11. mart 2006.

                                                     * * *  

... Dan posle objave smrti Slobodana Miloševića, dnevni listovi su bili preplavljeni čituljama tugaljivog i ponositog sadržaja. Umrli vođa se veličao kao nacionalni junak, narodni heroj, veliki patriota, žrtva novog svetskog poretka... Ni pomena o njegovim zlodelima.

Pada dinar. Idu izbori. To nikako ne valja. Neko mora da bude kriv. Šta ako neko pomisli da smo to mi. To nikako ne valja.

Pa ko je kriv?  Ne može MMF. Ne može neobavešteni. Ne može crni Toma. Dajte ljudi. Mora neko. Guverner? Guverner nego šta. Daj žutu štampu. Udri blato. Vrag odneo šalu. 

 Kada bi mene,  kojim slučajem,  zapalo da na televiziji uređujem kakav kviz,  poput milionera ili multimilionera, ne bi tu bilo mnogo oblasti. Ustvari bila bi samo jedna – književnost.  Voditelj pročita kakav stih ili pasus iz proznog dela, a takmičari neka odgovore kako se zove pesma, priča ili roman i ko je isti napisao. Ko pogodi, neka nosi milione. Ako bi, pak, režirao Velikog brata, Farmu, Dvor ili kakav drugi rijaliti-šou, ne bi tu bilo psovanja, pljuvanja, polivanja vodom, a ni muže krava, pa ni seksa, razgovaralo bi se samo o književnosti.  Pa, da probamo, onako kobojagi, eksperimenta radi:

Pripadnici srpskog ogranka grupe Anonimus su hakovali sajtove državnih organa. Policija se odmah pohvalila kako je za samo par sati uhapsila jednog osumnjičenog. Još ćemo pomisliti da je policija efikasna! A siguran sam i da hakovano tužilaštvo i sud neće dozvoliti da ovom klincu zastari slučaj nakon višegodišnjeg nepostupanja, kao što se to sasvim slučajno desilo voljenom Marku Miloševiću i uvaženom vladici Pahomiju.

Međutim, da li je naš nespretni haker uhapšen zato što se igrao sa sajtom državnog organa, ili zato što je na tom sajtu napisao nešto suviše provokativno? Jer tekst koji je on napisao važniji je od vesti o još jednom hakovanju slabo zaštićenog sajta, dok hapšenje počinoca više svedoči o ostrašćenosti policije nego njenoj efikasnosti. Najopasniji anonimusi u Srbiji su likovi koji nam anonimno godinama hakuju državni budžet, a niko ne sme da ih uhapsi...

Pročitajte tekst koji je uhapšeni član grupe Anonimus "neovlašćeno" postavio na sajt Republičkog javnog tužilaštva:

Javna kuća „Riming" iz oblasti pružanja seksualnih usluga, erotskih masaža, eskorta i ispunjavanja najperverznih želja, raspisuje oglas za:

VOLONTERA U JAVNOJ KUĆI

Od kandidata se očekuje da zadovolje sledeće uslove:

- poželjno iskustvo na sličnim poslovima
- spremnost za grupni rad, odgovornost
- sposobnost za rad pod pritiskom
- velika otpornost na bol
- rad u tri smene
- spremnost na prekovremeni rad ukoliko posao to zahteva
- starost do 35 godina
- atraktivan izgled, redovan posetilac teretane
- obdarenost

Munjevitom akcijom nase sposobne policije koja se bori protiv svih vrsta kriminala, i kojima ne moze da promakne ni muva u letu - uhapsen je ANONIMUS. 

On je, dakako, ANONIMAN.

Uhvacen je PRE nego sto je uspeo u svojoj zlocinackoj nameri, samo zahvaljujuci brzini  i sposobnosti policije koja se bori protiv visokotehnoloskog kriminala.

Nadam se da ce im objasniti sta je i kako radio, i nadam se da ce neko to tamo razumeti bar do pola?

Eto, sada je sve jasno. Ideologija devedesetih je pobedila. Čestitam svima koji su doprineli tome. Znanim i neznanim. Grlite se i ljubite, veselite se i slavite, Vi pobednici.

Jedan dan na ortopediji

Autor: Igor Marković

Скакућем ти ја тако по болници у стилу растопада курса динар-евро, наравно, на једној нози, јер ми друга не функционише. Рекоше ми да се упутим прво тамо, па онамо, па онамте, па тамте. ,,Не, сине, ипак иди ти на ортопедију, тамо ћете боље средити''. Добро, ајмо онда тамо, јуначе. На ходочашћу до ортопедије се свакако сретне и понеки познаник, комшија, друг, но пријатељ никако.

Djavo (ili bog?) mi nesto ovih dana nije davao mira. Sto puta sam sebi rekao da necu, da ne treba to da radim, da nema potrebe da se uplicem (opet) u ta vrzina kola. Ionako se radi o licnom izboru, licnom osecanju i unutrasnjem sklopu i ustrojstvu svakog pojedinca.

Pa zasto onda (jos jedan) blog o religiji?

Zato sto se, narocito u poslednje vreme, sa obe strane toliko zamutila granica izmedju vernika i nevernika, religioznih i ateista, crkve i drzave, institucija vere i institucija slobode, agnostika i... dve stolice... da sam morao da reagujem.

Evo, kako kaze Anonimni_autor, bas prigodnog dela za danasnji praznik. U prevodu, poslednji deo ove glave.

Pred jutro naiđe oluja koja samo što nije rasturila Gvildinu krovinjaru. Grom rascepa jedno od dva drveta na malom ostrvu, na svu sreću ono koje je bilo malo dalje od kuće. Tu Angarada dobi histeričan napad straha. Tvrdila je kako je moćna veštica kao Gvilda mogla u sebi da baci prokletstvo na njih dve, još dok su se tukle sa njom, i da će im sada nebo zaista pasti na glavu.

Frija se, na te reči, zaceni od smeha, što donekle smiri njenu novu prijateljicu. Ipak joj je dopiralo do pameti kako se jedna vila bolje razume u magiju od nje. Naravno, nije izbegla da je tamnokosa vidarica ne zadirkuje oko toga čitavog narednog dana. Frija joj je govorila da nije ništa bolja od divljih Iraca. Zatim je po veštičinoj kući tražila neotrovnu boju da joj ofarba kožu u plavo. Tako je Angarada upoznala i onu lošiju stranu Frijinog karaktera.

Priznajem, pre pola sata sam po prvi put čula za Konija i čitavu akciju koja je počela pre desetak godina a sada doživljava svoj vrhunac, i verujem, uspešan završetak.

Ne poznajem Afriku, Ugandu još manje... O tipovanim i napravljenim zločincima, da bi se sprovela politika neke jake sile - mislim sve najgore. Ali o stvarnim zločincima koji ne prezaju da zlostavljaju, zloupotrebljavaju, sakate i ubijaju decu - moja glava ne može da pronađe reči...

Divim se čoveku koji je dao reč, a onda učinio sve da je održi. Hvala mu.

U ovom filmu - sve vam je saopšteno.

Naišao sam sad na ovaj intervju koji sam prošle godine dao jednom novinaru NINa (a od kog je objavljen samo komadić... )

1. Nacizam i fašizam ne prestaju da intrigiraju umetnike, aktiviste... Prema Vašem mišljenju, kako umetnost/umetnici/ može da spreči nasilje, da li dovoljno opominje?

Bilo bi dobro da uvek prvo razjasnimo o kom nasilju govorimo, subjektivnom, objektivnom ili simboličkom. Fašizam se generiše usled objektivnog nasilja kapitalističkog društveno- ekonomskog sistema, razvija se u ideološku i misaonu mrežu koje prožima celo buržoasko društvo,

http://www.scribd.com/doc/72833282/Radovan-Nastic-I-NAPRAVIM-SE-DA-JE-SVE-U-REDU

 uz meni strašno drag film, vraća u detinjstvo.

uživajte.

Gost autor: Zoran Horvat

Napomena: Ovaj tekst je napisao Zoran Horvat i zamolio me da ga prenesem na blogu. Tekst je njegovo autorsko delo. Naslov, analize, stavovi i mišljenja, koji su u tekstu izneseni, su njegovi. Zoran se registrovao na blogu i odgovaraće na Vaša pitanja, sugestije i slično. On piše "bez dlake na jeziku". :)

Smatram da je privatnost na Internetu "vrući problem" današnjice i da su različiti tekstovi i diskusije na tu temu potrebni i korisni.

Sledi Zoranov tekst.