Deda ima još jednu lepoticu.

 Jovanu. (Anja joj je dala ime, mogla je da bude Iva-Marina).

Deda postaje sve više plačipička.

Dede bi trebalo zabraniti jer troše suze.

Stižu gosti...

 Deda  sluša Pejperse, Stinga , Dip parpl, Nirvanu...i oseća Jovanu. 

 Anja je odavno preplavila dedu.

Deda pije crno vino da utopli svoje dve lepotice.

Kažem, dede bi trebalo  zabraniti.....

Moja generacija prolazi krizu. Žene te imaju te nemaju, stalno im nešto vrućina, lade se, grudnjaci sve tvrđi, dekoltei sve veći, a muškarci kupuju motore i gitare. Cvrče žice i pojačala pod neukim prstićima, a posle „probe" sednu na motore i pravac bulevar, da ih svi vide. 

Neki se odvaže da idu i dalje, autoputem do Beograda ili vikendice na Fruškoj Gori, a neki bogami i tripuju Route 66 i Jennu Jameson koja čvrsto stiska butine da ne padne u onu prašinu ili kaktus, mada bi joj neki kaktoid iz Arizone verovatno priuštio izliv endorfina na mozak u odnosu na ono što mogu da joj pruže ovi prekaljeni motoraši. A tek je 30 godina prošlo od srednje škole.

Ja ovo moram da objavim ali vi to ne morate da čitate!

E pa krećem. Besmisao smisla ili besmisao besmisla ili Nesuvislost nesuvislosti, kako je davno naslovio svoju knjigu Abu-Walid Muhammad ibn Ahmad ibn Muhammad ibn Rušd, poznatiji po nickname-u AVEROES.

Najbolji, najprovereniji put ka besmislu smisla ili besmislu besmisla je depresija. Ona se ne događa odjednom, u trenutku, to je proces koji traje i trajanjem dobija sve veću snagu, zamah. Moлчание je svakako početak, zatim osamljivanje, striktno izbegavanje komunikacije s bližnjima i daljnjima, brisanje svih spojki sa svetom i životom okolotebnim. Briga, saveti, onih koji te vole i koje ti voliš i pored ili usprkos ljubavi i želji da ti pomognu, nekorisni su, šuplji i ne odzvanjaju u okeanu tvog stanja, iz trenutka u trenutak, sve bližeg besmislu besmisla. Deo mentalija koji nije zaražen besmislom, hvata se u koštac, nudi izlaze i rešenja ali RIEN!

koautor : drzura

(sukrivac, podstrekač i inicijator ovog XXXL size teksta - maksa :))

 Rijetki su sportisti, naročito atletičari-bacači, teniseri, rukometaši, vaterpolisti, dizači tegova, gimnastičari, džudisti, rvači ... iii mnogi drugi, koji u svojoj karijeri, nisu imali problema sa povrijedama ramena.

Basara, razmišljajući o razlozima koji su glumce Ateljea 212 nagnali na pobunu pritiv upravnika, kaže u Danasu: «Ono jeste, fakat, Kokan je poprilično impulsivan i, da kažemo, nediplomatičan, ama čovek nije ambasador nego reditelj i - dok se drugačije ne naredi - direktor pozorišta. Kad je onomad zaseo u vrelu fotelju Ateljea 212, Mladenoviću je pala na um jeretička misao da bi umetnici trebalo i da rade, a ne da dokoni sede u bifeu i da primaju platu. Pošteno, reklo bi se. Možda i jeste, ali se to umetničkim dušama nije svidelo.

NBS je pre dva dana objavila analizu javnog duga Republike. On je na kraju marta iznosio 51.1% BDP-a. Ministarstvo finansija nas svojim biltenom za februar mesec koji su objavili krajem prošle sedmice ubeđuje da je javni dug 44% BDP-a. Which is?

.

Ne tako davno bili smo u blatu do dupeta, ali tako kaljavi smo mogli bez problema da uđemo i u banku ili u bilo koji lokal lažnih sisa i pravih pedera. Nije bilo cenzure i kravatirani uštogljeni bicmani su poštivali nas u gumenim čizmama spremnim za potop. Englesko blato koje to nije, koje pre može da se nazove kaldrma ali uz pravi tretman rađa nešto je definitivno ostavilo utisak na mene da mnogo više cenim zemlju pored Morave.

Kod

Danas mi bila komšinica, plače i pokazuje rane od pada na lopaticama i laktovima. Ja joj napravila čaj od kamilice i tešila "da je dobro prošla", ništa mi pametnije nije palo na pamet.

Moja komšinica je udovica, ima četrdeset i neku, mršava je, skromna i tiha osoba. Jedini luksuz koji ima je debeli zlatan lanac s priveskom na kome je bogorodica. Lanac uvek nosi oko vrata, uspomena je na pokojnog muža i obično ga pokrije nekim šalom.

Juče nije, pa misli da je kriva. Kažem da nije.

Prvih nekoliko dana bio je prilično izgubljen.  Jeo je za stolom sa dedom i babom, i decom, a pojavila se još jedna starija žena, mladja od babe, valjda je ona otvorila kapiju iznutra, onda kad ga je Erža dovela. One dve devojke su posluživale za stolom i nije znao da li to rade zato što su mladje ili su služavke ali bi, na kraju obeda i one sele za sto i navalile.  Hrane je bilo dosta i bilo je i supe i živine i kobasica i klobas mu je postala omiljena reč. A onda, jednog dana, pasulj na vodi; dok je devojka sa kutlačom stigla redom, od dede do njega, shvatio je. Badnji dan! Njihov. Sad je mogao da broji dane, da ne zgreši i omrsi na Badnji dan.

Da li su nam deca nepismena?

Jesu.

Zašto su nam deca nepismena?

Ako je suditi po najglasnijim komentarima u javnosti poslednjih dana, deca su nam nepismena zato što im se na testovima tačni odgovori ne poništavaju zbog nepismenosti.

A neće biti da je baš tako. Nije test ništa kriv za nepismenost naše dece. Krivi smo mi sami.

Tako je, mi i niko drugi - roditelji i nastavnici. Mi smo nepismeni, pa ostaje nejasno ko onda uopšte pismenosti decu da uči?

Autor: dr Davor Džalto

Iz medija saznajemo za postojanje uputstva Ministarstva prosvete Republike Srbije kojim se traži tolerisanje pravopisnih grešaka na završnom ispitu učenika osnovne škole iz srpskog jezika, ukoliko se pitanja ne odnose striktno na pravopis (ovde kao izvor koristim dnevni list Blic). Kao dodatak tome stiže i informacija, ova već sasvim nadrealna, da će se tolerisati i mešanje ćiriličnog i latiničnog pisma. Nakon momentalne i burne reakcije roditelja, stručne i najšire javnosti, iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (izvor: b92.net) stiže solomonsko rešenje problema: učenici će uglavnom zaokruživati odgovore pa tako neće ni biti prilike da učenik napravi pravopisnu grešku!

U poslednje vreme osvojio sam tolike nagrade i nadobijao se poklona da više ne znam šta ću ni kud ću s njima. Čini se da nema turističke agencije koja je u Beogradu  promovisala svoje nove destinacije na francuskoj, italijanskoj i drugim  rivijerama, srednjoevropskim gradovima, srpskim banjama i panonskim salašima, a da nije baš mene nagradila besplatnim putovanjem. O poklonima kao što su jastuci, ćebad, donji veš, magične krpe  i otrovi za bubašvabe, koje mnoge firme žele da mi uruče na promocijama i to uz besplatnu večeru u restoranima sa pet i više zvezdica, da i ne govorim. Čim zazvoni telefon u stanu, ja odmah znam da sam osvojio vrednu nagradu ili skupocen poklon. Možda mi nećete verovati, ali jednom su mi na poklon ponudili mrtvački sanduk i to sa kompletnom opremom za ukop.

Jes' da je ovo treci tekst na ovom blogu na slicnu temu, ali, izvinjavam se, zauzeta sam ovih dana oko Princezine male mature, pa ne postizavam da ispratim.

Elem, ja bih, ako može, da se osvrnem na još jedan "biser" dragog nam ministarstva. Nazvali babu devojkom, pa bi sad i da je udaju...

O čemu se radi?

Pre dve godine, kada se Mudrica upisivao u srednju, cela ova gužva na kraju godine nazivana je "Prijemni ispit za srednje škole" i sastojala se od ispita iz srpskog i ispita iz matematike.