Domacin bloga je mrSrdjan Cvetkovic koji me ubedio da se ukljucim u jedan zanimljiv i koristan projekat

Smatrajuci da su granice ljudskog duha nicim ogranicene grupa naucnika humanistickih nauka  pokrenula je interaktivni sajt ciji je cilj da premosti  granice naucnih prostora balkanskih drzava i sire. Na ovom mestu ga predstavljamo i  nadamo se korisnim sugestijama i komentarima

Forum za humanističke i društvene nauke

AUTOR: Spartanka_Afrodita

U naslovu ovog bloga je sažeto viđenje porodilja od strane načelnika porodilišta u Srbiji i glavnih sestara u porodilištima. O tome kako su se oni pokazali na skupu imam mnogo šta da kažem, a kako se pokazuju u porodilištima vrlo slikovito su opisale sve Kengurice koje su Krugolini poslale svoje priče i vi koji na blogu dajete svoje komentare i opisujete svoja iskustva. Što se tiče slike aždaje možete

E sad ovako, pazi 'amo, slusaj bre' od svih tema koje sam mogao da ovde uvalim, ova je definitivno najgluplja, ne zato sto sam stoka muska sovinisticka (jesam), nego zato sto sam blago zbunjen situacijom koju ne da ne znam da resim nego ...

Evo ovako,  ja radim u vojsci, sto se moze zakljuciti po celicno cvrstoj zadnjici (hvala na komplimentu gospodine pukovnice), homofobiji i nedostatkom bilo kakve pismenosti i gramatike u blogu.

    E dakle ovo je problem,od skora u nasoj maloj vojsci pojavile su se pripadnice pametnijeg pola, sto je izvor nevidjene srece za sve one dame koje su udate ili u vezi sa pripadnicima vojske muskog pola (bolje da vas ostavi zbog druge zene nego zbog muskarca), ali eto i prvog problema naime ja kao neko ko treba doticne da obucava u raznim tehnikama kao naprimer samoodbrana i borba prsa u prsa (moracemo da menjamo ime te discipline) dolazi do za mene u najmanju ruku za***** situacije.

Moj prijatelj Blackbox

misli da je ovaj tekst u nekoj finoj vezi

sa jeremijinim danasnjim blogom.

a vi? 

Istorija je učiteljica života , zato je mnogi i psuju, najčešće oni koji ne vole da uče niti znaju da vole svoj a ,naročito, ne tuđe živote. Ne treba zaboraviti da ima dobrih i loših učiteljica, ali mnogo više loših učenika.

Da li je tačno ono što je rekao Gandi da «Istorija uči ljude da istorija ljude ničem nije naučila”?

Istorija je jedno veliko kolektivno pamćenje

Gost bloger: Filipov deda

„Uzeo deda svog unuka,metnuo ga na krilo”… i u ruku tutno cetkicu, pa nek’ slika sto mu milo bilo.
Filip je sav vazan povlacio linije i bojio vrlo pazljivo dijelove koje sam mu ostavio u uglu, na mojoj  jos nedovrsenoj uljanoj slici. Povremeno me je pogledao ispod oka kao nevjerujuci i ovu srecu,  sa jezikom koji je virio  izmedju zuba, dok ga  je stiskao i nisanio da precizno uradi

Kad god se govori o I svetskom ratu, a ovih dana se govori u povodu 90 godina od njegovog kraja, uvek se setim Stevana Jakovljevića i Srpske trilogije. Setim se i žara sa kojim sam je pre dosta godina čitao, jer Srpska trilogija je za mene bila otkrovenje.

Iz školkih programa, ne samo ja, već i generacije učenika u propaloj nam državi, učili smo sve o drugu Titu: Kako je skuvao svinjsku glavu sa tavana i kako su on i malđa braća mu, a i sestra, dobili proliv, kako je kao mašinšloser izradio ogradu onog stepenište u Sisku, bio mlinar u

Iako mi je jako draga ova tema koju sam postavila za Deda Mraza, ali pala mi je na um jedna jako lepa ideja i bas me zanima sta misle blogeri i kako da moju ideju sprovedemo u delo. Naime, sve ovo sto se desava sa Svratistem je nekako zaokupilo sve nas, i nadam se da ce iz ovihh nasih akcija, apela i pisanja proizici samo ono najbolje.

Elem, vidim da nam na skoro svim tim tekstovima kao neki zastitni znak dodje smajli koji prikazuje srce, i koji govori vise od reci. Dakle, moja ideja je da se dogovorimo kako i gde da napravimo bedzeve u obliku srca, na njima napisemo Svratiste, a onda

"

foto Jelena Petkovic

Naša deca su ona koja žive i rade na ulici. Spavaju po katakombama, vagonima. Nemaju matične brojeve, knjižice, nisu u sistemu - ničija deca.

SAŽETA VERZIJA:

Scabies je bila u pravu. Htedoše da me živu pojedu.

Ali, i ja sam bila u pravu. Ministar me branio.

A nije ni da se sama nisam snašla.

Konačno - ime mi je Branka.

OPŠIRNA

Novi i updateovani RSS feedovi:

• VIP blogeri - http://blog.b92.net/rss/feed/index.xml - feed sada liči na VIP box a ne na naslovnu (odnosno može se pojaviti i više od jednog teksta nekog VIP blogera)
• Blogeri - http://blog.b92.net/rss/feed/blogeri.xml
• Blogs in English - http://blog.b92.net/rss/feed/english.xml
• Feed komentara za svaki tekst - redjaju se obrnuto hronoloski, bez obzira da li

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...

Srk ...

Gledam jutros ovu fotografiju iz Blica od pre neki dan, gde u krupnom planu Miki Manojlović sa obe ruke pridržava obnažene grudi izvesnoj zagrebačkoj glumici Darii Lorenci, (na snimanju filma ''Neka ostane medju nama '' , valjda i nama koji sve to gledamo...), pa se mislim, šta ti je profesionalizam...Od mene nikad ne bi postao dobar glumac...meni bi u takvoj sceni počele ruke da se tresu( što bi možda dekoncentrisalo glumicu...)...šta ću kad imam tremu pred kamerama...

Srk...

Pitate se gde sam... i treba. Nakon Operacije visokog rizika, koja je započela pre mesec i po dana i trajala do prošle subote, trenutno sam na psiho-fizičkoj rehabilitaciji. Ukućani sa mnom razgovaraju tiho, ne koriste reči koje bi sadržale bilo kakvu asocijaciju na nasilje, hranim se biljnom hranom i svako jutro mi turpijaju očnjake.

Sve je počelo mojom prošlogodišnjom idejom da svekru i svekrvi, u daljem tekstu Babi i Dedi, ponudimo da se presele iz podpohorskih nedođija u Ljubljanu. Ideja je na moje zaprepašćenje prihvaćena odmah. I sa očitom namerom objekata ideje da zauzmu pasivne uloge u predstojećoj realizaciji moje tako pametne inicijative. Tom prilikom je izvršena i naravno poštena podela rada: Žmu je dobio da duži ugovore, prodaje, kupovine i pare, a ja sam se usrećila ljudskim faktorom – sledovala sam Babu, Dedu i majstore na horizontu budućih dešavanja.

37 muzičara širom sveta okupilo  se oko zajedničkog projekta, na pesmi "Stand by me". Nikada u životu se nisu ni sreli, ni videli. Najjačim vezama su se povezali preko svoje ljubavi prema muzici. Svako je izvodio "live" pesmu na svom parčetu zemlje širom planete, posle se to dodavalo, lepilo, i rezultat je ova snažna pesma i veza među ljudima, kakvu već sama muzika može da napravi. Meni čudesno i očaravajuće!A, vi ?

Danas sam bio u „Ruskom caru". U tom sam prostoru sigurno bio pre više od dvadeset godina. Tada se „to" zvalo „Zagreb". Bilo je golo, brljavo i bazdilo je na menzu. Kad sam bio student u „Zagreb" sam svraćao češće. Jeo sam nešto što se nazivalo „ruska salata" od čega bi mi danas verovatno pripalo muka. Par puta sam popio i neku žestinu, onako s nogu, da bih se malo dokazivao.
Imao sam ceo sat do sastanka pa sam prvo, u krugu Trga republike, tražio neki kafić u kojem postoji bežični internet. Na kraju, otkrivam da on postoji samo u „Ruskom caru".
„Ruski