.

edit

Na tekst "Nema više ni levice ni desnice" objavljen u "Politici" i na blogu, u kome tvrdim da levica i desnica više ne postoje kao bitni i određujući politički pojmovi, namesto kojih imamo neka druga razlikovanja koja su bitnija, stiglo je dosta reakcija, različitih ideoloških predznaka, po novinama, blogovima i društvenim mrežama. Reagovala je žustro i radikalna levica.

  edit

Nije me dugo bilo, imala sam težak period, desilo mi se nešto za šta sam mlada. Napuniću 48 u novembru, i mlada sam da izgubim muža. I niko nije dovoljno mlad i dovoljno išta da gleda nekog svog kako ga razara bolest. To je jedan ponor u koji upadaš, a svi znamo koliko dubok i mračan on ume da bude. Ali, ne želim o ponoru da pričam. Mislim da je ono što nas najviše karakteriše kao osobe, naša sposobnost da iz takvih ponora isplivamo.

Piše: Rodoljub Šabić

Elektronska komunikacija građana sa organima vlasti biće jedna od tema javne rasprave koja se upravo vodi o Nacrtu zakona o opštem upravnom postupku (ZUP). To je svakako dobro, opravdano realnim kontekstom u kom živimo. Međutim, mnogo je manje dobro što će to po mnogo čemu sudeći biti prilika da po ko zna koji put ponovimo argumente koji su se i u prethodnim javnim raspravama čuli ali pokazali nedovoljno jakim "u sukobu" sa rigidnošću prema novim rešenjima i s nerazumevanjem pomenutog realnog konteksta.

Dakle, kako stvari u vezi sa elektronskom

Burning Spear

 Sa svojih 20 godina, od vascjelog regea  znao sam i slušao samo Marlija. Mada, nije mi ni tada smetalo da, u prolazu, čujem još po neku stvar semaforskih boja.  Štaviše, znalo je i da mi zaprija, ali  jednostavno nisam se primao na taj zvuk. Sve je to  prolazilo  pored mene kao jalov vjetar kroz neoplođene voćnjake.

A onda mi je u posjed dopala  kaseta na kojoj je pisalo samo jedno veliko i  ništaneodajuće  GONG. Bila je to kompilacija koju su moja starija braća od tetke, inače veliki ljubitelji regea, sabrali sa svojih omiljenih live ploča. I bila je to jedna od onih kaseta koju sam, mjesecima kasnije,  vrtio do izlizavanja.

Pojavio sam se kod Zorana Kesića u "24 minuta".  Istaknut sam kao negativan primer. Povod je jedan moj tvit. On glasi: "Deca moraju biti zaštićena od svakog nasilja. Nemaština je oblik nasilja nad decom."

Ovo sam napisao u okviru diskusije povodom štrajka glađu jednog roditelja kome su oduzeta deca jer nije imao sredstava za njihovo izdržavanje. Neko od mojih Tviter sagovornika, bio je bezrezervno na strani tog roditelja, rekavši: "Svi smo mi Đorđe!", pa sam mu replicirao da nismo.

Stiglo je leto i osim sezone letovanja tu je i ta nama dobro poznata sezona raznih jubileja i obljetnica.

Ej, prošlo je dvadeset godina od završetka ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini! Nije malo! Da  ovo transponujemo u kontekst Drugog svetskog rata, ovo je već 1965. Bitlsi, Stonsi i Bejbi bumeri već uveliko haraju svetom a Rusi i Ameri su u svemiru ...

Ipak, na ex-Yu prostoru se ona simpatična ratna uzrečica "Neki ćemo da preživimo a neki ćete i da poginete."  posle rata promenila u "Neki ćemo da slavimo a neki ćete i da tugujete." Dakle, ima ko će da slavi a ima ko će da tuguje, svako na svojim toponimima i svako više-manje u krugi svoje porodice (iliti naroda).

Ono što bi sada u Srbiji zaista moglo da bude konstatovano je sledeće: