Midsummer NS blues: Kako sam kupovala kupaći kostim

Kad se ovih dana kod nas u Novom Sadu sastavilo nekoliko lepih dana, i kad je sve počelo da liči na malo leta, odlučila sam da se malo pripremim za plažu, i da na'vatam farbu u zadnjoj avliji. Čisto da moje zmijsko tijelo  tamo na Štrandu ne bi zagledali bilo čiji radoznali pogledi, dok malo ne pocrnim, i dok  iz prvog plana ne nestanu one tačkice, mrljice, tufnice, pegice, zapaćene u ostatku godine. Obukla sam moj stari kupaći kostim, i odmah po prolasku ispred  velikog ogledala u predsoblju shvatila ko me trenutno najviše mrzi. Hmm... ili...!? Mora da se neka  tuđa žena  ufurala u moje ogledalo. Pisala sam ja već jednom o tim alienima koji ti se usele u ogledalo, no tema je bila dostojanstveno (čuj ovo!) starenje, ili tako nešto.

Dakle te dečje bolesti oko dostojanstvenog starenja sam već prebolela, ali "pucanje" kupaćeg  kostima na meni, od samo prošlog leta, e pa to je izazvalo jaw dropping i označilo je tačku of no return. Aaahh, ne, ne...Drage moje gomboce sa šljivama, ( ili kad pokvarim, sa kajsijama),  rezanci na sto načina, granadirmaršu omiljeni, pivce moje i tanki oznojeni špriceri...So long!  Moram da vam stavim do znanja da naša veza stvarno više ne vodi ničemu. Ima da pređem skroz na tibetanski način ishrane i da se  prosvetlim, akobogda. Pojas za spasavanje u predelu stomaka  inicirao je  moja tri panična skoka ka kupatilu, a pomisao na suočavanje s velikim brojevima, presekla me u nameri da smažem one tri mlake palačinke što su ostale od ručka.

- Znam,  znam, draga moja , govorila sam onoj drugoj meni.

- Ajde, ajde...dec inaf, grrrr...

-  Mislila sam  da ću da se stešem ovog proleća posle onolikih zimskih bahanalija, ali znaš kakva sam,  druželjubiva, pa se zanesem i  večeram s onom mojom hajdučijom i u deset uveče...Čekaj, ne zvocaj toliko,  dva-tri voćna dana samo, pa onda kaži! Svašta!

Onda sam sve smislila, i krenula u šoping.

Dakle, znam šta tražim, nešto retro za kompletnu kontrolu srednjeg dela... tu nabor, dubina ta i ta, neki preklop... A pareo!? Obavezno... bez njega cela stvar za sada  ne dolazi u obzir. Ne vraćam se dok ne nađem garnituru za kupanje, iako za sada  sebe najbolje vidim samo u nekom džaku za kupanje, ako to uopšte postoji.

Malo sam lipsala od vrućine bazajući gradom i vrelim asfaltom onako zaludna,  gledajući okolo razne prodavnice s letnjim ženskim kupaćim čarolijama, koje ti uglavnom stanu u levu šaku. Kajala sam se što nisam obukla moju poznatu  "haljinu za vrućinu", ma, ona fina "gaza" (Demis Rusos style, samo je navučeš, ha, ha...) o kojoj sam već pisala onog leta,  sećate li se? Kad je onaj freak od moje poznanice konstatovala da jako lepo izgledam u toj haljini, tj. njenim očima viđeno u drugom stanju, i pitala me koji sam mesec!? Tjahhh...  božemesačuvajisakloni, koje ja sve lujke ne poznajem! Tako sam ja šetala i vrtela svoj bioskop u svojoj  glavi, zamišljena i s osmehom na licu k'o da sam malo šenula na tom suncu, gledala po izlozima, a više, čudesne šarene ljude. Ehh...kadgod sam sama i  tako ih gledam, ljude i moj grad, mene obuhvati ono leledunjeranke raspoloženje (copyright by gordanac). Konačno sam u jednom izlogu ugledala  nešto što bi mi odgovaralo. I uđem.

moje jadno levo i desno stopalo

Ali, avaj, tu može da se komunicira samo ako sagovorniku čitaš sa usana. Prodavačica je bila kao android,  izdanak, klon, kako hoćeš, cece, jece, mace, mece i ostale turbo-grand dece. Ček', ček'... paz'te ovo! Kad počnem da rimujem, prvi znak je da više nisam svoja. Ubi me zvizdan! No, dobro,  konačno mi se obratila muljajući žvaku u ustima, stišavajući muziku, i gledajući me sa stiletto heights-a, kao da sam poslednje ništavilo  koje je videla.  Imala je dugu, ispeglanu  belu kosu, i ten s kojim je prećerala u abrondzaturi ( vidite kako su se Crnogorci dobro šjetili  za ova nova slova koja meni sada fale, ono meko š, pa dz...). Našminkana, najžešće, za veče, ma za bal vampira! Ja to što je  ona imala na sebi od šminke, do današnjeg dana u svom životu nisam potrošila. Nokti dugački, veštački, beli k'o kreč. Alo, to je izašlo iz mode, svugde, i ti nokti, i ta abrondzatura! Izgledala je kao neka matrix devojka, u šorcu i onim stiletto izbušenim letnjim čizmama sa oklembešenim sarama, i topiću koji jedva da je nešto pokrivao u predelu pupka i grudi. Izgledala je nezainteresovano, ustvari kao da umire od dosade. Težak život, ko zna kad je sinoć došla iz provoda, pa posao, a tu neka hoće i da kupuje...

Razgledala sam stvari po prodavnici pre nego što sam rekla šta mi treba. Ona je s vremena na vreme izgovarala preko žvake, ono: "Nema tu ništa za vas". Mladi jet-oliki "jecaklonodroid"  se sledila od mog pogleda kad sam uprla prst i procedila: "Ovo! Da probam!" Malo posle toga je procvrkutala: "Slobodno izađite na veliko ogledalo, bolje se vidi! Da vas i ja vidim, mogu pomoći." Paz' da neću! Odbij! Ti, i ova veštačka neonska svetlost ste mi inače trenutno krvni neprijatelji. Prirodno svetlo je moj drug, znam i mislim se  ja... a i sunce od kog ću da  potamnim, delujem utegnutije, je mnogo prijateljskije i ljubaznije od vas dvoje. Pakuj!  I ne prekidaj mi tok misli o tome na čemu u kujni prvo da počnem da štedim! Ova cena će me motivisati, da s indignacijom odbijam da koštam i pravim delicije u dogledno vreme.

Posle sam otišla u jedan moj market i kupila kutiju malih "padobrančića" oprobanog proizvođača, koji malo liče na macarons. (Bože, kako niko ne pravi macarons u NS!? Možda ću ja probati, kad budem pozavršavala ono što još imam da završim). I knjigu-poklon  za rođendansku žurku, čoveku s kojim je moja neudata prijateljica. Da, takve prijateljice je poželjno imati i nikad ne zanemarivati, dapače, negovati, jer su uvek onaj džoker u rukavu . Kad vam dođu u posetu, i sedite na početku u troje, uvek su pod jedan, isključivo na vašoj strani, a pod dva,  gospodinu s kojim delite život vade mast, traže stalno dlaku u jajetu, u svemu,  u svakom razgovoru, i gledaju ga onako, kao...eh, gde si ti od onih kakve je ona imala. I zato ih muževi, kao da su mač koji preteći visi o konopcu, obično  ne gotive bogznakako.

Opet pričam više nego što treba.  Gde sam stala? Ma, dosta sam rekla. Odžurila sam kući da spremim večeru za B. Posle sam zagrizla sočnu breskvu, i u  sebi rekla - svakoga dana, u ovom pogledu, moraš da napreduješ! Mmmm...fino, najs, харашо, dobže, sedmo nebo, flyrobinfly...al' u dumini!

Sreća je inače jedna vrlo diskutabilna stvar, ajmo onda ..."bang, bang, shoot, shoot..."