Lajanje je dužnost svakog građanina ove zemlje. Ali, ne lajanje lajanja radi, već sebe i sela radi. Lajanje sa smislom, lajanje sa ciljem. U nas se odomaćilo čoporativno lajanje koje pravi mnogo buke, ali ne donosi rezultate, već samo uvećava frustraciju čopora. Ovoj zemlji je potrebno konstruktivno lajanje psa čuvara, koji se raduje dobrom, a upozorava na loše. Psa čuvara koji je spreman da brani svoje dvorište i akcijom, a ne samo bukom.

Nažalost lepa vest o ulici koja nosi Šabanovo ime je nadjačana rasističkim skandalom. Stanovnici ulice sa maštovitim imenom "Južni bulevar" čije je ime gradska vlada promenila u "Bulevar Šabana Bajramovića" su se digli na ustanak ne želeći da im se teško stečeni ugled kalja činjenicom da stanuju u ulici koja nosi ime po ciganu. Po kalašturi. Za svaki slučaj su za javnost navukli bele rukavice bez prstiju žaleći se na ogromne administrativne troškove preadresiranja mnogobrojnih dokumenata koje imaju na novo cigansko ime. Nisu oni rasisti nego ih je nemanje na to nateralo. Od stotinu ulica sa promenjenim imenom interesantno je da su se jedino južnobulevarci odmetnuli u hajduke i krenuli u boj sa rasnim neprijateljom prebivsi udovicu Šabana Bajramovića.

 

 

Svetski mediji ovih dana bruje o dva uljeza, dva tipa ugrožavanja sigurnosti i privatnosti koji su odavno poznati, ali su, nažalost, počeli vrlo uspešno da se materijalizuju i ostvaruju u vrlo neugodnom obliku. Prvi je uljez u Web čitač ili „Man in the Browser" koji je napravljen sa zlom namerom da se umetne u sesiju korisnika sa bankom ili Internet prodavnicom i preuzme podatke klijenta, a onda mu najčešće isprazni bankovni račun. Drugi je posledica greške u softveru za kamere za video nadzor i mogućnost da se pristupi hiljadama takvih kamera i pogledaju ili preuzmu njihovi snimci, što je vrlo ozbiljan udar na privatnost.

U ovom tekstu ću ukratko opisati pomenute uljeze i dati neke preporuke kako ih se čuvati.

Čovek nije niotkuda dok mu neko mrtav ne počiva pod zemljom.
(Hose Arkadio Buendija u Sto Godina Samoće, G.G. Markes)

Kao što često kažem ono što nazivamo ličnom pričom mnogo lakše dopire do naše ljudskosti. Prosto je jezivo koliko je mali taj broj ličnih priča iz rata koji do nas dopire mahom u obliku izveštaja o broju mrtvih (o "klasifikaciji" tih žrtava da ne govorim). Novinar, autor knjiga i dokumentarista Norman Solomon se ove nedelje vratio iz Avganistana. Uz njegovu dozvolu objavljujem prevod jedne lične priče.

od istih oca i majke!

 

''Sine, sedi da razgovaramo.''

Šta li je sad?Znam da nisam napravio nikakvo sranje. Nama iz Gimnazije , najveći nestašluk je bio kad domaći zadatak napišemo u svesku za školski rad. Juče to stvarno nije bilo...

''Znaš , mama i ja ćemo da dobijemo bebu , a ti brata ili sestru...''

 

Ne, to nije izjavio ni praktičar kao Hitler, Musolini, Staljin, Mao, ili Pinoče, niti teoretičar kao Makijaveli. Nije ni urednica bloga, ni moj šef, ni Njanja. Radi se o Nobelovcu. I ne, nije ni Kisindžer, ni Arafat.

...danas na Kališu.

 

 

Svako jutro, trenutak pre nego otvorim oči, sekund pre uskakanja u ulogu za taj dan, pomislim - Možda će danas biti lakše...
Možda ne moram da donesem nijednu odluku. Možda neko drugi može da odgovori na pitanja šta da obučem i da li će tetka poživeti ovaj dan. Između trivije i tragedije smestim tri obroka i dve užine, osam sati rada i dva sata u prevozu, partiju Una, 138 crtanih filmova, poljubac za laku noć (ovo je scenario za dobar dan:)...i odem da se onesvestim.
Više ne umem da zaspim. Samo zatvorim oči

   - Derane, vidiš, ovaj krompir mora da izdrži do narednog. Zato
odvajamo nezdrave, posečene, klijave da ne bi zagadili ostale. Ne bi
on dospeo da ga ne pospemo ovim praškom, i to moraš ovako k'o pepeo s
cigarete, i on u gajbicama ušuškan novinama biće zdrav, lep i dogodine možeš praviti dobar pire, pomfrit, mo''š ga peći u gaćama. A, za paprikaš!?
   Ovu priču slušam već 30 godina. Ove godine nešto ranije, jer je i
krompir poranio. Što nije baš dobro, ali šta je tu je. Starac obično
kupi, kao kupimo zajedno, desetak džakova, cirka 300-350 kilograma,
može četa vojske da se nahrani zimi, a ne nas osmoro. Ne sme da
zafali, "kuća ne sme biti bez krompira, leba i masti, odnosno
ulja... "
 

  Moja osnovna shkola je bila jedna od dve najprestiznijih u gradu, a moj razred najbolji u njoj. Najvishe vukovaca i odlikasha, sve deca iz finih porodica i po neko rasporedjen, da odrzva ravnotezu po tadashnjoj politichkoj korektnosti-sa druge strane.

I onda, neobichan raspored sedenja, napred u tri reda postavljenih klupa-dobri djaci, a u zadnjim lozama-ovi shto shkljocaju, kao da je trebalo povuci liniju razlike i istaknuti sjaj.

Tu iza granice, sedela

Odgovaram mnogim opisima.

John Wayne, kada ga lokalni šerif osumnjiči da odgovara opisu sa poternice.

Otkrio sam ko je devojka sa Ipaneme. Nisam morao u Rio. Niti sam je pronašao na netu. Namestila je svoj peškirić na nekoliko metara od mesta gde sam pijuckao hladan nes.  Opis ove devojke poznat od ranije - tall and tan and young and lovely - sasvim je lišen detalja. Ovde ih ekskluzivno iznosim.

Kosa joj nije sasvim razborita; ali, na jedan šarmantan

U fokusu mi je sport, a danas neka gužva ispred Arene... ko igra?
Šta se slavi?

Kada je Ali Mohammadian primetio da je njegov učenik meta nasilnika, samo zato što je izgubio kosu zbog bolesti, rešio je da učini nešto povodom dečaka koji je prestao da se smeje.

Gost autor: a_jovicic

Ne, nije u pitanju neki novi, egzotični, računarski virus (o čemu bi bilo očekivano da domaćin ovog bloga piše). Tema teksta je onaj pravi, biološki ... ali i sociološki uticaj koji "zaraza pred vratima" ima na naše društvo, ljudske slobode, odnos medija prema temi ... sve u cilju povećanja informisanosti prosečnog konzumenta dnevnih vesti kako bi se osećaj panike i agresije zamenio empatijom prema obolelima ili tolerancijom prema putnicima koji dolaze iz rizičnog regiona.

Virus Ebole pod elektronskim mikroskopom

Vest od pre dan-dva da je jedna od medicinskih sestara u Španiji obolela od ove bolesti, izazvala je eksploziju priloga, članaka i komentara u domaćim medijima, često sa katastrofičnim predvidjanjima i odsustvom elementarnog poznavanja same bolesti i načina na koji se ona prenosi.