Naš krivični zakonik je neadekvatan kada se radi o krivičnim delima pribavljanja protivpravne koristi u privredi. Em je konfuzan, em ostavlja velike rupe. Pored toga, zaprećene kazne su blage i samim tim rokovi zastarevanja kratki. Kad tome još dodamo sistemsku nemogućnost tužilaštva da vodi istragu, izmakli smo ljudima koji treba da štite društvo od ovog raka koji ga izjeda, tlo pod nogama. Na današnjem dnevnom redu skupštine je predlog izmena i dopuna krivičnog zakonika.

Da li vam se ikad desilo, verovatno jeste bar jednom u ivotu, da se naizgled neresiva situacija ocas slozi, upazluje, razresi a vi u tim trenucima, uz razumljivu radost, pocnete da osecate ocaj, tugu I beznadje?! Taj konglomerat osecanja I osecaja u trenu probudi u vama nervozu, napetost,

   Skoro sam negde pročitao tvit našeg čoveka koji živi u Švabiji. Piše o tome da oni tamo bacaju šampon kad ostane malo na dnu a mi ovde sipamo malo vode i još koristimo dok se potpuno ne isprazni. Da li je ovo bahatost skorojevića ili nužda siromaha ?

«Protagora iz Abdere je pre 2.500 godina izjavio: Kad su bogovi u pitanju, ja ne znam da li postoje ili ne postoje, od kakvog su materijala, ni kakav im je oblik. Od Protagore pa do danas egzaktne nauke nisu dale ni potvrdan ni odrečan odgovor o Božjoj egzistenciji, jer se tim pitanjem nisu ni bavile. Na stranicama koje slede ja ću izneti naučni dokaz da Bog postoji.»

Na  osnovu istraživanja, za istočni deo Engleske, ostatak zemlje misli da je najviše godless, i da nisu pristalice kreacionizma.

Ali, isto tako, istraživanja kažu da 47% građana istočne Engleske veruje u teoriju kreacionizma, u evoluciju kao deo božijeg plana ili inteligentni dizajn, itd. uprkos državnoj politici, koja

               Dakle, na posletku, ispostavilo se da je problem mnogo kompleksniji nego što sam očekivala i da, ma sa koje strane pokušala da ga sagledam, nikako nisam dobijala jasnu i preciznu sliku, a umesto odgovora koje sam tražila, javljala su se sve nova i nova pitanja, da ne pominjem i sasvim neumesno pojavljivanje nedoumica i inih raznoraznih začkoljica koje mi, treba li to posebno naglasiti, ni malo nisu pomagale u mom naumu da stvari raščivijam i postavim ih na pravo mesto.

Na Limu, Drini i drugim rekama povremeno zavlada jedno zlokobno stanje duha među ribolovcima, oličeno u grozničavoj, agresivnoj i razornoj zaslepljenosti i isključivosti, usmerenoj protiv velikih vranaca (kormorana). Javno traže od lovaca da ih potamane. Jedan prostodušno kaže u kameru: “mi ne želimo da ih uništimo, nego da ih nema.” Na pominjanje kormorana, pecaroše kao da hvata napad neke đavolske posednutosti – izbezume se, škrguću zubima, iskolače oči, pocrvene (neki preblede), teško dišu, postaju krvoločni i nasrtljivi. To ih hvata u talasima, kao delirijum malarije. Kad se učini da ih je prošlo, vrati se u još težem obliku.

Procurele su informacije da je u Banjaluci popisana 199 991 osoba, u Bijelјini najmanje 115 000, u Prijedoru 97 000, u Doboju oko 77 000 lјudi. To su uglavnom nešto manje cifre od ‘naduvanih' procena Demografije RS koje su pokazivale da u opštini Banja Luka živi 224.647 stanovnika, u opštini Bijelјina 109.211 stanovnika, u opštini Prijedor 98.570, a u opštini Doboj 80.464 станovnika. Procene su i da je u Srebrenici popisano 15,3 hiljada ljudi (za sada minimalno vode Bošnjaci sa 7800, ali će odlučiti ‘kojih' će više biti ‘obrisano'). Međutim, sve ove cifre, kao i za one za opštine, pre svega, jugozapadne BIH, odnose se na broj popisanih, a ne na stalno stanovništvo, koje može biti samo malobrojnije.

[Волети ближњег свог]

„Више бих волела да сам умрла, а да ово нисам сазнала." - рекла је Ђорђева мајка, након читања текста. Годинама се у њему кувала потреба да јој саопшти, па ипак му је недостајала храброст да то што има, каже усмено. Зато је написао то што би рекао и био ту док је читала.

Šačica uglavnom ličnih pa tako nesumnjivo amaterskih crtica o Parizu, US/dolarskoj hegemoniji, još jednom velikom ratu i "antibioticima" širokog spektra.

Juče je ovde u UK na C4 TV kanalu Will Self u ime mnogih nas ...:

    • ... prvo počeo sa ozbiljnim osvrtom na granice koje satira pokušava ponekad da pomeri na način koji vodi do kontradikcije ...

    • ... da bi se, pre nego što je nastavio, i bez upotrebe reči „ALI", eksplicitno ogradio, opet u ime mnogih nas, iako se podrazumeva to što je rekao, tako što je skrenuo pažnju na očigledno o uvek mračnoj i kriminalnoj raboti koja se zove ubijanje i zlostavljanje drugih na razne načine.

Iako se osuda siledžijstva i sile podrazumeva uvek je na mestu ponoviti je, iz poštovanja prema žrtvama, poziva na mobilizaciju odbrane i preventivnoj ulozi koju ima u društvu, oprezan način na koji je on to uradio me je onako nevezano podsetio na „swarm intelligence" (inteligencija jata, valjda), ovih dana, „ALI" jata na Fejsu gde ja nisam potpuno razumeo šta su izvori tog tranzijentog sentimenta, ali sam „dedukcijom" zaključio da se verovatno radi o raznim relativizatorima lošeg sa srpskih prostora od strane ljudi koji i nisu neke moralne reference po dobrom.

Možda nije ni bitno što nisam razumeo, inteligencija jata je ionako „kolektivno ponašanje decentralizovanog, samo-organizovanog sistema" pa tako često pod palcem organizacione fenomenologije, pa tako ne-dekontruktabilna - nema „očigledne logika" u celosti, strukturi, pojavama i kvantitetu.

Delovalo je da je sve baš onako, pobednički.

A onda je duboka država skočila i iskeženo rekla:

- Jesi li ti, Žuti, normalan?!

- A zašto? – prenuo se i mahinalno izvadio skupoceni češalj iz udobnosti svoje frizure, kako bi mu obe ruke bile spremne za nekakvu hitnu reakciju.   

- Ma, idi, bre, čoveče – odmahnuše ovi instinktivno shvatajući da se tu ne vredi objašnjavati, a da, uostalom, za to uopšte nema vremena, koliko god da tip kapira ili

Ovo što je  Jelica pisala  na blogu je skandal po svim mogućim ljudskim merilima, naprosto neverovatno da propadanje jednog društva kojem prisustvujemo svoj akutni oblik dobija baš u zdrastvu, baš u ginekologiji i akušerstvu baš kao uz inat da novorođenčetu demonstriramo gde se rodio, a najranjivijoj mogućoj osobi - porodilji sistem demonstrira gde se nalazi.

Ponukan prethodnim blogom, nisam mogao da ovo ne napišem

Od kada se bakćem po Evropama, imam problem sa "pravom" kafom. Ovoliko godina konzumiranja crnog gustog napitka koji zovemo "turska kafa" (nije tačno da ga turci zovu "srpska kafa"), dovelo me je do toga da su mi druge kafe (sa izuzetkom espresa) prilično bljutave. Što bi se reklo: kao da je crnac oprao noge! Kada počnem da pijem uobičajenu mi u kancelariji filterušu, stomak mi traži nešto jače i počinjem da se nalivam, tako da u toku dana popijem i po litar i onda sam sebe podsećam