Ne,
ne smrtna kazna,
ali da ovom zakonu.

jer verujem da svako ima pravo na život
i da niko nema prava oduzeti ga.

d_sandic
bojan ljubomir jugovic
maya.sangoma
Healer
marco_de.manccini
myredneckself
njanja_de.manccini
scabies
reanimator
Ninoslav Ranđelović
dragoljub92
Alava
maksa83
ipsi

update:

Domazet  

medjutim92 

dosadnjakovićka 

zeks92 

antioksidant

namegiver  

rastinjak 

jednatanja 

darkonduty 

edi-va 

urbanosaurus2 

dušanj92 

jackie.brown 

aguero 

topcat 

Mislim da svaki glas treba da se čuje i da više tekstova treba da bude dostupno. Apelujem

„Puška okačena na zid u prvom činu, u trećem činu mora da opali"

 Mada u „najboljim godinama“ još uvek ponekad umem sebi priuštiti i malo nepatvorenog mazohizma, kao obavezni trening krvotoka, želuca, logike, strpljenja i sveopće izdržljivosti.
Odmah da se razumemo – tu ne spadaju povremeni „Ko izdrži duže“ ekscesi slušanja narodnjaka s prijateljima u kojima, a što to ne reći -  često pobeđujem.

„Vežbamo za film, kume. Ti ćeš ovo isto da radiš, samo sutra..."

Karađorđe - Miloš Obrenović  
Josip Broz Tito - Aleksandar Ranković
Toma Nikolić – Vojislav Šešelj
Vojislav Šešelj – Vuk Drašković
Milo Đukanović – Momir Bulatović
Milo Đukanović – Ratko Knežević
Nenad Čanak – Miodrag Kostić
Rade Bulatović – Gradimir Nalić
Ceca Ražnatović – Milorad Ulemek
Mile Luković – Dušan Spasojević
Dragan Kićanović – Zoran Slavnić
Boris Tadić – Dragan Šutanovac
Goran Pitić – Aleksandar Vlahović
Đenka – Mirko Topalović
Najmanji zajednički sadržalac za ovu šarenu skupinu likova je - kumstvo. U našem narodu se kaže „Bog na nebu – Kum na zemlji.“
Sve češće se, međutim, ta umotvorina konvertuje u „...Kum pod zemljom.“

Mislila sam ja i ranije da Vam pišem, jer je u okviru vašeg ministarstva taj nekakav Savet za borbu protiv bele kuge, mada ja oćoravih tražeći na sajtu vašeg ministarstva link za isti, i ne nađoh ga.

Gost autor: baka Evdokija

Vidi ti nje! A kad me pet puta pitaš kad je Gospojina i Ognjena Marija, to ne znaš, a ovo si zapantila, nikad od tebe na dom domaćica, sve ti pamet u svet a ne u kuću... Ajde da ti opet pričam, kako da se ne sećam, jadan taj narod beše...

To je bio Uskrs '42, moj Mitar je već bio u Nemačku, u zarobljeništvo, odveli ga još sa početka. A baš te zime je javio da više nije u logor,

Dragi moj ministre,

Dakle, ja sam u šoku. Apsolutnom i totalnom. Da se statistika pegla od vajkada, kako u svetu tako i kod nas - ma, to mi je jasno. Ali da mi peglamo statistiku tako da to svaka šuša koja zna da gugluje može da otkrije, e pa to mi je totalni šok, dragi moj ministre. To vređa inteligenciju. Morala sam uzimati šećera i vode da se povratim!

Evo šta vam je ova šuša juče i danas izguglovala:

- Dok godišnjaci Republičkog zavoda za statistiku i Instituta Batut tvrde da je u 2007. godini u Srbiji umrlo 0 (nula) porodilja, Gradski zavod za zaštitu zdravlja u svom statističkom godišnjaku tvrdi da su SAMO U BEOGRADSKIM USTANOVAMA (mada su porodilje iz unutrašnosti) umrle njih 2 (dve).

- Dok godišnjaci Republičkog zavoda za statistiku i Instituta Batut tvrde da su u 2004. godini u Srbiji umrle 2 (dve) porodilje, Gradski zavod za zaštitu zdravlja u svom statističkom godišnjaku tvrdi da je SAMO U BEOGRADSKIM USTANOVAMA (mada su porodilje iz unutrašnjosti) umrlo njih 6 (šest).

Citat iz intervjua koji je ministar zdravlja, prof. dr Tomica Milosavljević, dao Večernjim novostima:

***

Kako je moguće da se epiduralna anestezija u GAK "Narodni front" naplaćuje, a u GAK u KCS je o trošku osiguranja?

Zato što ginekološka struka ne ume da odgovori na prosto pitanje da li je epiduralna anestezija deo standardnog porođaja ili ne. Ali, ljudi moraju da shvate da su zdravstvene ustanove pravna lica i da imaju neku svoju autonomiju, ne mogu ja da budem glavni gazda svake bolnice. U glavama ginekologa Srbije još nisu sazreli ni otac na porođaju, ni epiduralna anestezija. To je njihova odgovornost i oni treba da budu prozivani.

***

U nedelju, 30.05.2010. godine, navršilo se godinu dana od smrti Natalije Tešić.

A priča još uvek nije ni blizu epiloga. Zašto? Zato što institucije ove zemlje služe samo i isključivo za ukras, a zaposleni u njima za svojim radnim stolovima sede samo i isključivo da bi mogli da pokupe "pomoć" zbog premale plate od 790 eura.

Od avgusta 2009. godine čeka se veštačenje Medicinskog fakulteta.

Ljubimo se na mosticu naslonjeni na bordo Jugo. Vetar se igra sa njenom crvenom kosom i podize joj haljinu. Koristim priliku da zavucem obe ruke ispod. Vetar, munje gromovi, cuda... Pocinje oluja. Svakim praskom groma sve se vise pribija uz mene. Grize me za bradavice, razvezuje mi kosu, skida mi majicu. Sevaju munje iznad nas, udaraju gromovu medju nama. Vodimo ljubav u sred Caira na najvidljivijoj tacki, na mosticu, na haubi juga. Od snaznog pljuska smo skroz mokri a ona klizi niz haubu i noktima se drzi za mene. Osecam kako nam se tela sjedinjuju kao sto to objasnjavaju stari Indijski teoreticari seksa. Priblizavali smo se tacki totalnog spajanja. U iscekivanju orgazma koji nam se se kao zahuktala lokomotiva neumoljivo priblizavao otvorio sam oci da uzivam u njenoj lepoti. Umesto ocekivane tame i bledo-zutog svetla javne rasvete iznenadila me je dnevna svetlog svanuca. Kroz kisu koja je posustajala ne mogu a da ne primetim copavu zenu, koja hoda prema nama u nameri da prodje ispod mostica i produzi svojim putem. Crvena nema pojma ni da je svanulo ni da nas neko gleda. Meni neprijatno ali nema sanse sada da stanem. Baba se klati kao metronom dok nam satim prilazi i sve vreme me fiksira. Kad je prisla toliko blizu da sam joj vido brkove, urokljiv pogled i Rudo cipele vec me je udario voz orgazma. Poceo sam da svrsavam svuda pobelom stomaku, po crvenoj kosi, jugu, po sebi... Svrsavao sam po celom cairu. Svrsavao sam satima.

Verujem da, u zivotu svakog od nas, postoji period kada se problemi resavaju skoro sami od sebe, kada se osecas odlicno, kada kako god da se obuces izgledas fenomenalno i pun si optimizma... Tada ti se cini da je tvoja harizma jaca od realnosti i da tvoja pozitivna energija nema granica i da ce to stanje da traje vecno. Kako starim sve sam sigurniji da me je taj period snasao oko moje dvadesete. Isto mi se cini da ga ja nisam prepoznao, razumeo i dovoljno iskoristio... Verovatno mladost i iskustvo jos dugo nece moci da koracaju zajedno.

Sada sam krupan covek od 145 kg ciste misicne mase, gusto naslahgane na skelet visine 193 cm, celav, sa ostrim crtama lica, sa pogledom koji solidno objasnjava na vecini svetskih jezika "Don't fuck with me!".

Evo me sada sa mnogo vise iskustva na sigurnoj tropskoj lokaciji, kao zasticeni svedok, cinkarim svoju proslost. Kada se zagledam u nju, vidim svasta. To je kao gledanje u soljicu nakon ispijene kafe. Zavisi kako tumacis i da li verujes sopstvenioj interpretaciji.

Država Srbija je odlučila da će na smeru Softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu finansirati samo 10 (deset) studenata iz budžeta. Da li je to moguće!? A na aerodromu piše: „Srbija - zemlja nauke i tehnologije", mnogima su usta puna priče na temu razvoja visoke tehnologije. Nekako mi te dve stvari nisu baš u skladu jedna sa drugom.Konkretne akcije i potezi, kao što je ovaj sa kvotama upisa, govore drugačije.

Apelujem: povećajte upisne kvote za programere pod hitno, prijemni su od ponedeljka. Nema vremena da se čeka godinu dana. Oni koji se upišu sada, dolaze u firme za 4 godine i to u najboljem slučaju. 

Autor: Rodoljub Šabić

Danas sam potpisao rešenje kojim se nalaže Kliničkom centru Srbije - Institutu za ginekologiju i akušerstvo iz Beograda, ul. Višegradska 26, da bez odlaganja a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema ovog rešenja, obavesti N.M., da li poseduje tražene informacije u vezi sa novorođenčetom (muško) od majke N.M. i oca N.V., odnosno dokumente iz kojih se može saznati: ime i prezime osobe koja je preuzela telo umrlog novorođenčeta; datum kada je navedena osoba preuzela telo novorođenčeta; datum, mesto i naziv ustanove/ime i prezime osobe kojoj je Institut za ginekologiiju i akušerstvo prosledio telo umrlog novorođenčeta posle izvršene obdukcije, kao i da joj, ukoliko takve dokumente poseduje, kopiju istih dostavi poštom.

Iliti praznik žrtvovanja ove godine pada na ponedeljak 8. decembra, zapravo preciznije praznik počinje prethodnog dana po zalasku sunca, dakle sedmog decembra (znači počeo je). Kako je ove godine zgodno pao na ponedeljak doći će mnogima kao omanji godišnji odmor, pošto se praznuje četiri dana ne verujem da će iko živi raditi u petak i eto slobodne nedelje.

Stvari uvek treba početi malim koracima

Primetio sam da sam malo otežao. Nije mi jasno kako, pa ja uopšte ne jedem mnogo. Nema veze, odlučim da rešim taj problem još danas. Upisaću se u teretanu da vežbam, samo moram prvo da odem do banke da podignem novac za članarinu. Odem kolima do najbliže banke, tu odmah na uglu, i baš kad sam prilazio setim se da nemaju automat kojem se može prići kolima. Koja gnjavaža! E nema šanse da sad stanem, parkiram i izlazim iz kola da bih ušao u banku. Setim se da se tri kilometra niže nalazi druga banka koja ima automat

Ima ih svuda. Možeš ih sresti na ulici, u prodavnici, pošti, bolnici… Hodaju slobodno i vrebaju žrtvu. Najgori su oni koje svakodnevno viđaš na poslu. I najopasniji, jer ih ne možeš izbeći, a samo čekaju priliku da te zaskoče. Siledžije, o njima pričam. Verbalne ili fizičke, svejedno. I jedni i drugi ti nanose bol. I čine da se osećaš jadno.

Bahati, nevaspitani, bezobrazni. Nadahnjuje ih neprijatnost koju izazivaju  i savršeno su ravnodušni prema odbijanju. Njima se sviđa da povređuju druge i uživaju kad su u centru pažnje. Nemoj ni pokušavati