Danas je SNS konačno preuzeo vlast u Kovačici.

I da, sve je bilo kao u scenariju za Game of Thrones.

Lokalni SNS koji je u skupštini opštine imao samo 7 od 39 odbornika je u borbu pošao od najmanjeg - od korisnih idiota iz LDP-a i nekih manje važnih lokalnih GG, Ostaci ostataka propalog LDP-a uhvatili su poslednji voz za ikakvu relevantnost na srpskoj političkoj sceni i svesni da im je ovo poslednja prilika za ozbiljno bavljenje politikom - jer već sada je jasno da ih na sledećim izborima neće biti ni na nivou statističke greške - rešili su da se kako god mogu okoriste i naplate svoje dosadašnje uspehe (uvek su prolazili cenzus i imali članstvo) iako su uvek bili deo vlasti u Kovačici i mogli su da rade ako su imali ideje.  

Grupe građana su i ovde takve da dođu i prođu i ne ostave većeg traga. Tako je i sada nekoliko odbornika u skupštini predstavljalo neke opskurne grupe građana, koje je kao takve bilo veoma lako izmanipulisati i naterati u novu većinu. S time što je iz redova GG nađen pogodan kandidat za novog predsednika opštine - ali je ovaj evo već u danu glasanja prešao u SNS, nemoćan da sam ozbiljnije vodi svoju politiku. 

Države su samo one teritorije na kojima političke i pravne institucije funkcionišu na stabilan, predvidiv i civilizovan način, a ostalo su livade i polja, proste teritorije, koje se ne mogu nazvati državama u klasičnom funkcionalnom značenju te reči. Poslednja država koja se na ovim prostorima mogla nazvati državom u pravom smislu reči, uz sve svoje, znatne, demokratske deficite i određenošću voljom jednog čoveka i jedne partije, je bila socijalistička Jugoslavija. U toj državi se znao elementarni red, a pre svega ono što i daje definiciju jednoj državi da se može nazvati takvom - korištenje sile koje treba da bude isključivo u rukama državnih organa i koje ne može biti u bilo kakvim paradržavnim i pseudodržavnim strukturama. Prethodno je i Kraljevina bila respektabilna država.

Gost autor: Petargli

Sastanak je bio koncipiran od petominutnih izlaganja univerzitetskih profesora i istrazivaca. Na red je dosao poznati americki profesor koji je zapoceo svoju prezentaciju pompezno: "Upravo sam dosao sa sastanka u Beloj kuci koji se bavio klimatskim promenama u sirokom spektru ucesnika, od naucnika i politicara do predstavnika osiguravajucih kompanija." Usledilo je vrlo interesantnih 5 minuta, plus uzbudljiva diskusija cija je dinamika bila dostojna bondovske akcione sekvence.

dusana pavlovica javnost zna kao hrabrog coveka koji se ne boji da se kod olje beckovic pojavi u kariranoj kosulji. nije bas kilt ali... vucic nije smeo ni da gleda olju ni u ronilackom odelu ali druga je to tema.

sem medijske eksponiranosti (koja je smanjena politickim angazovanjem sto je samo jos jedna referenca na vucica na ovom tekstu u kom je on potpuno nebitan) pavlovic je poznat i po cinjenici da je profesor. politicke ekonomije. ne ulazim u procene ni njegove politike ni ekonomije, samo komentarisem statuse. 

preciznije, pavlovic je vanredni profesor na fakultetu politickih

Kada eliminišeš nemoguće, sve što preostane, ma kako  neverovatno bilo, mora biti istina – (Šerlok Holms – The sign of four)

Detektor za neutrine SuperKamiokande u Japanu

Ove godine je Nobelova nagrada iz fizike dodeljena Takaaki Kajiti i Arturu B. McDonaldu “za otkriće neutrino oscilacija, koje je pokazalo da neutrini imaju masu”.

Savamala kao da se kandiduje za dežurno mesto otvaranja aktuelnih pitanja u vezi s (ne)poštovanjem zakona i ljudskih prava. Svako malo vremena, "obezbedi" nam u tom kontekstu neki "zanimljiv" događaj. Tako je i prošle sedmice pažnju javnosti privukao skandalozan događaj, na renoviranom delu Savskog šetališta u kome su "nepoznata lica" koja su bila u pratnji gradonačelnika Beograda, od novinara koji je neuspešno pokušavao da postavi pitanja gradonačelniku, istovremeno snimajući događaj mobilnim telefonom, oduzela aparat i obrisala snimke u njemu.

Kratko vreme postojala

U Platonovoj pećini, senke su jedina stvarnost  -(Platon, Republika)

U Platonovoj alegoriji (metafori, paraboli) o Pećini govori se o ljudima-zatvorenicima koji se nalaze u unutrašnjosti pećine i tako su postavljeni da mogu da vide samo prazan zid pećine ispred sebe. Iza leđa tih ljudi-zatvorenika događa se stvarnost, ali oni mogu da vide samo

ukoliko podjemo od pretpostavke da je premijer iskren u svojoj nameri da poboljsa srbiju onda nam imajuci u vidu rezultate kao jedina opcija preostaje da on nesvesno gresi. stoga je nasa obaveza ukoliko zelimo da srbija bude poboljsana da mu pomognemo da neke svoje greske ispravi.

ono sto je ocita greska koju je premijer napravo je izbor saradnika koji previse zavise od njega pa on u svom najblizem grugu nema ljude koji bi se mogli nazvati nezavisnim. ovo je vazan nedostatak jer ovako premijer nema mogucnost da u svom najblizem krugu na bilo koji nacin proveri bilo koju svoju misao