- foto: Jone&Dulejko
- ostali nastavci:
1. Na biciklu kroz mnogolske stepe, tajge i pustinje
3. Konji i gerontologija

Kod nas se već vekovima raspravlja od intelektuacima u politici. Još od vremena kada je Dositej ušao u Karađorđevu "partiju", a hromi Vuk u "partiju" kodže Miloša, razmišljale su umne glave da li da se hvataju u vrzino kolo politike ili da ostanu na divanu, sve duvan pušeći. Pa su one umne glave koje su ostale na divanu duvan pušeći ocenjivale one druge umne glave koje su se uhvatile u vrzino kolo političestva. Većina ovih rasprava i ocena je bila jalova, a tek pokoja je gađala metu, jer se o ovim stvarima i ne raspravlja, nego se lepo pokažu u vremenu svačiji rezultati - to jesi, to nisi, ovo si mogao, a nisi hteo, ovo si hteo, a nisi mogao da uradiš. Većina ovih rasprava je počivala i dalje počiva na pogrešnim pretpostavkama.

 

What happens when we are ALL in?

I think that the Great Military Minds sitting in the hallowed halls of the North Atlantic Treaty Organization in Brussels clearly owe a debt of gratitude to our illustrious Prime Minister for his steadfast refusal to sign up.

Kostunica, in telling the world that he is against Serbia’s joining NATO, is actually positing himself as a safeguard of the alliance’s continuity. If we were ALL members, then who would we oppose? Who would the alliance bully into submission? From whom would NATO protect us? If we were all members in this heretofore rather exclusive club, how could we be the envy of the rest of the world – if the rest of the world also carries the club card?

PRVO: Usvojićemo deklaraciju o hitnim pripremama za donošenje novog ustava, radi otklanjanja postojećeg ustavnog haosa.

 

DRUGO:

150.000 ljudi ubiju nase zene svake godine! I onda nam je kriv NATO, USA, EU... Bre, pa to je oko milion Srba vise koje bi ova napacena zemlja imala svakih sest do sedam godina! Smesta zabraniti abortuse osim u opravdanim (zdravstveni razlozi) slucajevima! - komentar na vest

 

Srbija prva u Evropi po broju abortusa. A po broju korisnica kontraceptivne pilule i hormonske spirale na – poslednjem mestu. Svaka druga žena u Srbiji ne koristi kontracepciju, a svake godine u našoj zemlji obavi se oko 150.000 abortusa. Na prekid trudnoće najčešće se odlučuju žene koje su u braku ili dugoj vezi, a godišnje se na abortus odluči i 6.000 devojaka od 16 do 19 godina starosti.

Ostavljen sam a ljubav kao da kušao nisam. Slušam tužne pesme naše zajedničke drugarice Cece, dok mi se suze slivaju niz silikonom popunjene obraze, preko hirurški smanjene trajno depilirane brade, do silikonom popunjenih grudi i tu padaju i prave jezerce. Iz silikonom popunjenih usana cure psovke i kletve. Moje botoksom zategnuto lice ne može da pokaže tugu i bes koje osećam. Šta mi je činiti? Šta da radim? Da odem do prodavnice da kupim hleb i mleko, do trafike po papirnate maramice, da pustim jednu mašinu da opere veš, da obrišem prašinu, usisam, opeglam, spremim ručak (ženskom poslu nikad kraja), skuvam kafu, sednem i smislim osvetu?! Platićeš mi Palmo, platićeš. Zapamtićeš dan kada si se usudio da me ostaviš zbog tamo nekog Bidže!

Jesen provalila narandžastu opnu leta. Noć je puna septembarskih zvezda. Psi navlače novu, topliju čekinju. Prostitiutke menjaju mrežaste za "pune" čarape. Žene spremaju ajvar. Desničari priželjkuju veću krizu i, umesto bolje, još lošije dane. Povorka ponosa opet vežba šetnju u tajnoj u sali, za čiju lokaciju zna samo policija. Deca dobijaju prve ocene u novoj školskoj. Crkva dobila od građana 300 miliona za krečenje prostorija i učvršćivanje vere. Omacila se mačka u komšiluku. Državni tužilac je najzad, barem malo, promolio nos iza glomaznog kancelarijskog komada

Svi već dobro znate da su one tikve bez korena koje nemaju ni tradiciju ni istoriju, a koji sebe nazivaju Amerikancima, hteli da nam otmu Miloša Obilića i predaju onima čije se ime ne spominje od kada je Vuk Jeremić ministar inostranih poslova. Krenuo je tu i neki protivprirodni talas priznavanja od strane zlih svetskih sila da je Miloš Obilić od onih čije se ime više ne spominje. Opet su se urotili protiv jadne i napaćene Srbije, ali smo mi taj talas prekinuli i zatražili od Međunarodnog suda pravde da Miloša Obilića jednom za svagda proglase 100% Srbinom. To se može smatrati još jednom pobedom Vuka Jeremića, jer je ovu borbu za čast Miloševu probacio na teren međunarodnog prava, gde smo stari igrači i na kojem ćemo, čak i u gostima, pobediti. Nažalost, Međunarodni sud pravde je spor, evo ja već tri godine čekam sudsku odluku da su Snežana i sedam patuljaka istorijske ličnosti, a nikako plod mašte tamo neke braće Grim.

Pošto takozvani Amerikanci sa svojim poltronom u vidu Evropske unije, ne mogu da podnesu da ih je mala i napaćena Srbija opet pobedila, oni su odlučili da nam se osvete i uhapse Žarka Lauševića, samo zato što je glumio Miloša Obilića. Sramota! Hapse nezaštićenog i nedužnog čoveka bez ikakvog povoda i razloga, još su mu natovarili da je 1993. ubio neke Crnogorce. Pa stvarno, lažljiva američka mašinerija zla ne zna za meru. Čudi me da mu nisu i pripisali neki ratni zločin i odmah ga sproveli u Haški kazamat. Ali, ono što je pozitivno u čitavoj priči jeste da su srpske vlasti, uprkos američkim provokacijama, pokazali su dostojanstvo i staloženost i nisu poklekli pred neprijateljem.

 

I tako je don Šime bio nezadovoljan majstorima koji su mu za skupe šolde i malo efekta popravljali krov na biševskoj crkvici, teta Kate je bila nezadovoljna don Šimetom i odbila je da ide sa mnom za Uskrs u crkvu «sve dok je taj šempio tamo», doktor Straka bio je nezadovoljan činjenicom da uskoro neće imati s kim da popije kafu na rivi, bio je nezadovoljan zborom radnih ljudi našeg Doma zdravlja, bio je nezadovoljan učestalim jugom po kome mnogima poboljevaju zubi i bio je nezadovoljan raznim drugim pojavama i pojedincima o kojima mi nikada nije pričao. U Komiži je tajac

Beograd na vodi a izgleda po maketi koja kola medijima da će mu deo biti i u vodi.

O ovom zamašnom projektu sam pisao sa namerom da podržim inicijativu koja bi, ako počne da živi u realnom Beogradu, bila ostvarenje višedeceniskog sna Beograđana o stvarnom izlasku Beograda na Savu u prostoru Savskog amfiteatra. Bilo je u tim tekstovima i nekih opaski i dobronamernih zvocanja, šta da se radi, inžinjerska posla, a posebno je naglašeno da ovako kapitalan projekat ne može bez javnosti i anketnog javnog konkursa za urbanističko rešenje najdragocenijeg beogradskog prostora, niti je moguće zanemariti sve dosadanje projekte urađene za prostor Savskog amfiteatra koji jesu kulturna zaostavština nastajala kroz rad više generacija kojima je davana prilika da kažu šta misle o svemu tome i kako vide buduće središte Beograda. Posle je objašnjeno sa visokog mesta da su primedbe i razna drugačija mišljenja i zvocanja oko prezentiranog projekta u medijima moguća ukoliko onaj koji zvoca može da pokaže tri mijljarde nekih para i time se kvalifikuje za diskusiju.

Sindikati najavljuju masovne proteste na uilcama sve do obaranja vlade ako se u nov zakon o penzijama ne ugradi odredba da penzije ne mogu "pasti" ispod 60% prosečne zarade. Suština predloga zakona je da se upravo to desi.  Cilj zakona je da učešće penzija u GDP-u padne sa 15% na 10%. Da prosečna penzija bude ispod 50% prosečne zarade. I manje.

Odrastamo uz ptice. Živimo uz njih. Teško da možete izaći iz kuće, a da u narednih pet minuta ne vidite ni jednu pticu. Svuda su oko nas. Gotovo je neverovatno koliko ih ne primećujemo.

Samo u Beogradu, bez prigradskih područja, zabeleženo je oko 120 vrsta ptica. Jedan korak dalje, plavni šumarci

Američki berzanski indeks S&P 500 stropoštao se za oko 17% od 22. jula zaključno sa 8. avgustom (kada pad dostiže 6%) usled zabrinutost zbog usporavanja privrednog rasta, posebno SAD. I vodeće berze u Evropi i Aziji beleže dramatično stropoštavanje, posebno ubrzano nakon (uspešnog?) kompromisa u Kongresu SAD pre sedam dana. Nešto veća zaposlenost u SAD nego što je bilo očekivano, kao i pad nezaposlenosti prvi put u poslednja četiri meseca, samo su na kratko podigli američke berze u petak 5. avgusta. Pad se intenzivirao u ponedeljak 8. avusta posle odluke S&P da snizi vrhunski

Poznata je izreka: "Radoznalost ubi mačku" ili na engleskom „Curiosity killed the cat". Nepažnja i radoznalost se nedavno osvetila velikoj i poznatoj svetskoj firmi RSA (Security Division of EMC), koja se bavi proizvodima vezanim za računarsku bezbednost.

Pre par nedelja, ova kompanija je objavila, a mnogi mediji preneli, da je bila žrtva ozbiljnog sigurnosnog napada, koji je kompromitovao jedan od njenih važnih proizvoda poznat pod imenom RSA SecurID. Radi se o proizvodu prepoznatljivom kao token, a koji je, u suštini, deo prilično kompleksnog sistema za proveru identiteta (autentifikacije) bazirane na dva faktora (engl. two-factor authentication). Kompanija RSA je o ovom problemu obavestila berzansku SEC komisiju (Securities Exchange Comission), kao i svoje klijente.