U prevodu, dobila sam autorsku opciju! 

Kao prvo, da zahvalim uredništvu što je tako munjevito reagovalo na građansku inicijativu.

Kao drugo, da se zahvalim mojim dosadašnjim blogodomaćinima, njanji i krkaru, što su pomogli u promociji mene ili me.

I, na kraju (last, bat not least important) da se od sveg srca zahvalim svima vama koji ste me podržavali, pisali peticije, urgirali, usijavali urednicino elektronsko sanduče i, sve u svemu, imali poverenja u mene!

Bez vas ovoga ne bi ni bilo (ili bar ne još uvek)

Hvala vam, i što bi rekli u Bocvani

PULA!!! 

Milan Nikolić

Jučerašnjim dočekom patrijarha u Jagodini kao da je završen jedan pedantno i precizno režirani ciklus događaja koji je imao svog glavnog junaka. Ivicu Dačića, pogodili ste. Počeo je zabranjivanjem Parade ponosa, a nastavio otvorenim ruganjem, cinizmom i sprdanjom sa ljudskim pravima ili, ako hoćete sasvim precizno, sa Ustavom i zakonima nečega što se i dalje, vulgarno i prepotentno, zove Država.

Bliski susret prve vrste:  viđenje letilice ili nepoznate pojave na udaljenosti većoj od 150 metara.
Bliski susreti druge vrste:  viđenje letilice ili nepoznate pojave na udaljenosti manjoj od 150 metara,  kao i  viđenje fizičkih tragova na tlu koje je ostavila letilica.
Bliski susret treće vrste:  viđenje  čudnih bića, ufonauta, u blizini letilice.
Bliski susret četvrte vrste:  fizički kontakti sa vanzemaljcima.
Bliski susret pete vrste:  direktna komunikaciju sa vanzemaljcima i interaktivni kontakt.

Bliski sureti  nulte vrste ne nalaze se u opšteprihvaćenoj  klasifikaciji učenog astronoma.

U poslednjih nekoliko dana, na nekoliko tekstova, kroz komentare, provlačila se priča o strahu. Oni koji su se odvažili da tu reč pomenu, da kažu da imaju strah, dobijali su ''thumbs up'' i preporuke.

Žurim da linkujem KRALJA MAJMUNA, pa neću linkovati sve te komentare.

I za sad samo nekoliko, nabacanih stvari:

1. Kažu da se

Poslednjih dana, zbog specifičnog stanja duše,  pobegla sam u rane šezdesete prošlog veka i  odgledala par filmova "novog talasa" iz kućnog video-šteka, između ostalih i Cleo de cinq a sept (Kleo od 5 do 7) od Agnés Varda, jedne po meni jako interesantne i inteligentne rediteljke, o kojoj mlađi ljudi danas, gotovo da ništa ne znaju.

„Autizam nije ograničen samo na jedno područje ili zemlju; on je izazov čitavoj planeti koji traži svetsku akciju." - generalni sekretar UN Ban Ki Mun
Generalna skupština Ujedinjenih nacija rezolucijom 62/139 proglasila je 2007. godine
2. april "Svetskim danom svesti o autizmu".

Te godine je po statistici Centra za kontrolu bolesti i prevenciju u USA 1 od 120 dece imalo dijagnozu iz autističnog spektra. Po poslednjim istraživanjima taj broj se povećao i sada je ima 1 od njih 88. U odnosu na 1970. godinu, kada se smatralo da je odnos 1:10 000, taj podatak je više nego alarmantan.

U Majdanpeku je u toku predizborna kampanja za lokalne izbore koji će se održati 07. septembra. Ova kampanja pokazuje kolikoje duboko dno koje smo dosegli u rasturanju demokratije u Srbiji. Svaka nova vlast bez greške probija novo dno za sebe.

Autor: Rodoljub Šabić

Nezavisno udruženje novinara Srbije i list „Republika" organizovali su danas u 12 časova u Medija centru okupljanje pod nazivom „Omaž Verici Barać".
Bio sam tamo i govorio. I u svoje ime i u ime kolege Saše Jankovića, zaštitnika građana koji me je za to zamolio, jer nije mogao da prisustvuje, zbog obaveza bio je van zemlje (Verica, Saša i ja smo zajedno proglašeni za počasne članove NUNS-a). Naravno, bio sam samo jedan od govornika, uz Vukašina Obradovića, predsednika NUNS-a, i Oliviju Rusovac i Zlatoja Martinova, novinarku i urednika „Republike". Posebno nadahnuto govorila je Olivija Rusovac.

Objasniti nešto novo znači povezati sa nečim što je već poznato. (R. Feynman)

Pisati nauku i pisati o nauci, dve su različite vrste pisanja.
Kad naučnici pišu i objavljuju svoje rezultate, oni se najčešće obraćaju kolegama, ljudima koji se bave sličnom temom ili problematikom. Poznavanje osnovnih pojmova se podrazumeva, a očekuju se da su čitaoci upućeni i u ranije stručne rezultate iz oblasti o kojoj je reč. U takvoj situaciji,

Pre sto godina, na današnji dan, završila se dvodnevna bitka za Kumanovo.

Ukratko, obe vojske, srpska i turska, želele su da zauzmu Ovče polje, turska je procenila da srpska ima rupa u odbrani, srpska nije procenila ništa. U sudaru, srpska vojska je pobedila, ali ni posle bitke nisu bili svesni da su porazili glavnicu neprilatelja. Sama bitka imala je odlučujući uticaj na konačni ishod.

U svakom slučaju, veliki istorijski dogadjaj i svaki normalan narod sa normalnom vlašću bi ga obeležio. U srpskim medijima, bar ovim internet, nije bio skoro ni jedan red o tome.

U prošlu sredu su poslanici glasali da advokati, stečajni upravnici, lekari i dalje mogu da porez plaćaju paušalno. Sa druge strane, govorimo o zamrzavanju penzija. Ovo je nemoralno. Licemerno. Ukratko sramotno.

Evo kako nas je svet nekada video, samo mi nismo videli isto.

Ona nije više sa nama. Nije više sa svojim roditeljima. Nema je. I dok se rone on line suze nad detetom koje je ujedinilo Srbiju, ne mogu a da se ne zapitam, s kojim pravom smo je prisvojili? S kojim pravom smo od nje načinili simbol nekakvog ujedinjenja? I da li ćemo uspeti da iz ovoga načinimo nešto korisno, a ne samo spomen na jednu tužnu, neuspelu bitku čiji smo deo bili? Ako smo je svojatali, uzimali za simbol  nečega dobrog u svima nama, onda ne bismo smeli da se zaustavimo na tome. Dugujemo joj to. I ne samo njoj.