Ово је моја улица, јутрос око пола осам(могла сам и да избегнем ову уличну светиљку, да просте ваша светла лица, не замерите)
Моја пролећна леја са нарцисима и зумбулима, под снегом
Поглед на брезе, с моје терасе, рано јутрос
Из ове собе вам пишем, и мислим на вас, јер сте ви, боже мој..моји најмилији, зна реаниматор :-))) ( ово сам снимила кад се мало разданило)
Не предаје се ! А тако сам се обрадовала пре неколико дана, мислећи да ће пролеће уранити ове године. Никли су зумбули и нарциси у мојој ранопролећној леји и изђикали једно 7-8 цм. Трава је добила јасно зелену боју и из ње је провиривао по који маслачак са својом дивно жутом цвасти. Како је изгледао тај дивни, природни, зелено-жути кич комбо !! Било је кратко и рано, руку на срце! Сада је опет све бело, чисто, свеже, хладно...а у мени поново блуз...