Pitanje „Pošto priroda?“ sam prvi put postavio 2009. i na njega odgovorio ovde. Ovih dana sam isto pitanje sebi iznova postavljao. Sve dok nisam, a da nisam ni pitao, saznao odgovor. Sad znam cenu. Cenu prirodne baštine svih građana ove države. I cenu za koju je vlada spremna da promeni zakone i stavi je na doboš.

za vađenje države iz krize.

Svi znamo da Premijer nije okružen baš sposobnim pojedincima. Kao što svi znamo i da blogeri imaju velike zalihe genijalnih ideja kako državu izvući iz krize. Stoga bi bilo potpuno neodgovorno s moje strane ne pružiti mogućnost blogerima da se razmahnu. Pogotovo imajući u vidu da Premijer voli da prati društvene mreže.

Gost autor Omega68

Може Србенда да се презива Милосављевић и да буде поносан на то, али не може сину да надене име Милосав.Не сме од жене! А та која је симбол узорне мајке и примерне домаћице мисли да ако се девојачки презивала Љубинковић, њена ћерка не може да буде Љубинка већ нека Ела, Ена, Елеонора...

Уз

 GOST AUTOR: NICCOLO

Drage kolege,

Kao što vam je dobro poznato, na Blogu B92 postoji duga tradicija praćenja izbora i izbornih rezultata. To uključuje kako praćenje predizborne kampanje, tako i sam dan izbora i posleizborne analize eminentnih političkih analitičara.

Poznato je takođe i da Zili i ja volimo da izađemo sa svojim prognozama, što u vidu predizborne kladionice, što u vidu ostalih lukrativnih aktivnosti vezanih za izbore.

Ne bih da dužim. Prosleđujem vam mejl moje najbolje drugarice i svima vam se unapred zahvaljujem na strpljenju i pomoći!

  Ako možes, molim te, stavi na blog. Imaš sve informacije na listiću u prilogu. Ivina drugarica je u pitanju. Idu zajedno na odbojku, inače se znaju iz parkica 10 godina.  Nije dolazila na trening dve nedelje (inače prati Ivu do kuće kad se vraćaju uveče) i večeras se Iva vrati sa ovim papirom, podelili im u klubu...Leukemija, retka. Dete jedinica. Moraju i donora koštane srži da traže. Nađjino godište. Svi smo u šoku. Prvo smo plakali, sad gledamo kako da pomognemo, da vidi što više ljudi, pa da uplate što pre. Imaš dva korisna linka na papiru: fejsbuk i preko sajta OŠ "Jelena Ćetkovic". Tamo su svi detalji... Ja šaljem svima koje znam...

                           POMOZIMO NAŠOJ DRUGARICI!

Nina Spremović, naša učenica iz generacije 2013/14, obolela je od teške bolesti-akutne leukemije. Da bi pobedila bolest, Nini je neophodno presađivanje koštane srži. Nažalost, naši lekari nisu u mogućnosti da spasu Ninu, i njena jedina nada je operacija u specijalizovanom zdravstvenom centru u Rimu, koja se mora obaviti najkasnije za 3-4 nedelje. Pomozimo našoj Nini u borbi s bolešću i vremenom, tako što ćemo prikupiti sredstva za operaciju. Svaki prilog je važan, svaka pomoć je dobrodošla, jer za Ninu znače život!
Ukoliko želite da date dinarski prilog, za Ninu je otvoren račun u Banca Intesa.

• Dinarske uplate iz neke ekspoziture Banca Intesa mogu se uplatiti na račun broj
  51-102-00154710

• Ako se uplaćuje iz neke druge banke,  uplatnica se popunjava na sledeći način:
  Račun primaoca: 160-1-73
  poziv na broj: 51-102-00154710

Informacije o deviznom računu za pomoć Nini i sve ostale informacije možete pronaći na FACEBOOK stranici “ZA NINU“/ https://www.facebook.com/pages/ZA-NINU/378885868974387
Sve informacije o humanitarnim aktivnostima za Ninu u okviru OŠ „Jelena Ćetković“ možete naći na sajtu www. jelena.edu.rs
Hvala na pomoći!
Učenici i nastavnici OŠ „Jelena Ćetković“

.

Mršava starica, upalih obraza ispresecanih dubokim brazdama, povuče dim jeftine cigarete, zakašlja se i dlanom obrisa oči. „I ovo sam trebala odavno da ostavim, nego... A sad baš neću, ima da palim jednu na drugu dok ne crknem! Ionako... Džaba bacam pare na doktore, neće oni da mi pomognu. Za ovo što mene boli, nema leka." Odmahnu glavom i sasvim tiho promrmlja: „Niko tu više ne može da pomogne."
Povuče još jedan dim, pa gadljivo smrvi cigaretu u prepunoj pepeljari i odmah zapali drugu, odlučna da izgovori to što je pritiska.

„Dva sam sina rodila i dve

U jednoj brzopoteznoj šankovskoj razmjeni mišljenja sa mlađim sinom dr zurinog oca, saglasih se da je moje prezentovanje  nesvakidašnjosti   DMT vizija  ovdašnjoj blogopublci  imalo bitne koncepcijske manjkavosti. U najopštijem, umjesto da dam  uvodne napomene,  istorijski osvrt i osnove tekuće problematike, ja sam odmah krenuo  sa egzaltiranim izvješćem pravo iz centra ekstaze.

Zato ću ovim  tekstom pokušati da ispravim navedene propuste i da retroaktivno pojasnim stvari. Ujedno, to će biti prilika da bez nekog posebnog povoda ponovo pišem o svojoj omiljenoj temi :) 

Nije me bilo dugo, najpre zato što pedalirajući po Javi u društvu nisam imala kad da pišem, a po dolasku na Bali, gde se sada nalazim, zasela sam da radim. (Verovatno sam jedina koja je došla na rajsko ostrvo i ne izlazi po ceo dan iz sobe.) Imam nekoliko ‘projekata' na umu, a za početak pokrećem crowdfunding kampanju na sajtu Indiegogo kako bih prikupila sredstva za štampanje...

Ali, ajmo redom.

Crowdfunding kampanje su način prikupljanja sredstava za najrazličite projekte. Više se ne traže moćni sponzori, već veliki broj običnih ljudi prilaže manje ili veće sume za realizaciju neke ideje koja im se čini zanimljivom. Zauzvrat, dobijaju po povlašćenoj ceni ono u šta su uložili, a ako prilože više, slede im i brojni pokloni koje su za njih predvideli pokretači kampanje. Na ovaj način danas se u svetu finansiraju čak i velike i uticajne kompanije, dok je kod nas gotovo nepoznat jer o crowdfundingu jedva da se i pisalo.

Za Ivana sam saznala na vrlo neobičan način. Bila je 2013. i ja sam stigla u Bangkok, gde sam imala ugovoren besplatni smeštaj preko liste Warmshowers. Ugostila me je vlasnica privatne škole koja uopšte nije biciklistkinja, mada je posle našeg druženja kupila bicikl i u svojoj šezdeset i nekoj počela da vozi. Već prilikom susreta, rekla mi je da sam je zbunila, pošto je mislila da je reč o muškarcu koji putuje oko sveta. Na Warmshowers nije ni gledala moje fotke, a pošto joj samo moje ime ne znači ništa da bi znala o kom rodu je reč, to je zaključila da samo mušarac može pedalati okolo sam. Grohotom se smejala kad je otkrila svoju zabunu. I tada mi je rekla kako smo mi svi iz Srbije neobični.

"Koji mi? Poznajete još nekog iz Srbije?"

"Ima jedan vaš, isto biciklista, pitao me je za smeštaj. Njega sam odbila jer sam već imala goste. A i pola ga nisam razumela, govori engleski mnogo brzo."

Sad je na mene bio red da se začudim. U tada malom i manje-više poznatom svetu srpskih cikloputnika, znalo se ko je gde putovao na dalje destinacije. Ni meni ni rijateljima koji su pravili duge ture, a koje sam odmah pitala, nije bilo poznato da je neko vozio čak u Tajlandu.

 Poslednjih dana, dosta sam slušao o različitim programima koji su usmereni na vežbanje u kancelariji, tj vežbe koje pomažu onima čiji posao zahteva dugo sedenje. Smatram da je ideja odlična, jer je telo izloženo velikom mehaničkom stresu tokom seedenja. Paradoks je da se sedeći posao uzima kao lakši, odnosno manje fizički zahtevan, iako dokazano da ljudi koji posao obavljaju sedeći, češće pate od diskus hernije, nego odobe koje posao obavljaju na nogama.

Verujete li da je svakome od nas rođenjem predodređen život?

Neko je rođen da bude pekar, neko da prodaje sreću, neko sa velikom metalnom alatkom hoda kilometre i kilometre tramvajskih šina čisteći nakupljeno đubre u šini, a onda sve to ponovo za drugu šinu. Neko je rođen da bude lep, neko da bude kao od stene odvaljen, neko veliki a neko mali.

Mene, od kada pamtim sopstveni lik, život nije mazio.

To je moj usud.

Moje predodređenje je nesreća.

Sedeli smo u jednom mirnom ali otmenom restoranu, izvan centra grada i pili Erdinger, ono nemačko pivo koje baš volim, ali ga retko pijem, ne zato što nemam para, ne, ne, već zato što mi više prija Lav, ili ''Zaječarac'', ali kad god dođe on, iz belog-što se kaže-sveta, onda moram da se prepustim uživanju u pivu za koje u jednom ovakvom eminentom restoranu čovek mora da izdovoji trećinu svoje bedne dnevnice, ali Bože moj, on pije samo ovakva piva i njegov stomak nije navikao na srpske ''otrove''.

Ćutali smo, gledajući sa strane, on je posmatrao neki bračni par u prisnom