Bilo je to u jednoj zemlji, čudesnoj zemlji.

Policajci pretukli protestante i onda svratili do čitaonice da pokupe još protestanata, jer mislim ko normalan čita u 11 uveče??? Mora da su protestanti, sakrili se "bilmezi" na baš zgodnom mestu.

Hej, vi izgubljeni vladaoci, bezdušnici sa krvavim rukama, skinite se tom narodu sa grbače! Ne trebate im više. Dovoljno ste uradili. Hvala vam za Skoplje 2014. Dosta je bilo. Vidimo se nikad više!

JBM

Kako sam u jeku kampanje (kao političari, bože me sačuvaj) u kojoj prikupljam sredstva za štampanje Kamperskog priručnika sa mini-kuvarom i Vodiča za putovanja biciklom, to su me pitali da za 24h sastavim nešto kao "Putovanje biciklom u deset koraka". Iako se grozim članaka i priručnika tog tipa (10 koraka do uspeha, 50 must see mesta na planeti, 100 stvari koje treba da uradite pre nego što umrete...), pristala sam računajući da je to dobra prilika za privlačenje potencijalnih čitalaca koji bi iste, tj. priručnike, mogli da kupe u pretprodaji čime bi pomogli da ovi budu i kvalitetniji, odštampani na boljem papiru, sa više ilustracija...

Tekst je danas izašao, malo skraćen i lepo upakovan, a ovde prenosim onu malo dužu verziju. Detaljnije o cikloputovanjim i kampovanju može se naći u sekciji Korisno na mom sajtu, a najdetaljnije će biti u knjigama koje izlaze početkom juna.  

Mnogi se ne sećaju, ali kada se birao prvi poverenik za zaštitu ravnopravnosti, jedan od kandidata bio je Goran Miletić koji je imao podršku nevladinog sektora i LDP poslaničke grupe. On nije prošao, već je za poverenika postavljena Nevena Petrušić. NVO sektor se mnogo ljutio jer ih nisu poslušali, ali su brzo zavoleli Nevenu, jer se pojavljivala na svakom događaju koji NVO organizuju, što divno zvuči u projektnim izveštajima za donatore. Po mom nestručnom mišljenju Nevena Petrušić je instituciju poverenika dovela do besmisla, jer je politički kalkulant koji nikome nije hteo da se zameri i nije talasala, tj. imala je pokušaje talasanja ali je to Kurir brzo sredio. Ali to nije tema ovog bloga.

Svi su znali da Neveni Petrušić ističe mandat ove godine, ali se NVO sektor toga, kako ga je bog nesposobnog stvorio, setio kada je već bilo kasno. Tako je pre neki dan 200 nevladinih organizacija (čitaj 100 ljudi) u nekim silnim NVO mrežama poslalo otvoreno pismo u kome se ljute što ih niko nije konsultovao povodom izbora poverenika i traži da se ponovi utvrđivanje predloga kandidata za mesto poverenika.

Oni izražavaju duboko nezadovoljstvo načinom na koji je utvrđen predlog kandidatkinje Brankice Janković za funkciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u čijoj je nadležnosti sprovođenje Zakona o zabrani diskriminacije i traže da narodni poslanici ne usvoje predlog koji je dostavio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo i da se u saradnji sa civilnim društvom pronađu novi kandidati koji ispunjavaju uslove predviđene Zakonom o zabrani diskriminacije i da njihove biografije budu javno dostupne.

 Gost autor: st.jepan 

„Ne, Ilija, luda adžamijo, tebe hoće Arap prevariti!“

Mislim da ovaj potresni stih iz "Bolanog Dojčina" sjajno paše uz potresnu priču o Beogradu na vodi. 

Piše: Rodoljub Šabić

U skladu sa dobrim, opšteprihvaćenim standardima demokratskog svega i naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti jemči posebnu zaštitu tzv. naročito osetljivih podataka.
Shodno tome, jedna od odredbi zakona predviđa: "Podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, pripadnost političkoj stranci, sindikalno članstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu za krivično delo i seksualni život mogu se obrađivati na osnovu slobodno datog pristanka lica, osim kada zakonom nije dozvoljena

     Сасвим сам сигуран да никад нећу научити да летим. Не, не као што се може претпоставити - чврсто верујем да ћу једног дана, АБД*, возити неку једрилицу или нешто слично - него нећу научити да летим као што лете птице. Просто, то искуство ми није дато, није ми омогућено. Нећу, такође, никад искусити како је то кад ти читав

Beograd je plakao.

I Zagreb je plakao, ako je verovati Dnevniku.

Ljubljana je jecala, Skoplje se u suzama kupalo. 

A mi se cerimo, idioti, u tom šantavom, kloparajućem autobusu jer je Mire probao da nacedi neku suzu a Hans mu reko : Usraćeš se, jebote!"

Ovaj zapis sam pronašao juče kopajući po fijokama metalnog ormara, ugurao ga je među litografije. Imao sam nameru da jednu određenu grafiku izvadim, hteo sam da je poklonim dobroj drugarici. Odmah sam prepoznao njegov rukopis! Bože koliko je vremena prošlo od tada! Iako nikad u životu nisam otvorio ni jedno pismo koje nije upućeno meni, niti pročitao išta što je bilo tuđe, takav sam, nemam želju da zadirem u bilo čiju intimu, našavši ga u mom ormaru, nisam odoleo, ipak sam ga pročitao! Rasturio me! Volim ga i znam da me voli, zapis je krcat ljubavlju prema meni ali nisam

Dan slobode medija ... Eh ... Većina tih značajnih datuma lepo zvuči.

Sloboda medija u jednoj državi direktno je proporcionalna sa stepenom razvijenosti društvenih procesa, u onom najopštijem smislu koji podrazumeva, recimo, poštovanje zakonitosti, jasne ekonomske odnose, odnos prema kulturi i, pored mnogo toga drugog, naravno, tradiciju slobodne reči i razvijenu građansku svest o raznim vidovima slobode među kojima je i ta, koja se odnosi na slobodu javnog govorenja.

S obzirom na stanje srbijanskog društva, jasno je da je stepen stvarne slobode javne reči relativno

Država koja drži samo do prigodničarske, revijalne kulture - a ne one koja postavlja (neprijatna) pitanja ili stvara nove vrednosti - jeste država koja se kulture plaši. Zazire od nje... Kad kažem "država", nažalost, mislim na vlast koja se po pravilu ne obraća eliti - već uvek teži tome da se dopadne proseku ili onome što je ispod njega...

Predhodnu noć sam izašao van, ali ubrzo sam se vratio kući na čuđenje mojih ukućana koji su inače, u vreme kad obično dolazim kući, spavali čvrstim snom.

Naravno, tu ne računam dragu mamu koja se uvijek nekako budila, na moju žalost, čim bih ulazio u kuću. Svjetlo nisam palio sve u svrhu tihog i neprimjetnog dolaska, ali kao posljedica mraka na stepeništu zakačio bi kadkad drveni tanjur koji je na lamperiji uz stepenice imao služiti kao ukras, al' i kao moj izdajnik , odnosno mamin obaveštajac za tačno vreme kad, odnedavno punoljetni sin jedinac , stiže kući.

Glasni

Nekoliko puta 2013. godine Udruženje ''Kulturno nasleđe grada Smedereva'', podnosilo je gradu Smederevu pismene molbe kao predlog da se u tom gradu podigne spomenik francuskom ministru spoljinih poslova Luju Bartuu i srpskom kralju Aleksandru.