Ne mogu da kažem da sam bio šokiran kada sam čuo da će Vlada dati milion dolara da se nagodi sa porodicom iz SAD.. Teško šta me više može šokirati, možda bi bilo prikladnije reći da sam bio iznenađen. Bilo je blogova oko toga, ali me čudi i da je kroz medije i blogove sve to prošlo blago.. 

Znam da naši ne vole da štede i da se pare kojima ih mi plaćamo (kroz poreze, dadžbine i sl) troše kako hoće (setite se onog

Mediji su, kao i svake godine u oktobru, brzo reagovali i objavili vest da je Nobelova nagrada za književnost dodeljena  nemačkoj književnici rumunskog porekla Herti Miler (Herta Müller). U prvim izveštajima se navode osnovni biografski podaci - rođena je 1953.g. u selu Nickidorf u Banatu, Rumunija, gimnaziju je pohađala u Temišvaru, studirala je nemački i romanske jezike, a kao posebni kuriozitet, da je otpuštena s posla iz jedne fabrike i jedne škole zato što je odbila da sarađuje sa sa Sekuritateom, Čaušeskuovom tajnom policijom. Međutim, o njenom književnom delu u prvim izveštajima ne kaže se gotovo ništa. Najviše što smo u prvim vestima mogli čuti ili pročitati jeste da je Herta Miler do sada objavla više romana koji su prevođeni na više stranih jezika.

 

ONE LOVE!

ONE HEART!

LET'S GET TOGETHER

AND FEEL ALRIGHT!

ili

ODBROJAVANJE do još jedne nove, novcate Nove godine širom sveta (a i kod nas)

Često zaboravljamo da živimo na dovoljno velikoj planeti podeljenoj na razne maštovite i neverovatne ljudske načine (mahom potpuno nepotrebno, ali takvi smo mi ljudi, volimo da mislimo da smo "vladari planeta i Univerzuma" - fascinating, rekao bi Mr.Spock, sa planete Vulkan na kojoj je sve skroz drukče nego na Zemlji), dakle živimo na planeti koja ima - vremenske zone, a one direktno utiču na to kome će Nova 2010., stići PRVA, a kome POSLEDNJA. A prvo smo se morali pokušati dogovoriti ŠTA je uopšte ta NOVA, kad počinje i zašto i koliko dugo traje, nezavisno od toga ko će biti onaj koji će reći "moja je, moja je, prvi sam je vid`o!"(ljudi imaju i tu neobičnu sklonost da misle da oni poseduju neko posebno svojstvo da određuju ŠTA je vreme, a ne da je - obrnuto, ali to je sasvim druga priča). DakleM - ova NOVA, prvojanuarska kakvu volimo i poznajemo relativno je mlada ljudska izmišljotina, tek par vekova, negde od XVI veka, pa polako kroz stotine godina nekako kao - skoro svi smo prihvatili da je to dobro merenje vremena i dogovorili se da je 31.Decembar / 1.Januar Dan / Noć koji svi ravnopravno i skoro ravnomerno dobijamo kao šansu za - novi početak, za vreme kad je poželjno i dozvoljeno biti pun nade, raspoložen, radostan, bezrazložno srećan i svima drugima oko sebe od srca želeti - sve najbolje.

Zašto to isto ne radimo i drugim danima - ne bih umela da odgovorim.

 

Slabašno je u našim sredstvima informisanja odjeknuo predlog Bedžeta Pacolija da sever Kosova bude slobodna ekonomska zona. Da li je to zato što smo mi ovde utopljeni u sapunsku operu formiranja vlade i onu koja se bavi odnosima u Demokratskoj stranci, ili zato što naše medije rešavanje kosovskog problema suštinski više ne interesuje, teško je reći.

Zvalo me iz škole. U formi učitelja fizičkog. Koji liči na onu bubu što klizi vodom. Obučen u belu trenerku. Elegantno mršav. Skoro iscrpljen. Nekada su učitelji fizičkog pod nosom gajili četke za cipele, bilo ih je ar u leđima, rukama dlakavih nadlanica su mogli sneg da lopataju. A sad, druga priča.

Kao što smo i obećali, nakon Prvog Osnivačkog Blogokongresa Nevladine Organizacije Blogeri Ujedinjenog Be 92 (POBK NVO BUBE92) zakazan je Prvi Radni Sastanak Nevladine Organizacije Blogeri

Ujedinjenog Be 92 (PRS NVO BUBE92).

Mesto održavanja sastanka: Sremska Mitrovica.

Datum: 5. decembar 2009. u prepodnevnim časovima - tradicionalno vreme svinjokolja mangulica.

Predviđeni izlagači sa pripremljenim prezentacijama: 3 sekretara NVO BUBE92

 

Fundamentalno pitanje. Koliko je sexa dovoljno da bi jedna veza ili brak funkcionisao kako treba? Ima li mere, da li treba da ima mere, postoji li šablon? Ono što se primećuje kod svake duge veze i braka je da uglavnom količina sexa opada eksponencijalno, opet tematika je takva da ne može da se generalizuje zato pišem uopšteno u najvećem broju slučajeva.

Onih par puta dnevno spadne na par puta nedeljno, a onda par puta nedeljno spadne na par puta mesečno. Naravno

 

Mi žene rođene u drugoj polovini XX veka smo prva generacija žena ikada rođenih, a da su nam unapred bila namenjena prava po kojima smo mogle biti smatrane ljudskim bićima, jednakim pred zakonom kao i muškarci. Hiljadama godina ranije nikome nije palo na pamet da bi to moglo biti tako, da nije normalno da muška polovina čovečanstva smišlja sva pravila, a da se ženska polovina tim pravilima bespogovorno i ćutke povinuje, da tim pravilima služi i da živi svoj jedini život bez prava da se pita i odlučuje sviđa li joj se išta od tog života. Ćuti, slušaj i radi, „ja te 'lebom 'ranim“, tako je bilo.

     Овога кратког текста не би било да нисам кренуо у продавницу да купим пире од парадајза. Јер тамо сам баш испред полице са производима од парадајза срео мог доброг друга, коме политика и њена анализа јесу у опису посла, за који га, верујем пристојно, плаћају странци. Ево како смо причали.
     Хоће ли бити избора, ових-оних,

 Поређење годишњих потенцијала обновљивих извора енергије и укупних залиха фосилних горива [1] (преведено и прилагођено за српски језик)

Једном кад Капитал укапира (а укапираће) да је Сунчева енергија практично неограничен ресурс без драстичних негативних последица

 

Pošto ovih dana u srpskim senzacionalizmu i inače sklonim tzv.medijima čitam različite gluposti, ako će nekome koristiti, kratak izveštaj/putopis iz drevne Hellade bio bi sledeći:

Oni koji se ovih dana spremaju da krenu u Gčku, ili su već uplatili aranžmane pa ne znaju šta da rade razloga za neku veliku paniku realno nemaju. Treba samo da ponesete novac - ne na karticama već u kešu (!), ili makar uglavnom u kešu.

Iako je zvaničan stav grčke vlade da turisti neće imati problema pri plaćanju karticama - u praksi to ipak nije svuda tako. Prevedeno: većina prihvata plaćanje karticom - ali ima i izuzetaka.

Udeo zaposlenih u javnom sektoru u odnosu na ukupan broj zaposlenih (oko 26%, ne računajući javna preduzeća), koje je znatno viši nego na Zapadu, glavni je argument za otpuštanje zaposlenih. U najnovijoj analizi Fiskalne strategije (od strane Fiskalnog saveta RS) navedeno je da se na osnovu analiza Svetske banke, procene Fiskalnog saveta ukazuju da je ''breme'' od 440 hiljada zaposlenih u javnom sektoru moguće smanjiti za najmanje 5%, i to pre svega u oblasti obrazovanja, zdravstva, lokalne samouprave i javnih agencija. Dakle, radi se o broju od oko 22 hiljade ljudi, što zaista nije ušteda