Sinoć je u „Božidarcu“ odigrana predstava „Dragi tata“. Neću reći pred punom salom, jer sala nije bila puna.

Nažalost.

Iako je pisac ovih redova filolog (skoro pa sam i sama to zaboravila) ovo neće biti pokušaj književne, pozorišne, ni bilo koje druge kritike. Čak ni analiza.

Na sreću.

Zlatni dani rivijere

Rat je već odavno bio završen kada je u hotelu „Palasio Estoril" otkrivena čitava mreža kablova. To je bilo prilikom velikog renoviranja; tokom radova na enterijeru ispod tepiha, iza zavesa i tapeta pronađeni su i demontirani kilometri žice, navodno, više nego dovoljno da se opaše planeta Zemlja. Nije se znalo ni ko ih je postavio, ni kada, ali se govorkalo se da je reč o zaostalim prislušnim uređajima.

Posle zajedničke rezolucije Beograda i EU potpuno je deplasirano govoriti da izlazak Srba na izbore na Kosovu legitimiše nezavisnost.

Predstojeći vanredni parlamentarni  izbori na Kosovu ponovo unose zbrku u inače konfuznu srpsku zajednicu , koja , mada sve manji njen deo, iščekuje da li će Beograd dati zeleno svetlo ili predložiti bojkot. I dalje je u opticaju stav  da bi učešća na izborima predstavljalo priznavanje kosovske nezavisnosti. Poruka koja im se upućuje glasi otprilike u stilu: ako nas ne  poslušate sami ćete biti  krivi, a ako nas  poslušate mi nećemo

Draga Tatjana Aleksandrovna,

O romanu "Nešto što strašno podseća na život" (Akademska knjiga, Novi Sad, 2019), Slavku Matkoviću, Gradskoj kući, subotičkim samoubicama, grupi Bosch+Bosch, idejama, idealima, intelektualnoj i ljudskoj doslednosti i umetničkom življenju bez ostatka...
U intervju za TV Suboticu sa Miletom Tasićem :) 

Baš u ovo vreme, kada je septembar bio samo pitanje trenutka, bilo je jasno da se bliži Kraj i da će Oni doći po nas. Tome su doprinosila jutra i večeri koja su izdavala varljivo još uvek vrele dane, jer negde predveče je toplotu presecala tanka linija hladnjikavog mirisa, koja je ujutru terala baku da nam, bar reda radi, obuče nešto sa dugim rukavima. Za svaki slučaj.

Mada, i bez te jedva jesenje

Već za vreme nedeljnog ručka je moja Roditeljica počinjala kritički da me merka, i mrmlja: »Trebalo bi je oprati«. To je bila više konstatacija sa imperativnom tačkom na kraju, no pokušaj dijaloga sa Ocem koji je, preko puta nje, vodio bitku sa supenim rezancima. Zamenica iz njene higijeničarske rečenice je mogla da se odnosi i na stolicu na kojoj sam sedela, i na zavesu koja se krila iza mene, ali iskustvo nedeljnih

Da li ste gledali dokumentarac SPACE? Sam Neill i digitalna tehnika upakovani u nekoliko epizoda?

Nije li fantastično? Kako vam se čini? Moram da priznam da ima nešto u vezi sa Kosmosom što me plaši. Kada sam bila mala, sve se svodilo na zvezde, koje su ličile na ukrase za jelke. Sedeli smo brat i ja na krovu kuće da im budemo bliži. Kada padaju, zamislimo želju. Kada ih danas vidim kako padaju, imam samo jednu želju: zaobiđi nas, odlazi. Eto ti Jupitera, velik je, neće ni osetiti. I setim se Neilla kako u jednoj od epizoda,

Onima koji su procitali intervju hrvatske lingvistice Dr. Snjezane Kordic Nismo manje Hrvati zato što govorimo isto kao Srbi je sigurno odmah bilo jasno odakle mi ideja za naslov ovog teksta. Iako je ovaj intervju prenelo vise nasih medija mislim da se zbilja radi o izuzetno znacajnom dogadjaju na nasim prostorima kad je jezicka problematika u pitanju i da zasluzuje jos mnogo vecu paznju nego sto je imao.

Nisam nigde citao jasnije, bolje i izricitije obrazlozenu

Ne znam zbog čega, ali Srbija me veoma često podseti na pacijenta čiji lekari izmišljaju sve više i više „kreativnih" rešenja kako bi ga održali u životu. Postoje dve škole tih lekara, i uglavnom se predstavljaju kao vlast u Srbiji. Prva grupa se zalaže za lečenje po principu „klin se klinom izbija", a ako taj metod ne radi uzimaju veće klinove. Druga grupa smatra da se maskiranjem posledica omogućava pacijentu još neko vreme u zabludi da će biti izlečen.

Sretoh pre neki dan u troli drugara iz „onih" dana. Posle kratkog „pitanja" o porodicama počeli smo da „bistrimo" politiku. Ja sam kao neki novinar te se bavim politikom, a on je savetnik jednog "opozicionog" političara. Kao i svaki politički savetnik potpuno se slaže sa činjenicom da su sve političke partije iste, osim njegove, naravno. Na njegovu žalost izuzetka nema. Meni nekako dođe sve ravno. Isti su. Ekipa iz iste kafane.