Mama je rodila sestru kada je meni bilo devet. Velika razlika nije nam dozvoljavala da budemo drugarice. Ja sam bila sva bitna, a ona je bila krpelj. Kada mi je bilo osamnaest, njoj je bilo devet. Ja sam bila vukovac, ona se provlačila. Ja nisam lagala, ona jeste. Nisam pušila, ona jeste, još od osnovne škole. Ja sam se udala u tridesetoj petoj, ona u dvadesetoj, uzaludno, ne preživevši ništa pre toga, bez ruksaka  na leđima za koji se zakačila smorena džandruica, bez pasoša u zadnjem džepu farki, mirisa studentskih dana. Bila je mnogo mlađa i kada nam je iznenada i

Prošlo je 110 dana od kako su uhapšeni naši drugari Tadej Kurepa, Ratibor Trivunac, Sanja Đokić, Ivan Vulović i Nikola Mitrović. Istraga po idiotskoj optužbi za međunarodni terorizam je okončana, a naši prijatelji su i dalje u zatvoru!

Zahtevamo da se uhapšeni oslobode!

Razno-razni fašistički degenerici se otvoreno tolerišu, dok se levičari i antifašisti ad hoc drakonski kažnjavaju! Bez suđenja, unapred, oni su osuđeni za nešto što nisu uradili! Preko svega ovoga javnost prelazi ćutke! Ni jednog jedinog glasa koji bi se usprotivio odluci zlikovačke državne

Nakon ministra i novinara, i Krugolina je došla u posed famoznog "Izveštaja komisije o vanrednoj proveri kvaliteta stručnog rada tokom lečenja deteta Tešić Natalije". Zanimljivo štivo. Potpuno ostajući dosledni onome što je profesor Škulić nazvao "okruglo pa na ćoše", članovi stručne komisije iznedrili su dokument koji može da se čita kako ti duša želi.

S ozbirom da je ministar rešio taj izveštaj pročitati "okruglo", te ga kao takvog prepričati javnosti, red je da neko sad isto pročita i prepriča "na ćoše". Ko će? Evo, zaludna Krugolina će. Za početak, da se podsetimo kako je izveštaj prepričao ministar, i da vas upoznam s tim kako bi ga prepričala Krugolina:

Ministar okruglo:

Inspekcijski nadzor i vanredna provera kvaliteta stručnog rada u Domu zdravlja Novi Beograd i u Univerzitetskoj dečjoj klinici konstatovali su poštovanje predviđenih stručnih procedura tokom postavljanja dijagnoze i lečenja preminule devojčice N.T. Konstatovani su ozbiljni propusti u medicinskoj dokumentaciji Doma zdravlja Novi Beograd.

Krugolina na ćoše:

Vanredna provera kvaliteta stručnog rada u Domu zdravlja Novi Beograd i u Univerzitetskoj dečjoj klinici konstatovali su NEPOŠTOVANJE predviđenih stručnih procedura tokom postavljanja dijagnoze i lečenja preminule devojčice N.T. Konstatovani su ozbiljni propusti u medicinskoj dokumentaciji U OBE USTANOVE.

Kako "Blic" juče izveštava, Inspekcija Ministarstva zdravlja prekjuče je posetila GAK "Narodni front", a povodom slučaja naplaćivanja prisustva oca porođaju u iznosu od 17.700 dinara. (Kao, do sad nisu znali za to?! Ali, dobro, ajde, bolje ikad nego nikad.) Istim povodom, dr Ivana Mišić, pomoćnik ministra zdravlja i naš glavni kontakt u ministarstvu kada je reč o međusobnoj saradnji, za "Blic" je izjavila da je naplaćivanje prisustva porođaju nezakonito, kao i da načelnici porodilišta treba da shvate da moraju krenuti da

Majami Bic je bio nalik Vrnjackoj Banji. Pun penzionera koji su dosli da greju promrzle kosti nakon decenija jurenja americkog sna. Sa ekspanzijom klima uredjaja postalo je prijatnije za boravak i mladjim ljudima brzeg temperamenta i vrele krvi. Priznajem i ekspanzija trgovine kokainom je, takodje, doprinela da se Majami pretvori u tresnjicu na na vrhu kolaca najporocnijeg provoda.

Sada je u Majami Bicu dugo vrelo leto, a nakon toga ide vruca jesen, pa topla

Uzasno me puno stvari frustrira u poslednje vreme. Vec davno vremena ima kako tvrdim da je Pancevo totalni Twin Peaks. Sto vise vremena prolazi, sve mi se vise cini da zivimo u Twin Peaks-u, a da je Pancevo samo jedan sokak.

Secate se kada Dejl Kuper u san-li-je-java-li-je sceni odlazi u sobu sa crvenim zavesama u kojima ga ceka patuljak koji prica unazad? Pa onda onaj kosmati duh-ubica, pa mala zena prostitutka, pa zena sa panjem, onda ona jednooka Nadin...

A naizgled svuda idila. Lepa priroda, potok, slap, blueberry pie...

Katarina Rebraca mislim da je dotakla zvezdu

Slučajno odgledani tv prilog na lokalnom CNBC-u u okviru prepodnevnog biznis programa me je podsetio na davno obećanje Jelici Greganovič da ću jednom napisati blog o baklavama. Naime, gost u studiju je bio turski (i šire) kralj baklava, gospodin Nežat Gulu [Nejat Güllü].

Tema ovog bloga je, bar za mene, sadržana u naslovu. Ali ja nikad ne pogodim koja je tema mog bloga. Blog je dugačak pa izaberite. Od privatizacije britanske železnice, preko ukrštenih reči, do ... spremnosti za put. 

A jel' mogu ja onako epski...od Markovih konaka? Naravno da mogu...i hoću!

Sedimo Margita, Mirela i ja prekjuče u Stepenicama, pijemo kafu, zalazeće sunce nas obasjava i pozlaćuje Savu, Ratno ostrvo i deo Dunava koji vidimo. Mirela izvadila knjigu koju je s kolegom (Aleksandar Levi) prevela (Praško groblje od Umberta Eka) i taman počela da mi piše posvetu kad joj zazvoni mobilni. Sluša, sluša, osmehuje se a onda se ljubazno zahvali. Okrenu se prema nama i: Mi dobili Đurića.

Navukli ste se na pogrešne. Uostalom, po ko zna koji put zaredom. Šta bi bile „nindže iz Đenove“ i „patriote sa Terazija“ da nije vas, nas, javnosti, mnjenjača, novinara, blogera, amatera - hejtera, zavisnika socijalnog networkinga, liberalno zagriženih i ostalih željnika svoga mišljenja, koji već danima samo o njima misle, samo o njima pišu, utrkuju se u tome ko će biti žešći, ko će raskrinkati ono što je odavno poznato i nazvati ono što odavno ima svoje ime? U čitavoj toj gunguli, čak i oni koji važe za najpismenije, pevaljki su priznali da je bila najbolja, potvrdivši tako, nakon desetina istih tekstova, zaključaka i grimasa, svu nemoć da se nekako drugačije objasni da ljudi hodaju, ptice lete, a gmizavci gamižu...

Milan Nikolić

Produženi espreso sa hladnim mlekom, minimum dva puta dnevno, kao po receptu – prepodne i predveče, moja je najdraža obaveza tokom dana. Kad mi baš ne ide, to mi dođe kao epicentar, najdraže i najslađe ukradeno vreme. Danas, kada se neprestano govori o hedonizmu, dužnost mi je to da napomenem. Mada, u mom slučaju je pre reč o eskapizmu. Kafu obično pijem sam, kada nekoga povedem to više nije to, za mene je

U jugoistočnoj Albaniji, na visoravani sa zapadne strane Korčanske kotline, na mestu gde se nekada uzdizalo Svetlo Moskopolje, sada više niko nije stalno nastanjen. Od Slavnog Moskopolja ostale su samo ruševine, u korov zaraslo i mnogo puta oskrnavljeno groblje i pet crkava, oronulih i sklonih padu, a na njihovim zidovima izgrebane i oljuštene freske s likovim svetitelja ljudskom rukom iskopanih očiju i unakaženih lica. Samo onaj ko ume