Ustavni sud je poslednja odbrana društva od bahatosti države, tiranije skupštinske većine i zaštiti ljudskih prava garantovanih ustavom. Kada sve ostale odbrane zakažu. Kad elementarna pristojnost, dostojnost i stručnost zakažu. A kod nas zakazuju redovno.

Na sednici 13.maja ove godine, naš Ustavni sud je opravdao svoju ulogu. I pored svog pritiska doneo je jedino ispravnu odluku. Odluku koja je očigledna i normalna za moralne, stručne i pristojne ljude. Toliko normalna, da bismo se morali zapitati o stručnosti i pristojnosti predlagača.

Kako danas ipak NISMO operisali krajnike.

Daklem, trebalo je da Mudrica jutros operiše krajnike.

Nisam vam pričala o tome naprosto zato što volim da odradim šta treba - a za priču ima vremena i posle...

U petak je, zvanično, primeljen u bolnicu. Kažem zvanično, pošto se to svelo na vađenje krvi i ćaskanje sa anesteziologom u petak pre podne, a onda smo pušteni kući uz uputstvo da pazim da se ne zarazi nečim preko vikenda, i da se jutros (ponedeljak ujutro), pojavimo sabah zorom na odeljenju, posle čega, je li, idemo na operaciju.

moja priča nikome nije potrebna

jer ne može postati nečiji život

onako kako jeste moj,

niti štivo, jer nije zanimljiva koliko priče moraju biti.

moja priča počinje lako, za mene, jer se ne sećam koliko je bilo teško. i traje,

lakše nego što se čini,

jer znamo koliko može biti teže.

moja priča je jednostavna i prolazi brzinom koju sam odabrala.

kada ne radim ništa mislim da stoji, ali znamo da se i to računa.

!!!

Sin: Opljačkan sam!

Otac: Šta su ti uzeli?

Sin: SVE! Sve što sam imao! OSAM EVRA!

Otac: Ko ti je uzeo OSAM EVRA?

Sin: Ciganin na ulici.

Otac: Naš?

Sin: Ma jok, Sigano.

Otac: 'Beš pare. Čuvaj zdravlje. Gde je to bilo?

Sin: Još je i niži od mene. Ima kraće ruke.

Otac: I kraće noge. Ne može da te stigne.

Sin: Ti, izgleda, ne shvataš koliko je to poniženje.

Tog sam leta, U Komiži na Visu, krećući se uskom i lagano krivudavom ulicom oivičenom kamenim zgradama nosio uza se jednu knjigu Česlava Miloša. Da li je to bila «Zemlja Ulro» ili «U dolini rijeke Isse», nisam siguran, ali nosio sam je gledajući u nakrivljene škure koje su na većini kuća bile zatvorene i leti, i zimi, i dan i noć. Većina je bila prazna i napuštena. Ukućani su otišli negde, u Split, u Zagreb, u San Pedro, Kalifornija. Ili su pomrli. Tako raspršeni ne mogu se dogovoriti o budućnosti zgrade, eventualnoj prodaji. I zato kuće propadaju.

Ne, naravno da Tijanić nije uporediv sa slugom Jernejom, ali tako često voli da se predstavi kao slabašan, nemoćan, žrtva... takoreći - pravi Kalimero! Pa još u odbrani evropskih vrednosti! Da svima bude jasno šta je evropska Srbija, i šta evropska Srbija sme ili

(размишљања на тему духовних дезоријентисаности)

зеленило је те године било раније пробуктало, плаветнило неба се ослобађало из неколицине лаких облака растериваних поветарцем, а ја меланхолик, сматрао сам поетичним све што ме је избављало из околног живота трагајући за пером које би описало неред у мени јер чудна подударност није била пука случајност већ пролонгирани покушај да свој повучени живот уз супругу, подносећи се узајамно глумећи племенито стрпљење, отаљавам на начин окрећући јој леђа налазећи у том подношењу другога дискретну примену своје врлине.

Verujete li u čuda? Verujete li u predskazanja? Verijete li u silazak sa nebesa na ovozemaljski svet?

Milioni i milioni ljudi u svetu ubeđeni su da se to dešava, te da će Bog, Bogorodica, Isus ili neko drugo nedzemaljsko biće sići na Zemlju i pomoći im da prevaziđu slabosti i približe se večnom životu.

Ima dosta godina od tada; razgovarao sam sa retko uspešnim upravnikom rezervata Zasavica, Slobodanom Simićem i žalio mu se na nedostatak vidljivih rezultata, uprkos dugogodišnjem aktivizmu u zaštiti prirode.

„Ti misliš da možeš da postigneš ono što hoćeš?“ sad ga po nesigurnom sećanju citiram, „Pa mi moramo da budemo zadovoljni malim pomacima – nećeš nikada da uspeš u Srbiji!“ (Možda i ne reče baš tim rečima, ali beše tako nešto.) Znam da sam pomislio, ako su mali pomaci vrhunac kome se treba nadati, bolje da spakujem kofer i negde drugde stremim ka zvezdama. Ovako ili onako, kofer još nisam spakovao.

a povodom uvodnika "Duh Stonsa i Exita" 

Uvodnik Danasa od 14 -15. jula koji je potpisao Mihajlo Ramač, prekratio je moju dilemu da li "srce Srbije" i 12,6 odsto njene teritorije treba da postane samostalno. TREBA i MORA, odahnula sam i sklopila novine. Uvodničar kaže da "Havijer Solana, kao prilično obaveštena ličnost, zna šta znači dobiti pod starateljstvo (para)državu u kojoj mnogi lekari nikad nisu učili latinski. I u kojoj većina stručnjaka iškolovanih

Изгледа да заинтересованост бирача за избор будуће власти, пет месеци пре парламентарних избора у Мађарској, још никада није била на овако ниском нивоу.

Sport je izmišljen zbog Srba.
Ukoliko ga Srbi nisu izmislili, samo još nema dovoljno dokaza. Da pojasnim, u vreme kada je nastajao moderni sport, Srbija se još borila za nezavisnost; nisu postojala sportska borilišta, a da ne govorimo o organizovanim takmičenjima, ali prosto ne mogu da zamislim da se Srbi nisu oduvek tamičili među sobom, makar ko će dalje da pljune.

Na ovim izborima se istovremeno mogu naći isti kandidati na listama za predsedničke, parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore. To predstavlja izigravanje zdravog razuma. Ako se od birača traži da izađu na glasanje i iskoriste svoje pravo glasa, što podržavam, onda bi birači trebalo da znaju za koji nivo vlasti su ponuđeni kandidati zapravo kandidovani. Bez toga, birači ne znaju kuda će njihov glas zaista da ode. Malo je verovatno da je isti kandidat sposoban da kvalitetno obavlja funkcije različite zahtevnosti (na različitim nivoima vlasti).

Navešću samo neke primere, na osnovu kojih nije jasno za koju funkciju je dotična osoba zaista kandidovana, a siguran sam da ih ima još poprilično po sakrivenim i zabašurenim linkovima na kojima se nalaze te informacije od javnog značaja:

Čedomir Jovanović (LDP) i Zoran Stanković (URS-G17) su istovremeno kandidati za:
- predsednika republike,
- narodnog poslanika,
- gradskog odbornika u Beogradu.

soliteri

Krecemo ka izlazu, a onda -shok!!! SAUNA!!! Ne, to nije vrucina, to nije sparina, to je prava pravcata sauna!!! Jeste toplo, ali ja udisem vlagu, udisem miris i ukus palmi i vlage u vidu kapljica! To je ono o cemu su mi govorili. Ne mogu da se naviknem (jos nisam, a ovde sam vec tri dana), ali nastavljam prema njegovim kolima. Tu je sa svojim ocem, dosli