Danas i mnogo većim nacionalistima od nas slabo ide. Takvo je neko vreme. Više se ceni internacionalizam. Proleteri svih zemalja se ujedinjuju, a nacionalisti sede sa strane ne prateći trend. Mada, ne može se reći da ujedinjenje nacionalista svih zemalja nije u nekim istoriskim trenucima bila tema, koliko god imala oksimoronskog u sebi. Jevreji su možda jedini pravi preostali nacionalisti, i Japanci, naravno. Dok izraelske bombe zasipaju Gazu, ubijajući decu, progresivni svet, na čelu sa Kristijanom Amanpur i Bernarom Anri-Levijem, ćuti i pravi se blesav, bojim se da ću jevrejski primer sada preskočiti, kao izraz svog ličnog protesta prema užasu koji se odvija u aktuelnoj fazi izraelsko – palestinskog konflikta (za koji, ovim putem, apelujem da prestane odmah!).

Republicka agencija za telekomunikacije - RATEL - i njen, sta li je, Gruppenfuhrer prof dr Jovan Radunovic doneli su pocetkom jula (11.) odluku milozvucnog naslova "TEHNIČKE USLOVE ZA PODSISTEME, UREĐAJE, OPREMU I INSTALACIJE INTERNET MREŽE".

http://www.ratel.org.rs/editor_files/File/dozvole/uputstva/Tehnicki_uslovi_za_internet.pdf

Sta nalaze ovaj "Voelkischer Beobachter" Fan Klub a.k.a. Upravni odbor RATEL internet provajderima ovim dokumentom?

Suma sumarum,

ili novinarstvo je mrtvo, živelo novinarstvo!

Svestan da ću možda razočarati neke moje čitaoce (posebno one koji su pročitali tekstove sa mog privatnog bloga), recikliram jedan tekst sa istog. Dva razloga postoje za to. Jedan je da se i dalje krpim od boravka u Srbistanu i mixed emotions koje uvek uslede praćene blokadom koja traje dok se te ambivalentne emocije (i sećanja) ne slegnu i sortiraju. Drugi? pa biće jasno kad pročitate (nadam se – vidi podnaslov).

Tekst koji sledi je star tri godine (minimalno sam ga apdejtovao) i pokušaj je (moj prvi u životu) prikaza knjige. Radi se o knjizi Ne govori mi laži: istraživačko novinarstvo i njegovi uspesi [Tell me no lies: investigative journalism and its triumphs], koju je uredio Džon Pilger, novinar i dokumentarista koji uživa moje veliko poverenje i poštovanje.

Baja Mala Mindža

Čij’ su to, čij’ su to ludi ideali,

Plači zemljo voljena, plakaćemo svi

Oj Kosovo, oj Lazare, šta dočeka ti.

By Ljute Grmečlije

Ovaj blog posvećujem svim srpskim krajišnicima u egzilu, koje je RTS dočekao pre skoro 11 godina s pitanjem kojim dobrom domaćine, koji su sa sobom doneli svoju kulturu i običaje, i koje tolerantna Vojvodina koristi kao izgovor za sve svoje radikalske nevolje. I dok se neki spremaju za Exit, drugi za Guču, a treći i za jedno i drugo, ja se spremam za još jedno Dugino poselo.

I na kraju, kako da prestanete da pušite? Pušite iz zadovoljstva a ne iz navike ili što čiča reče:

"Pušite manje ali pušite kvailitetnije cigare. Napravite od toga ritual, pa čak i filozofiju života."

Politički, da popunjavam neki upitnik, ja bih verovatno pustio ruku da napiše „socijal demokrata". A da mi ruka otkaže poslušnost ne bi me iznenadilo da na papiru vidim „anarho-sindikalista".

Očigledno je da nisam jedini koji se osuo anarhijom po celom telu i da su mi povod za blog Bilijeva „Beška na Kvadrat", PPP, Draft.dodgerovi glasovi i Vesnini poletarci.

Razlozi idu dalje:

Ko pomisli da bi Srbija pod anarhijom procvetala bi verovatno brzo zaključio da je u krivu kad bi se osvrnuo na svo uvelo cveće posađeno poslednjih mnogo decenija, ali bi se i sa odobravanjem iznenadio povodom onoga što Harward Business Review, institucija od renomea, u trenutku kreativnosti kaže o menadžment ekipama koje vode velike firme (a te ekipe su obično pametnije on onih što vode razne države).

-

Patrijarh Pavle

Ko će biti novi 45. po redu patrijarh stvar je SPC i njenih vernika.

izvor: Novi PLamen / http://www.facebook.com/groups/152894931252/ 

"Sedam tačaka o ratu u Libiji"

Domenico Losurdo

Sada i slijepci mogu vidjeti 

1. Da se radi o ratu koji je izazvao NATO. Ta istina uspijeva prodrijeti i kroz filtere buržoaskih "informacija". U "Stampi" od 25 augusta Lucia Anunciata piše: "to je jedan potpuno 'eksterni' rat, to jest rat kojeg izvode snage NATO-a"; "zapadni sistem je pokrenuo rat protiv Gadafija". Jedna karikatura iz "International Herald Tribuna" od 24. augusta prikazuje "pobunjenike" kako

Kao što rekoh , odavno me muče dva pitanja:

Da li se istorija ponavlja i

da li ličnosti stvaraju slavnu  istoriju ili određeno vreme pravi velike istorijske ličnosti? 

         Miloš Obrenović je rođen 1780.godine u selu Dobrnji u užičkoj nahiji , u seljačkoj porodici.

Posle očeve smrti dosta je teško živeo.Kao vrlo siromašan bio je prinuđen da stupi u službu kod imućnijih seljaka kao čobanin.Kada je kasnije njegov brat po majci Milan ( čije je prezime kasnije uzeo Miloš ), baveći se se trgovinom svinjama poboljšao svoj položaj,

O niskosti Kurira i sličnih tabloidarija saznajem samo preko društvenih mreža. Jednostavno, već dugo mi se gadi da takve tvari držim u rukama. A kad na mrežju naletim na nešto njihovo, prva misao mi je: "gle, još jedno dno". Tema koju je Kurir pokrenuo, a o kojoj nisam mogao da kažem nijednu jedinu reč jer me jednostavno taj užas kao ljudsko biće prevazilazi, bila je progon roditelja umrle devojčice Tijane Ognjanović. Neću ni sada reći ništa. Tekst koji je napisao novinar Dušan Mašić je sve što se o tome može reći.

Sanja, draga,

Nemoj

Očekujem čistku po Radio-televiziji Vojvodine posle ovog.

I to bržu i efikasniju nego kad je onomad Sloba preko srbijanskog DB-a i carinika Bracike pravio diferencijaciju autonomaša.

Ako se ovo dogodilo namerno, u pitanju je ona vrsta pojedinačne lične hrabrosti koja nije viđena još od tihog otpora dolasku gore navedenog Slobe na vlast. I, bez obzira na uzaludnost, tako nešto ne može a da nema moju simpatiju.

Lep jubilej i iskrene čestitke!

"Politikin Zabavnik"  verovatno ima najbrojniju i najverniju čitalačku publiku kod nas, u poređenju sa bilo kojim drugim novinama (časopisima, magazinima, štagod,...). Iz mnogo dobrih razloga, rekla bih.

Jednostavno je - neodoljiv.

Pretpostavljam da mnogi od nas imaju svoje male, lične priče vezane

Svesna sam činjenice da će misli, rečenice, iskustvo i ideje koje ću deliti sa vama putem ovog bloga izazvati različite reakcije, i to je sasvim normalan ciklus… Nesviđanje, neslaganje, kritika, neverica, pesimizam, pronalaženje, povezivanje, optimizam, kreativnost, vera, nada, akcija! Miks mišljenja i osećanja, od onih najnegativnijih do najpozitivnijih… Mene ne zanima na kojoj ste strani, to je stvar ličnog izbora…

Ono u šta ja verujem je da je pozitivna promena moguća i da bi se desila potrebno je neverovatno mnogo strpljenja, truda i konkretnog delovanja. I da, znam da je put dug, mukotrpan, ponekad zastrašujući, ali ‘ukoliko ne osećamo strah, onda naš san nije dovoljno veliki’.

Akciju ne kreiraju vlade, političari, poslovni moćnici, već mi – obični ljudi. I sve kreće od spoznaje važnosti ličnog liderstva, lične odgovornosti i balansa između čoveka i prirode za sve što se dešava oko nas danas, i za sve što će se dešavati u budućnosti…

Spremni da mi se pridružite?!