Malo je onih među nama koji bar ponekad nisu razmišljali, bolje reći maštali, o tome kako bi potrošili premiju na lotou. Među penzionerima, siguran sam, takvih ima najviše. Najčešći odgovori, verujem, iako empirijskih istraživanja nema, bili bi – kupio bi deci stan ili dao bi nezaposlenoj deci novac da započnu privatni biznis, zatim bi sledilo školovanje unuka, a tek pri kraju spiska možda bi se  našla i pokoja lična želja – supruga i ja otišli bi u banju ili na more. Mašta može svašta. Međutim, realnost je surova i penzinere u državi Srbiji ograničiava na razmišljanje šta sve mogu kupiti za 5.000,00 dinara, koje im je, uz veliku medijsku pompu, Vlada Srbije ovih dana uplatila kao jednokratnu pomoć.

Drugovi i drugarice, nakon više od 40 godina čekanja, ponovo dobijamo zakon kojim se konfiskuje i nacionalizuje privatna imovina pod imenom, bolje reći parolom, na kome bi nam pozavideo i sam Orvel:

Zakon o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije.

Oko Nove godine, kada se uobičajeno čita više nego u drugim zimskim danima, do ruku su mi došle dve dobre knjige (jedna američka, druga naša) koje su sadržale, kao okosnicu, po jednu - kletvu; mada su za obe kletve upotrebljene skoro iste reči, izgovorene su u različitim kontekstima. A posledice su, na izgled, bile fatalne.

Verovanje u kletve je izvikano. Mnogi će požuriti da kažu kako ne veruju u kletve u klasičnom smislu (često sa elementima vradžbina), mada su svesni da kletve postoje od kada je veka i sveta (da pomenem da se samo u Bibliji pominju preko šest stotina puta; poznata je i Faraonska kletva; pominju se neretko i u našim narodnim pesmama, te ima i mnogo knjiga na tu temu, na svim jezicima sveta).

U utorak 27. septembra javni servis (ili Javni servis) izvestio je o tome da je u Leskovcu svečano otvorena nova zgrada Visoke poslovne škole strukovnih studija. Više od polovine sredstava utrošenih na gradnju donirala je Kraljevina Norveška. Školu je svečano otvorio dr Žarko Obradović, vanredni profesor Megatrend univerziteta na privremenom radu u Vladi Republike Srbije.

Vedro nebo! Iz nekog razloga sam pomislila da mora da je to dobar znak.  Verovatno zato što mi je trebalo da bude dobar znak. Proveravam ranac: marama, jogurt, naočare, pištaljka, bedževi, jakna... sve je tu.

FEST je već u svom petom danu i moja zamisao komentarisanja repertoara dan za dan je nestala negde daleko u prašini. Spavanje je već u kategoriji rigoroznog treninga, svakih 15 minuta počinjem da računam da bih minimizovao potencijalno komiranje u sred nekog filma pa nekih sat-dva vremena, kolko procenjujem da bi mi trebalo po tekstu, sve do sada nije uspelo da mi iskrsne. Ma nije ni sada to slučaj al' već mi je previše bezveze što ništa nisam ovde nažvrljao pa proračunato rizikujem dan sa manje spavanja. Videću sutra koliko je to bilo pametno.

O FEST-u generalno mogu reći da je organizaciono bolji neg' prošle godine, no to baš i nije neka posebna pohvala. Umesto ružnih šarenih krpa sada na bini opet vise zastave a projekcije ne kasne. Ni promoteri nisu napadni (ili sam samo imao sreće do sada?) što je veoma bitan faktor u mojoj knjizi.

Otvaranje je bilo otprilike kako bi čovek mogao da očekuje - sažeto, odmereno, bez Kusturice u vidokrugu. Kraći kolaž bitnih scena iz karijere počasnog gosta je bio uvod u najavu da će na binu izaći Rejlf Fajns. Znate onaj transfer neprijatnosti kada vas je blam za nekog drugog? E, to. Dođavola bre, čovek je odmah pored tebe. Ali, kako mudri spisi davno rekoše, i to je prošlo.

photos copyright © ms. & mr. albicilla

Put nam pretrčava sivi šumski petlić; koji nije najdirektniji predak, ali jeste rođeni brat praoca domaće živine. Dok smo se prethodnih dana vozili ruralnim predelima centralnoindijske države Maharaštrа, po selima su trčkarale živahne, sitne smeđe kokoši – nigde onog horora od brojlerskih tovljenika kakve jedem kod kuće. Ne pamtim da sam godinama unazad jeo tako ukusnu piletinu (a ni paradajz, sitan i ima ono nešto što našim uvoznicima valjda nude zasebno, pa oni, da uštede, to nikad ne uzmu – slast).

TEMA NEDELJE

Uvrede dozvoljene, jaukanje zabranjeno

U porodilištu žena biva potpuno dehumanizovana, postaje broj, ne pita se ni za šta, ne informiše se ni o čemu, od nje se očekuje da samo raširi noge i ćuti, tvrdi Branka Stamenković, pokretač građanske inicijative "Majka hrabrost"

Bilo je vike i u operacionoj sali, porodilja to čuje i krene u plač, takvo ponašanje niti ću praštati

Prepustam "papir" dragom poznaniku iz ovih krajeva "Scout033"...

"Sjeverin…

Kreneš od moje Varoši na ćevape u Sarajevo, proći ćes kroz Sjeverin. Sjeverin je rodno mesto majke mog dobrog druga Doce. Sjeverinom ćeš proći ako pođes ka vikendici meni drage osobe. U Sjeverin je moj babo išao na igranku i u povratku slupao fiću. Nekada…

 Sada… Gledajući iz automobila u Sjeverinu nemaš više šta veselo videti. Ali otvori prozor putniče, osetićeš…

 Često razmišljam o nama Balkancima, našem mentalitetu

Otpisalo mi moje milo i drago Ministarstvo zdravlja.

Međutim, čim mi je poštar predao kuFertu, znala sam da nije ništa dobro. Tražila sam da mi pošalju dva debela izveštaja (vidi prethodni blog), a kuFerta laka ko pero. Takođe mi nije jasno ni što su smarali siroma poštara i trošili pare iz budžeta na poštarinu, kad sam lepo napomenula da informacije želim dobiti u elektronskom obliku. Izgleda da su kompjuteri državnoj upravi još uvek najveća moguća Babaroga. Ili je, pak, u pitanju dosledno držanje za onu staru narodnu: "Zašto da bude jednostavno (i jeftino), ako može da bude komplikovano (i skupo)."

Elem, piše meni moje milo i drago Ministarstvo zdravlja 'vako:

U javnosti se neko vreme spekuliše da će doći do prevremenih izbora. Nekako je zamrlo ono “vlada je jedinstvena po svim pitanjima” a sve češće se čuje “ne bih smeo da se zakunem da izbora neće biti”. Ako se ne varam neke novine objaviše fotografije Zemuna oblepljenog plakatima Vučića sa naočarama i natpisa “Sigurnost” sugerišući nam da se SNS uveliko sprema za izbore.

Narečeni studenti su Normand Archambault, Loïc Mireault i Félix Marquis-Poulin, sa Centre NAD, a video klip je napravljen u okviru radionice simulacije produkcije na osnovnim studijama 3D animacije i digitalnog dizajna.

Njujorška organizacija Odbor za zaštitu novinara nedavno je objavila listu deset najgorih država na svetu za blogere. Oni tvrde da je razvoj interneta i sve veći broj blogera isprovocirao represivan odnos pojedinih država (naročito Azije i Srednjeg istoka) prema korišćenju interneta kao sredstva komunikacije. O tome svedoče i podaci do kojih je ova organizacija došla a prema kojima od ukupnog broja novinara koji se u ovom trenutku nalaze u zatvoru najzastupljenija pojedinačna kategorija (među novinarima uopšte) su blogeri i internet novinari.  Od ukupno 125

Сам