Moja draga gošća,  Houp : 

Klub "Akademija," verovatno najznačajniji noćni klub u Beogradu od izuzetne važnosti za gradsku kulturu naše prestonice suočava se sa nestankom nakon 50 godina postojanja! Odlukom Privrednog suda u Beogradu, klub je 28. decembra 2010 dobio nalog za iseljenje, čime bi ova institucija velikog značaja za kulturu Beograda prestala da postoji.

Peticija protiv zatvaranja Akademije je na ovom linku:

http://www.petitiononline.com/AKDMBG/petition.html

Osnovana početkom 1961 godine kao Klub studenata

Mogla bih u podnaslov dodati  još dugi niz d-ova, inicijala za  déjà vu,  i doom,  i dobrotu, i destiny, i  dark, i dilataciju, i pitanjem na pitanje Phila Connorsa (Bill Murray),  kao odgovoru Riti (Andie MacDowell), didn’t you just ask me that...Svejedno, sve bi  to sasvim lepo stajalo i uklopilo se kao ovo  D  iz naslova, tj. inicijal mog  vlastitog imena -  u dan mrmota. Verovatno ste  (ili većina vas) odmah otkrili da su ove pretežno engleske reči iz filma,  koje moram da  pomenem zbog onih koji možda nisu gledali  Groundhog day,  preveden kod nas kao Dan mrmota. Sve su to pojmovi koji obeležavaju tu čudesnu i provokativnu komediju u suštini duboko psihološku iako film, na prvu, prati i prikazuje  one vašarske događaje u malom gradiću Punxsutawney, Pennsylvania USA,  kad se čeka da mrmot Phil prognozira koliko će još biti zima. U suštini jednostavan koncept: oblačno je, nema mrmotove senke, dolazi proleće - sunce je, ima senke, zima još traje...

... ili u podnaslovu "Još koja reč o slobodi medija u Srbiji"

Gost autor: a_jovicic

Podstaknut razmišljanjima o slobodi medija poštovanog blogo-kolege Nebojše Krstića objavljenih u prilogu njegovog teksta "Draža Petrović VS. Nebojša Krstić" odlučih da podsetim na par izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije, koji su se ne tako davno bavili ovom temom.

24. decembar 2015: Izveštaj o mogućem uticaju institucija javnog sektora na medije kroz plaćanje usluga oglašavanja i marketinga

26. februar 2015: Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji

Kažu, "gasi se poznata televizija". Kada mi je odstreljen tadašnji urednik, rešio sam - i ostvario to, da napustim zemlju. Potom sam bio glup da se vratim. Sada ... kao da je bilo nekad...

Pitanje „Pošto priroda?“ sam prvi put postavio 2009. i na njega odgovorio ovde. Ovih dana sam isto pitanje sebi iznova postavljao. Sve dok nisam, a da nisam ni pitao, saznao odgovor. Sad znam cenu. Cenu prirodne baštine svih građana ove države. I cenu za koju je vlada spremna da promeni zakone i stavi je na doboš.

Nakon 5. oktobra i nakon decembarskih republičkih izbora 2000. godine jedan od prvih poslova je bilo uspostavljanje novog poreskog sistema Republike Srbije. Već u aprilu 2001. godine su doneti novi poreski zakoni, prvi, 01.04.2001., je stupio na snagu Zakon o akcizama, za njim i Zakon o porezima na dohodak građana i Zakon o porezu na dobit preduzeća (koji su doduše počeli da se primenjuju tek od 1. juna 2001.), dok su Zakon o porezima na imovinu i Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara stupili na snagu 28.04.2001. godine. Malo smo duže čekali Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (donet je krajem 2002. i stupio na snagu 01.01.2003), a poreska reforma je zaokružena 2004. godine donošenjem Zakona o PDV, Zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja i Zakona o fiskalnim kasama. Za poreski sistem uspostavljen ovim zakonima se objektivno može reći da je naklonjen bogatim ljudima.

Gost autor: Aleksandar Radovanović, novinar

Koliko puta ste čuli da neko nema legitimitet jer je na izbore izašla samo polovina glasača, a za njega glasala polovina od te polovine? Na prvi pogled deluje zaista logično, jer neko ko osvoji svega četvrtinu glasova svih građana Srbije, zaista legitimno ne bi trebalo da može da odlučuje o životu svih ostalih.

S druge strane kod mnogih opozicionara se može pročitati kako su ljudi nezadovoljni strankama zapali u apatiju i ne glasaju jer nemaju za koga. Zato su baš osnovali potpuno novu političku opciju koja

         Dok ne stupi na snagu 18-a po redu reforma školstva, dok ne pređemo put od Strategije do konkretnih mera, mi ne dangubimo. Ko to mi? Biblioteka plus, Clio, Zoran Hamović, srpske srednje škole, bibliotekari, profesori filozofije, srpskog, istorije i građanskog, psiholozi, nindže i džedaji:)

Augij je bio kralj Elide i suprug Epikaste. Poznat je bio po svom stadu. Njegovo stado je bilo blagoslovljeno, pa je bilo imuno od bolesti, a štale su, jer se nisu se čistile, bile pune đubreta i nečistoće.

Herakle je

Niška policijska uprava, jutros u 8:20.  Ona služba gde se podnose zahtevi za pasoše. Supruga i ja sa našim najmlađim sinčićem, bebom od nepuna dva meseca. Došli da podnesemo zahtev za pasoš za klinca. Primaju nas tačno na vreme. Dokumenta sva na mestu, sve po propisu. Otvaraju postupak, pregledaju šta treba, sve ide kako treba... I onda slikanje. Ono čuveno slikanje za naše pasoše. U kabini, sa službenim fotoaparatom, pod strogo određenim uslovima i sa strogo propisanim izrazom lica, ona procedura zbog koje svi na pasošima izgledamo kao lica s poternica. I beba treba da se slika za sliku za pasoš kažu.

Ja se herojske prošlosti svoga naroda nikada nisam stideo. Elektronski mediji ćute. Da slučajno ne uvrede Nemce, koje smo već toliko puta uvredili? Evo, ja ih neću uvrediti time što sam se setio da je na ovaj dan 1941. godine počeo napad na Kraljevinu Jugoslaviju bombardovanjem glavnog grada Beograda.

Moji su stavovi iz ovo malo blogova koje sam napisao poprilično jasni, pa zato mislim da mi za ovaj blog nisu potrebne preambule. Dakle, moj je blog još jedan u nizu ovih, da kažem, inspirisanih presudom Haškog tribunala.

Milan Nikolić

jedne večeri, na rubu starog dela grada, u nekom parku...

drugari Đina, Marko i Ivan, trojka koja se sa svojim psima uvek okupljala u isto vreme, stigli su u trenutku kada je razgovor, valjda se može reći razgovor, između Selene i Pukovnika, uveliko bio počeo...