Red Star RLC made it two wins from three in the Serbian rugby league this weekend with a resounding victory over a young Radnicki Nova Pazova outfit, though the final score line of 58-28 clearly flattered a seemingly rudderless Red Star team, who let physical superiority get in the way of carefully laid plans and spoiled the chance to play to a pattern that proved successful in patches against the top team in town.

The ying and yang of a rugby team is represented by the forwards and the backs, with the halves or pivots, generally numbers 6, 7 and 9 (stand-off, scrum-half, hooker) acting as the conductors of the team.

- kad osmeh i ja porastemo da li cemo mi da budemo veliki?

Pre nešto manje od četiri godine vratila sam na blog posle malo duže pauze zaista duboko pomerena serijom Krugolinnih tekstova koji su već "lektira" ovog bloga. O onome što je usledilo, akciji i reakciji, mnogo je rečeno. Kako sam nedavno imala prilike da se vratim na mesto dešavanja najsrećnijeg događaja u životu svake žene, imala sam prilike i da uporedim je li se nešto u međuvremenu promenilo. Malo. Ili nije uopšte. Samo sam ja otišla spremnija, manje ranjiva, sposobnija da se oslonim isključivo na sebe (govorim naravno o posleporođajnim danima u porodilištu). No, tema ovog teksta biće starija.

Pretpostavimo da nije nerealno da u poznu noć šestog na sedmi maj dobijemo rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji veoma slične sledećim. Koalicija oko SNS dobija 28,5% glasova, DS 24%, SPS-PUPS-JS 11,5%, DSS 6,5%, SRS 6,5%, URS 5,5%, LDP 5,5%, Dveri 3%. Manjine, uključujući i NOPO, dobijaju ukupno deset mandata (5 SVM, dva BDZ, po jedan Albanci i SDA). Cena mandata je nešto ispod 0,37% (‘'rasuto'' je oko 8%). Sledeći Dontove količnike SNS osvaja 78 poslanika, DS 65, SPS 31, DSS i SRS po 18, URS i LDP po 15. Na osnovu sledećeg kakvu vladajuću koaliciju možemo očekivati?

Orijentaizam je komparativni pojam u umetnosti pod kojim podrazumevamo inspiraciju umetnika Orijentom I preradu te inspiracije u evropskoj kulturi. U užem smislu pod ovim pojmom podrazumevamo englesko i francusko slikarstvo devetnaestoga veka inspirisano Orijentom. Interesovanja za Orijent su dominantna u devetnaestom veku. Mnogi francuski putopisci putuju do Istanbula jer su želeli da se upoznaju sa jednom za njih tada novom kulturom. Ne treba zaboraviti, da u tom periodu pod Orijentom podrazumevamo i srpske predele.

Crno more

Kakvo je Crno more, je l' stvarno crno?, pita me moj prijatelj.

Jeste, crno je baš-baš. I da ga nikada nisi video uživo a da ti neko pokaže fotografije Jadranskog, Sredozemnog i Crnog mora, prva dva bi verovatno teško razlikovao ali oko potonjeg ne bi imao dileme.

Potražila sam na Interenetu odgovor na pitanje kako je Crno more dobilo taj naziv. I na Vikipedijinim

Autor: Rodoljub Šabić

Izbori su. A „u postupku sprovođenja izbora opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja u toku izbornih aktivnosti sprovodi Nadzorni odbor.“ Tako piše u članu 99. Zakona o izboru narodnih poslanika.

I dalje, u čl. 100. precizira se šta sve Nadzorni odbor radi i kaže da: „prati predizborne aktivnosti i ukazuje na eventualne nepravilnosti u postupanju političkih stranaka, kandidata i drugih učesnika, kontroliše postupanje sredstava javnog obaveštavanja radi obezbeđivanja ravnopravnih uslova za predstavljanje podnosilaca izbornih lista i kandidata sa izbornih lista, predlaže mere za poštovanje jednakosti kandidata, obraća se javnosti radi zaštite moralnog integriteta ličnosti kandidata, upozorava na postupke političkih stranaka organa uprave, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja kojima se ometa izborna kampanja i ugrožava jednakost prava svih kandidata.“

Zašto sam potpisala “Apel-Preokret-Srbiju u Evropu-Evropu u Srbiju”? Zato što je jedan od krajnjih dometa sadašnje politike, statički i dinamički nemoguće na duge staze, i polovična reforma sektora bezbednosti. A bez sveobuhvatne reforme sektora bezbednosti, insitucionalne i personalne, nema ni istinske evropeizacije Srbije, regionalne saradnje, suočavanja sa prošlošću i sveobuhvatne tranzicione pravde. Ona podrazumeva, između ostalog, i demokratsku insitucionalnu kontrolu nad sektorom, a ne kabinetsko –partijsko- individualno odmervanje snaga. Centri opstrukcije preokretu u ovoj oblasti ili imaju prećutnu saglasnost, ili su dovoljno jaki da mogu da odbijaju naređenja sadašnjih formalnih nosilaca vlasti. To rezultira nestabilnim i kontradiktornim politikama u skoro svom drugim oblastima. Otuda je i domet svih reformi koje se sporadično sprovode u sektoru bezbednosti vrlo ograničen i nesiguran.

Davne 1996. godine, pred izbore, glavni trač po gradu Nišu bio je o knjizi koju je izdao, u to vreme. Mr. Mile Ilić. Knjiga se zvala „Oči istine“. Ta knjiga je oličavala autokratski pristup političkom životu u Srbiji, posebno u Nišu. Pisali su se hvalospevi, veličala intelektualna snaga mr. Mileta Ilića. Samo mali broj pravih intelektualnih gromada mog grada imalo je snage da ukaže na pogubno dejstvo takvog narcisoidnog pristupa političkom životu, koji određuje sudbinu svih nas. Većina kvazi intelektualaca je aplaudirala i pomno čekala da skupi koju bačenu kosku neprikosnovenog vladara grada Niša. I onda se desilo da loše procene budu kažnjene katastrofalnim rezultatima SPS-a. Personifikacija svih promašaja bio je Mile Ilić.

     Najlepša stvar u školi su đaci.
     Bivši đaci.
     Isti oni koji su vas dovodili do ludila i na ivicu suza dok ste im predavali.
     Slično kao sa svim velikim ljubavima:)

 Odmah na početku da kažem – ovo je blog koji nije trebao biti napisan. Otvara pitanja koja se  obično  guraju  pod tepih ili u stare plakare.  Ipak, i tepisi se povremeno moraju istresti, a plakari srediti. Nije zgodno kad se ispod tepiha, onda kad im vreme nije, pojave krvave mrlje, a iz plakara ispadnu kosturi.

Milan Nikolić

nastavak razgovora sa Jelenom Bogavac

Šta u kontekstu savremenosti smatrate hrabrim gestom u pozorištu?

Baviti se pozorištem danas u Srbiji je skup hobi, dokazuje istrajnost sna, žilavost želje i sklonost melodrami: Ako je ovo melodrama i ako je o meni – onda ću napraviti predstavu, bez obzira na budžet.

 To je suština poruke svakog kandidata i stranke.

Blagostanje, berićet, rodna godina, plodna nacija, ljubav i veselje- biće ispunjene sve želje.

Svako se na svoj način bori za glasove.

Muftija ovako, a svi ostali će na Đurđevdan što zbog slave , što zbog molenja Boga svi u Crkve jer su svi transparetno religiozni.Sve ječi od bučnih obećanja od kojih obično na kraju budu ludom radovanja pa se bolje držati principa što veća obećanja to manja očekivanja. Ko ti obećava kule i gradove laže i sebe i tebe ali od laganja sebe on neće imati nikakvih posledica jer obećati ništa ne košta, a ti razmisli koliko će tebe on/oni koštati.Kampanja se vodi po sistemu svi protiv svih, udarne rečenice su kako je onaj drugi ili oni drugi loši, opasnost , zlo, propast, pa ako oni pobede biće smak sveta a ako ja/mi pobedimo biće procvat sveta.Pomalo sve liči na cirkus i parodiju, kao što je to sjajno opisao Voja Žanetić