Već godinama Malta je jedna od češćih destinacija srpskih turista. Ne znam da li svi Maltežani govore engleski jezik, ali pouzdano znam da taj jezik svi Srbi ne govore. Kako se onda sporazumeti sa domaćinima, ukoliko vas put navede na neki od otoka Malteškog arhipelaga?

Postoji rešenje:  SRPSKO - MALTEŠKI REČNIK, odnosno DIZZJUNARJU MALTI - SERB. Problem je, međutim, što retko ko zna za to rešenje. Sumnjam da i srpski lingvisti znaju za ovaj rečnik.

Neverovatna obećanja naših političara pretvaraju se svakoga dana u "sela kneza Potemkina".

Setimo se izbornih obećanja, od onih najopštijeg tipa - "I Kosovo i EU", "dvestohiljada novih radnih mesta", brzih pruga, završenih autoputeva, akcija u vrednosti od 1000 evra za svakog punoletnog građanina, Fiatovih fabrika koje će kod nas preseliti proizvodnju a mi izvoziti kao nikad do sada...zatim jeftinog ruskoga gasa, koji danas plaćamo najskuplje u Evropi, i ko bi to sve mogao pobrojati..

No, dva slučaja o kojima mediji pišu ovih dana su mi naročito zanimljiva..Jedan,

Sve je počelo jednim telefonskim razgovorom. Posle razmenjenih informacija, razloga za poziv, počeo sam, po običaju da gušim.

Sagovornik, inače urednik/izdavač , odlučio je da me prekine. „Piši, nemoj da mi prepričavaš". I umesto knjige kojoj korekcije nisam uradio od oktobra, novembra pisao sam stihove. I ti stihovi su objavljeni kao elektronska kniga „neobične" poezije (ocena pomenutog urednika) u okviru Bele biblioteke Balkanskog književnog glasnika.

                                                                   I što pogledam sve je pjesma, i čega god se  taknem, sve je bol (Ivo Andrić: Ex Ponto)

            Evo trećeg (i poslednjeg) dela o poeziji. Za kraj sam ostavio najteži deo - priču o mom poimanju lirskog pesništva u Srbiji u poslednjih stotinu godina.

            Poznato je da se antologičari najčešće sreću sa teškoćama prilikom pravljenja izbora pesnika.

Tena Štivičić

Dobrim poznavaocima pozorišne scene Tenu Štivičić ne treba posebno predstavljati: ona je priznata hrvatska dramska spisateljica koja dugi niz godina živi i radi u Londonu i čiji su dramski tekstovi izvođeni na scenama brojnih renomiranih pozorišta širom regiona i Evrope. Za širu čitalačku publiku njena zaista impresivna biografija, koja uključuje mnogobrojne međunarodne nagrade i priznanja, biće ispisana na kraju ovog teksta u kojem ću se uglavnom baviti "sporednom" Teninom djelatnošću koja se sastoji u, sad već dugogodišnjem, pisanju kolumni za zagrebački ženski časopis "Zaposlena". Par tih tekstova su svojevremeno objavljeni i na Teninom blogu upravo ovdje na Blogu B92 krajem 2006. godine sa vrlo pozitivnim prijemom kod publike a vremenom su objedinjeni i publikovani kao zbirke kolumni "Odbrojavanje" (Profil, 2007.) sa predgovorom urednice časopisa "Zaposlena" Ane Gruden, "Vrag ne spava" (Profil, 2010.) sa pogovorom uglednog književnog kritičara Zdravka Zime i "Pepeljugino maslo" (Hena com, 2016.) za koju poznata književnica Dubravka Ugrešić kaže: "Tena Štivičić ovom knjigom pokazuje da je savladala majstorstvo kolumne."

                                                 Mudri mladići spavaju na ledjima, s rukama prekrštenim na grudima, kako ne bi počinili nečista dela u snu (Umberto Eko: Tajanstveni plamen kraljice Loane).

Abstract. Važno je zvati se Vladimir. (Čitači zvezda kažu da je kombinacija* sa Petrovićem skoro idealna). Čovečni Turgenjev, koji ima svog Vladimira Petrovića, tvrdi da neki ljudi nemaju prvu ljubav, odmah počinju od druge. (Meredit, takodje, lepo piše o prvoj ljubavi,

Da odmah kažem: srpskih pisaca, izgleda, nema među kandidatima. To je verovatno zato što u Srbiji stalno ljudi (uključujući državno rukovodstvo) imaju „neka preča posla“ nego što je akanje sa literaturom, ljudskim pravima manjina i slično.

No, ostavimo srpske pisce, njih je i Bog zaboravio,

Izveštaj obaveštajne službe SAD br. PTYX 7228936745-42216WWN:  Sledi razgovor s lečnikom Đ.N.  koji je u vreme incidenta vodio kliniku u gradu. „Da, tog dana u 11 sati primio sam poziv pomoćnika direktora mesne osnovne škole. Bio sam školski lečnik, pa su se prvo obratili meni. Pomoćnik direktora bio je strašno uzrujan. Rekao mi je da su učenici celog jednog razreda pali u nesvest. Samo je učiteljica ostala pri svesti. Bila je tako zbunjena da on nije mogao shvatiti o čemu se tačno radi. Ali jedno je bilo sigurno: šesnaestero dece iznenada se onesvestilo...

Nagrade su neodvojive od čina književnog stvaralaštva, a time i života pisca. Mišljenje da treba pisati za čitaoce, a nagrade će doći same po sebi, u novijoj književnoj praksi je odbačeno kao netačno i zastarelo. Iako o tome nerado govre javno, većina savremenih domaćih pisaca smatra da treba pisati za književne nagrade, a ne za čitaoce. Jer, kad pisac dobije književnu nagradu, biće na televiziji, a čitaoci će onda doći sami po sebi.To je lepo pokazao jedan pisac izdaleka, mislim da je čak iz Čačka, i sve detaljno opisao u svojoj nagrađenoj