Magazin Njuzvik, izdanje iz novembra 1990. godine donosi predviđanje njihovih novinara o Evropi 2000. godine, sa posebnim akcentom na bivšu Jugoslaviju. Novinari ovog lista Pascal Privat, Michael Meyer, Scott Sullivan, Fred Coleman, Daniel Pedersen & Andrew Nagorski predvideli su raspad SFRJ i SSSR-a, ali ne i Čehoslovačke, predvideli su odvajanje Kosova, ali i to da će

Prema najavi Tamaša Korheca, srpske vlasti prihvatiće zahtev Nacionalnog saveta Mađara da deca mađarske narodnosti u školama uče srpski jezik kao strani.

U jednom vojvođanskom dnevnom listu pojavila se informacija pod naslovom „Mađarska deca uče srpski“, čime je čitaocima u dobroj meri zamagljena suština vesti koja sledi. U njoj se kaže da je predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine u Vojvodini Tamaš Korhec razgovarao sa srpskim ministrom prosvete Žarkom Obradovićem, pored ostalog i o programu nastave srpskog

  Princeza je obukla letnje aljinče. Iz garderobnog opusa kom je Darko pesmu posvetio. Raščešljala plave kose, bacila laki akvarel na lice i dovatila se telefona. Sledilo je urlanje u slušalicu, zbog kog je komšija narodni poslanik odlučio da se odseli i pre no što mu kadrovski stan uskrate prevremeni izbori o kojima svi pričaju. Nakon što je potrošila sve raspoložive decibele na saopštavanje svoje namere objektima posete, Princeza je

Tog sam leta, U Komiži na Visu, krećući se uskom i lagano krivudavom ulicom oivičenom kamenim zgradama nosio uza se jednu knjigu Česlava Miloša. Da li je to bila «Zemlja Ulro» ili «U dolini rijeke Isse», nisam siguran, ali nosio sam je gledajući u nakrivljene škure koje su na većini kuća bile zatvorene i leti, i zimi, i dan i noć. Većina je bila prazna i napuštena. Ukućani su otišli negde, u Split, u Zagreb, u San Pedro, Kalifornija. Ili su pomrli. Tako raspršeni ne mogu se dogovoriti o budućnosti zgrade, eventualnoj prodaji. I zato kuće propadaju.

Pogrešna slika o nekome ili nečemu najčešće se stiče iz površnosti ili spletom nesrećnih okolnosti. Lično o ovoj kategoriji unesrećenih ljudi nisam razmišljao više nego o bilo kojoj drugoj vrsti nevoljnika. Moram da priznam da mi je na nekom nižem nivou svesti uvek bila jača slika bahatih, ćelavih ili masnih i bradatih kreatura koji su divljali dvedesetih, kolima sa VU i BM registracijma i istih takvih kontroverznih bizmismena iz ratom zahvaćenih krajeva, od nevoljnika koji su ostali bez nekog svog ili krova nad glavom. Razumevanju izbeglica od strane „nas domaćih" svakako

U sredu će žrebom biti određene grupe Evropskog prvenstva za rukometaše, koje će se od 15. do 29. januara 2012. godine održati u Srbiji. I pristrasno, iz ugla novinara koji godinama prati i živi samo rukomet, i nepristrasno, iz ugla ljubitelja sporta, mogu da tvrdim da će to biti jedan od najboljih sportskih „iventova“ , koje je Srbija organizovala, a po broju stranih navijača, verovatno i najposećeniji od svih takmičenja u timskim sportovima unazad decenijama

Umesto odgovaranja na pojedinačna pitanja jesam li sama skinula svoj tekst - odgovor na seriju pitanja  na nekom  blogu  " da li ti (A. R) smatraš Ratka Mladića zločincem" a na temu pojavljivanja Ljilje Bulatović na TV B92 (što je neko čudnim postupkom doveo u vezu sa mnom)  - napisaću  objašnjenje  (a vi ga izvolite skinuti)

Ne, nisam ga sama skinula, nestao je nekih pola sata nakon što se pojavio. 

Obrazloženja:

1. obrazloženje: rekla sam da je R. M. zločinac i samim tim žrtva (pokušaj da se pozovem na brojnu literaturu

Biti dežurni u garnizonskoj ambulanti Črnomelj nije bila mala stvar. Dežurni je bio zakon. Nosio je oprtače i čizme i svaka njegova reč morala je bezpogovorno da se sluša.

Pre nego što sam transferisan u ambulantu, gde sam dobio šansu da budem dežurni, bio sam bibliotekar. To nameštenje imalo je svojih prednosti, pretežno u tome što sam bio u mogućnosti da iz prve ruke prelistavam nove knjige Erika Van Lusterbadera kao i izvesnih rumuskuh i madjarskih čijih imena sada, na žalost, ne mogu da se setim. Stizale su svakodnevno. Stavljao sam ih na sto razdvajajući

Nekada su se  u Beogradu održavali veliki i značajni međunarodni skupovi i time smo se ponosili. Onda jedno vreme dugo nije skoro niko ni u posetu hteo da dođe, čak ni fudbalski klubovi i tada nam je bilo krivo, bili smo ljuti na njih što nas izoluju, što ne dolaze.

E sada kada se u Beogradu održavaju ponovo veliki međunarodni skupovi predsednika, ministara, načelnika generalštabova ili nesvrstanih, opet nekima smeta. Nekima smeta što će biti jubilarni sastanak ministara nesvrstanih ali još nisu počeli anti-kampanju, dok je protiv jedne druge konferencije kampanja u punom jeku, s puno patriotizma i dezinformacija.

Beograd će će od 13. do 15. juna biti domaćin jednog važnog međunarodnog skupa koji ima vojni, politički i bezbednosni aspekt i  predstavlja priznanje Srbiji, njenoj spoljnoj politici, vojnoj diplomatiji i međunarodnom imidžu njenih oružanih snaga.Radi se o skupu pod nazivom „Strategijska vojna konferencija za partnere“ (SMPC 2011), važnoj međunarodnoj konferenciji koja će okupiti načelnike generalštaba 28 država članica NATO, 22 države Programa Partnerstva za mir kao i 19 država Mediteranskog dijaloga, Istanbulske inicijative i drugih pozvanih država poput Indije, Brazila, Australije, Japana, Novog Zelanda i Pakistana sa ciljem da se razgovara o bezbednosnim izazovima

 Za vreme Nikolicevog strajka gladju i zedju koji slabo vodu da je pio, Ivica Dacic je rekao kako bi on, da je na mjestu Tadicevom, raspisao te izbore.

Tako je radio njegov shef, nekadasnji predsednik SPS-a, Srbije i Jugoslavije, Slobodan Milosevic. Ispade taj Milosevic neki veci demokrata. Koji su nam persun dolazili raznorazni Gonzalesi i koji je klinac uopste demokrata Milosevic donosio taj famozni, ocigledno za Ivicu Dacica- zaboravljeni leks specijalis?

Onda je neki dan Ivica jos jednom pomenuo Milosevica kao uzor koga treba sljediti i od koga