo, onako kobojagi, eksperimenta radi:

Гост: амика – Миливој Анђелковић, књижевник

Ретко сам коментарисао одлуке НИН-овог жирија за роман године, вероватно ни завршну одлуку – победника за 2015. такође нећу коментарисати, а можда, можда ћу и прочитати роман. Прочитаћу га да бих видео колико сам у овом тексту омашио, а колико погодио.

"The conquest of the earth, which mostly means the taking it away from those who have a different complexion or slightly flatter noses than ourselves, is not a pretty thing when you look into it too much."

Uvek se nadjem zatecena lokalnom kulturom komunikacije kad dolazim u „Majcicu“. Tako je bilo i pre neki dan kad sam samo htela da popijem casu vode u JATovom avionu na liniji Cirih-Beograd. Iskusna, starija stjuardesa me je pitala, posto je procenila da nema tako dobre kreme protiv bora i da sam sigurno dovoljno mladja od nje: „Izvoli, sta bi ti htela? “. „Za pocetak jedno Vi, a onda casu vode, molim Vas.”

Sta tek biva kad coveku treba nesto vise, a vremena ima manje? Kao na primer u lekarskoj ordinaciji ili u  bolnici…

U nasem narodu, ova pojava se

Dragi moji blogeri,

Rastacemo se na neko vreme,ne nije strajk(Vasovic) niti neki drugi razlozi (D.Nedeljkovic),vec to sto je mene vaspitalo da ako radim za jedno firmu,onda joj u potpunosti pripadam.Secate se,dosao sam medju vas kad sam se razveo od  predhodne ,a sad odlazim jer sam sam se vezao za  novu.Ne bi bilo korektno da radim u jednom mediju,a ovde koristim prostor koji pripada drugom mediju- B92. Prijalo mi je malo da ne radim.U medjuvremenu bilo je mnogo prica,traceva,novinskih natpisa,po njima sam bio priman,pa nisam,nudilo mi se mnogo i nista.Jedino sto sam znao,sto veci