Hajnc fon Ferster (Heinz von Foerster), "Sokrat kibernetike":

Bio sam u gostima kod neke porodice, u Bostonu, ako se ne varam, čekali smo i čekali da se dečak vrati iz škole. Stigao je sa satom zakašnjenja, očiju punih suza, još jecajući. Pitali smo ga: „Šta se dogodilo, zašto plačeš?" „Morao sam da stojim u ćošku jedan sat!" „Ali, zašto?!" „Zato što je učiteljica rekla da sam bio bezobrazan." Roditelji su pitali: „Pa, šta si uradio?" „Učiteljica je pitala koliko je 2 puta 3 i ja sam se javio i rekao da je to 3 puta 2, i onda su se sva deca smejala, i učiteljica je bila jako ljuta i povukla me je za uho i rekla da sam bezobrazni obešenjak i da moram da idem u ćošak jedan sat, i da 2 puta 3 nije 3 puta 2, nego 6."
Onda sam mu rekao: „Ali, ti si bio potpuno u pravu! 3 puta 2 jeste 2 puta 3. Možeš li ti to da dokažeš?" „Naravno!", rekao je on, uzeo olovku, nacrtao tri tačke, ispod njih još tri tačke i rekao: „To je 2 puta 3. A kada okreneš papir, onda je 3 puta 2."
To mi kaže šestogodišnje dete, a učiteljica ne razume da je tu već shvaćen komutativni zakon multiplikacije - koji ona, draga učiteljica, još nije shvatila!

Prošlog vikenda amonijak dospeo iz knjaževačke gradske kanalizacije, u količini 16 puta većoj od zakonom propisane (dozvoljene), uništio je preko 20 tona ribe u reci Beli Timok. Danas, ovo je mrtva reka u kojoj više nema apsolutno nikakavog života. Ribolovaci iz Knjaževca i Zaječara, koji su reku čistili od uginule ribe, saopštili su da je u ovoj ekološkoj katastrofi uginulo na stotine hiljada riba, belica, krkuša, skobalja, klenova, mrena i deverika ─ te da će, u najoptimističkijim prognozama, Beli Timok biti mrtva reka u narednih 10 do 15 godina!

Meštani duž obala reke danima su obavešteni su da je u reci zabranjeno kupanje, kao i da je upotreba vode zabranjena i za navodnjavanje ili pojenje stoke. Uprkos upozorenjima da je riba iz Timoka opasna po zdravlje, te da se nikako ne sme upotrebljavati za ishranu ljudi ili životinja ─ velik broj građana iz reke je vadio poluuginule i ošamućene ribe i odnosio ih svojim kućama.

Uvek sam se pitala, kako li su Stari Sloveni uspeli da se presele iz prvog puta? Kako su samo uspeli da se spakuju?

Jeste da su, tada, ljudi raspolagali sa manje krša, no sada, ali opet...dok spakuješ letnja krzna, zimska krzna, idole i toteme, suva crevca za strune na lukovima, oruđe, obaška oružje (a koplja tek nezgodna za pakovanje), poloviš svu decu (uz to da tada nije

Srećan vam Dan Žena drage sestre, komšinice, devojke, starice, zaove, majke, supruge (iako je ova reč oduvek zvučala kao da ima više od dve noge), šurnjaje, babe, tetke, sestre po metli, verenice, strine, ujne, ćerke, prijateljice, kume i sve ostale pripadnice ženske veroispovesti. Nema praznika kome se ne prebacuje otrcanost, potrošaštvo (bože, što ova reč čudno zvuči, prava li je?), naizglednost i sve ostalo čemu mašta da dovoljno prostora. Doduše, često i sa punim pravom, jer na ovaj dan cvećari ruke trljaju, a mnoge žene jedino tada dobiju malo reda radi pažnje. I upravo zbog toga što brojne pripadnice našeg roda još uvek žive u minulim vekovima, zato što se tretiraju kao niža bića svedena na upotrebnu vrednost, ovaj praznik još uvek treba obeležavati. A sad, kako će ko da ga slavi, to je već lično pitanje. Tek, još uvek nisu stigla vremena za žene dovoljno dobra da se 8. Mart spakuje u plakar, i prilikom prvog generalnog čišćenja odnese u prašnjavi podrum istorije. I pun krša koji bi neko već jednom mogao da sredi.

Zbog toga, mislim zbog 8. Marta, a ne podruma i spremanja, sam ja spremna da uvek doprinesem, shodno skromnim snagama mojim, proslavi dotičnog dana. U okviru kulturno-umetničke ponude i razonode. Zbog toga ću danas u danas u knjižari Delfi, u SKC-u (kad se samo setim kako sam u tu kulturnu instituciju svojevremeno i kroz prozore ulazila), imati promociju novim pričama dopunjenog reizdanja moje knjige »Od reči do reči« i ili naravno, maštovitom potkumu zahvaljujući, »Kako sam postala gusarska carica, stah i trepet Južnih mora«. Dotični događaj će početi u 13h po srednjeevropskom vremenu, u knjižari Delfi, gde će do tada biti održano nagradododeljenije najmaštovitijim autorima osmomartovskih čestitki do 300 karaktera. Pod uslovom da imaju nesvakidašnji karakter. Verovatno i poveću količinu prideva.

Hiljade i hiljade kilometara prešli su  razgovarajući i šetajući po Dugoj liniji između Male sirene i svetionika koji obeležava mesto za ulaz brodova u lučki bazen. Najčešće u vreme belih noći kad sumrak traje gotovo do ponoći, a sunce, ispod samog horizonta, preplavljuje grad prigušenom plavkastom svetlošću, U tim razgovorima rodile su se mnoge ideje koje će u potpunosti izmeniti dotadašnje poimanje sveta i materije.  U istoriji nauke verovatno nije bilo tako bliske saradnje kao što je njihova, a svakako nije bilo plodonosnije.  Ipak, jedan njihov razgovor u septembru 1941. je naglo prekinut.  Naneta je strašna uvreda i to se više nije moglo ispraviti. Upravo taj nedovršeni razgovor imao je značajne implikacije u daljim globalnim zbivanjima.

- Jes vidla? Prodaše Kosovo.

- Joj, Ružo, man me, šta si navrla sa tom politikom, ređaj ta jaja na kutiju, viš da ne vredi, da se ja nerviram...Ej, a di nam je ova od preko sa čarapama iz Rumunije?

- Prodaše, prodaše, banditi, približava se užurbano deda sa mesnim prerađevinama iz Mađarske, koji od dolaska sa Kosova tako izdržava porodicu. Utorkom ide u Segedin i onda ceo komšiluk može da kupi sir «Medve», nešto slično «Zdenki», kulen, sušene

Blato, pa šta? Po staroj japanskoj priči postanja, u početku je Svet i bio samo blatnjava kaljuga. Vrhovni nebeski komandant Kamui ga je stvorio kao okrugli okean, postavivši ga na velike pastrmku...tako nešto...Kada riba u sebe uvuče vodu, nastaje oseka, a kada je izbaci iz sebe, nastaje plima, a kada se pomeri, nastaju zemljotresi...Jednoga dana, Kamui vidi svet ispod sebe, ono silno blato, te pošalje svoju pticu, vodenu plisku, da učini nešto ...Sirota ptica nije znala odakle da krene...Sve okolo blato i voda...I onda je počela da gazi blato, da leprša krilima I udara repom, načinivši prvobitna ostrvca suve zemlje..

 

 

You are the bows from which your children
as living arrows are sent forth.
The archer sees the mark upon the path of the infinite,
and He bends you with His might
that His arrows may go swift and far.
Let your bending in the archer's hand be for gladness;
For even as He loves the arrow that flies,
so He loves also the bow that is stable.

 

 

 

Thank you for praying.

My place was not much damaged.
But, the disaster is still coming to other areas, especially in the Tohoku area.
 
The concept of this video is to tell you that we are alive, have smile and want to say thank you.

People in this video tried to collect contributions on the street for the Tohoku area.
 

 

 

We are under the anxiety, but I think that we can help each other with smiles even in such matter.

We are also praying and we are doing what we can do for Japan.
So please, we need your help.

Jajara je onaj pojedinac (ili pojedinka) koji prodaje jaja na na pijaci ali, prilikom svake prodaje, u onaj fišek od novina zapakuje 9 umesto plaćenih 10 jaja. Isto tako jajara ume da , naročito pred Uskrs, zapakuje nekoliko napuklih, ili slomljenih jaja . Takav prodavac može to da uradi najviše jednom kod kupca koji ima makar malo koncentracije kada dođe kući izbezumljen od tumaranja pijacom. To karakteristično ponašanje se u narodu naziva jajarenje i upotrebljava se za svako postupanje koje zbog trenutne, često besmisleno male koristi , donosi štetu svima, a korist nikome.

После писма Синише Малог, убаченог у поштанске сандучиће заједно с позивима на гласање (у писму је обилато користио грб Београда), дан пред изборе у сандучићима се нашло ово обавештење:

Sutradan nisu bili u salonu nego u trpezariji, velikoj prostoriji sa vitrinama sa porcelanom i kristalom, i dugim stolom oko koga je bilo dvanaest stolica sa visokim naslonom. Sto je, očigledno, mogao da se razvuče jer je, izmedju vitrina i po uglovima, bilo još nekoliko stolica u istom stilu. Iznad stola je, sa šestokrakog lustera sa kalotom u sredini, visio gajtan na kome se nalazio prekidač zvonceta kojim se prizivala devojka. Pre nego što su seli, Radi je bilo ponudjeno da se dotera, upotrebljeni izraz je zaobilazio škakljive reči, i Rada se doterivala u kupatilu od tamnoplave i bele keramike sa vitrinama i policama prepunim mirisa i pomada. Ispred jednog ogledala bili su stočić i stolica a veliko ogledalo je bilo pored vrata, da se vidi cela figura pre nego što se izadje. Pravi kozmetički salon.

Berlin je oduvek bio nekako poseban ni nalik na ostali deo Nemacke gde vas je strah da sednete na zemlju da je ne isprljate a ljudi se ponasaju kao hebeni roboti koji rade, putuju, jedu ali ne pricaju medjusobno. Naravno nama se posebno dopadaju Krojcberg i Fridrihsajn jer u prvom zive turci i pankeri, a u drugom gotovo iskljucivo pankeri i taj deo Berlina je za nas novosadjane uvek bio kao druga kuca. Mi smo nekako uvek bili za tu finiju verziju panka tako da je prirodno da nam Fridrihshajn vise odgovara od anarhicnog Krojcberga.To potvrdjuje i cinjenica da samo u Fridrihshajnu danas zivi

Cudesna zemlja. Nema McDonaldsa. Jevrej, bas kao ni Rom ili bilo ko od ostalih, eto, ni ja sam, ne moze biti predsjednik drzave ili poslanik jednog doma parlamenta.

(парадокс нашег времена је да имамо више сазнања, а мање расуђивања)

 

старе гробнице са патином као украсом, бремените неухватљивим догодовштинама оних који под њима трају,јер све може да се дешавало тако како смо о покојницима чули ,а може и друкчије,често ме намаме на узвишицу изнад Села где у ладовини крошњи шаролике флоре волим да уживам како у миру и спокоју окружења тако и у погледу на меандер дунава и контуре Града у даљини назирућег.