Goran Savić – Savke (1973-2012)

NAPOMENA: šta mislim o udesu aviona Lasta, ponašanju medija, odlikovanju Vrhovnog komandata, neukusnom pi aru i traženju heroja kao leka za apatiju što pojedinca što društva u celini, napisao sam u nedeljniku Vreme i u posebnom postu na b92.  Tekst koji sledi je lični doživljaj ove medijski preeksploatisane smrti koji potpuno ironično delim upravo

Prijatelji, sahranite me u Isla Negri

Pred morem koje znam, svakim kamenom ugnezdenim u pesku

I sa talasima koje moje izgubljene oči

Neće ponovo videti

Pablo Neruda

Posle tri godine i 25 osvojenih turnira, od čega šest Gren slem titula, među kojima je i Novakov prvi Rolan Garos, Boris Beker i Novak Đoković okončali su saradnju. Teniski svet i jeste i nije iznenađen. Već nekoliko meseci taj prekid se iza brda valjao i naslućivao. Zašto?

I dodje taj dan. Stigao je upitnik, na preko 3000 strana sa 2.483 pitanja, razvrstanih u sest aneksa i 33 poglavlja.
Sad predstoji veliki posao. I to ne samo da se odgovori na sva pitanja, vec predstoji ono mnogo teze, a to je demontaza postojece drzave.
Sve treba da se pravi iz pocetka. Da Parlament bude ono sto jeste, da vlada bude ono sto jeste, da pravosudje bude ono sto jeste. Svi zakoni da se pretresu, gluposti izbace, da se pretrese Utav, izborni zakon.
Svako da bude odgovoran za sebe, i da radi. Da se niko nikome ne mesa u posao, niti da utice na njihov rad. Nema vise

I ništa mi sad nije jasno. Evo, čitam novine i nigde nema vesti o Nataši Bekvalac i onom motociklisti s kapicom za vaterpolo. Pa kakva smo mi to zemlja? Gde mi građani da se informišemo o lepoj Nati? Sve novine bruje kako je neki Mirko Cvetković lupio pesnicom o sto, kako je najbolji Mlađani slalomaš u isto vreme i otpušten i dao otkaz. Pa se kaže da je slabo radio, a i da je hteo sve sam. Na televizijama se ponovo vrti spot s bivšim ministrom kulture i Bajagom o nekom Vladi koji je pao. Znate ono "Šta to pada - pada vlada". Čuli ste. Mislim, čuli ste tu pesmu.

Eto, sad svi kanali počeli kao na Historiju da emituju Kolubarsku bitku. Mislim, ništa mi nije jasno. Ukopali se na Kolubari - pa šta? Kog to interesuje? Umesto da nam daju "play by play" kako su se potukli na dvoru Đani Versaći i Guru domaće latinične muzike, oni nas dave nekim tenkovima i buldožerima koji su ratovali na otvorenom kopu. Kao da je to najvažnija stvar na svetu. Mada me čudi što nisu umeli da ubodu godinu. Kad sam ja učio školu, bilo je 1914, a sad kažu da je u dvehiljaditim. Ništa mi nije jasno.

Pa se spominje neki stiropor. Kažu, stiropor je najbolji za izolaciju, a doskora su pričali kako je Nikola Tesla izmislio struju, a Slobodan Milošević izolaciju. Nisu spominjali stiropor, a sad pričaju kako će baš stiropor da nas uvede u Evropu. Za to vreme mediji ćute o tome kako je vodeći srpski kulturolog i trendseter Jekrem Evrić imao udes kolima. Javnost sumnja da su u to umešane tajne službe.

Uspeo sam nesto sto mnogi nisu uspeli pre mene.
Znam da zvuci neskromno, ali tastina je sasvim normalna ljudska osobina.
Elem, o cemu se radi.
Dva polariteta srpske politicke idejne scene, Petar Lukovic i Slobodan Antonic su me stavili u svoje tekstove.
Normalno u negativnom kontekstu (da je drugacije moram Vam priznati da bih se zabrinuo)

Primer prvi:

Pišu: e-Novine

Uočili smo jedan temeljni predlog koji će doprineti boljem razumevanju i sagledavanju

Rusija treba ozbiljno da se pripremi za to da će svi ti oslobođeni Sloveni sa zanosom pojuriti u Evropu, zaraziće se do gubljenja svoje ličnosti evropskim formama

Da li vam se čini prepoznatljivim makar nešto u ovom pismu mladog hrvatskog preduzetnika, koji je otprhnuo da živi i radi u inostranstvu, pisma koje je poslao redakciji hrvatskog portala Index.hr i koje je za nekoliko dana postalo hit na društvenim mrežama..? Ko nije video, sada ima priliku. Može se povući jasna paralela između "tamo kod njih" i "ovde kod nas". Ta paralela, kako mi se čini, pokreće jednu opservaciju koja je mnogo bremenitija i komplikovanija od uobičajenih, svakodnevnih konstatacija o birokratizovanom aparatu, parazitizmu i latentnoj destrukciji. Cela stvar je još potresnija nego što se inače čini.

"Pišem vam iz jedne velike europske zemlje u koju sam se sklonio od neučinkovite i tragično loše Domovine Hrvatske. Želio sam nekome prikazati stvarne probleme zbog kojih mladi bježe iz Hrvatske i koji su doista problemi zašto oni koji mogu biti uspješni biraju alternativu.

Ove nedelje o tzv. "urbanom vokabularu", čiji sadržaj čini da jezik mladih postaje sve veća enigma za ostale, pa čak i za njihove ukućane. Detaljnije: OVDE

Ostale video zapise iz serijala SVETIONIK, pogledajte: OVDE 

 Tražeći nešto drugo, kako to obično ide, večeras sam našao ovaj interesantan tekst Umberta Galimbertija iz 2007. godine; tekst je originalno objavljen u listu La Repubblica. Govori o nečemu što mislim da je relevantno za naše društvo, te osetih potrebu da ga podelim sa vama. Uživajte. Druge njegove tekstove oni zainteresovani mogu naći na Peščanikovom sajtu.

              Gost autor Kleinemutter

               Imam dilemu i treba mi tumačenje: da li se i ova deca računaju u decu i to u u okviru onih kampanja  ,, za Našu decu”???
                Molim Vas, kad već pričamo, da mi odgovorite na pitanja:

     Postoje priče koje moraju biti ispričane. Jedana od  takvih je i ova ... životna, kakvu samo život može da napiše.  Nevidljivi otac je moj drug, koga znam više od 20 godina. Rastao je kao dete bez roditeljskog staranja, po hraniteljskim porodicima. U prvu porodicu smešten je sa nepunih jedanaest meseci života. Kao beba bio je bolešljiv, čuvan u bedi i nemaštini  i zanemaren od strane roditelja, te je na jednom od lekarskih preglada pedijatar pozvao radnike Centra za socijalni rad i po hitnom postupku je hospitalizovan, a nešto kasnije izmešten iz primarne porodice.

naš omiljeni vitasok je mean green. ali pre nego vam dam recept,
da vam kažem koju o ceđenju sokova općenito.

Ovo je jedan post o birokratiji koja me je ščepala ovih dana, i smara do bola. Ali, pročitajte ga, možda bude od koristi.

Za vreme monsunskih kiša u Novom Sadu ovog proleća i leta, imali smo štete od prokišnjavanja. Ovakve izjave skoro da je bilo normalno čuti  od mnogo ljudi po gradu. Dugotrajne i jake kiše su nas urnisale. U zgradi u kojoj živi moj sin, ima pet vlasnika stanova. Zgrada je na dva sprata, svi stanovi su na drugom, i svima je prokišnjavanje zagorčalo celu sezonu tzv.  lepšeg godišnjeg vremenskog perioda.

Kad su kiše malo stale, pala je odluka na sastanku naše male porodične zajednice - 'leba jesti nećemo, krov se mora popraviti do jeseni! Haug! E, tu počinju muke isusove, i u njihovom znaku protiču dani mog jadnog leta. Skup stanara nije mogao doći do zajedničke odluke da se krov  sredi, zbog nemanja novaca drugih vlasnika. A mi se evo, baš kupamo u lovi, i biramo topla mora na koja ćemo odfurati, evo čim pojedem ovu dinju! Ništa, idemo dalje, videćemo posle šta ćemo.