Gost autor: horhe akimov 

Sa poštovanjem gospodinu Sviftu, šefu Art & Media odeljenja na Fakultetu Umetnosti Nova Škotska

(1)

Na ratnoj boci votke koju je proizvodio Rubin početkom devedesetih je pisalo doslovce: blagotvorno deluje na čula potrošača. Muzika takođe može da blagotvorno deluje na čula potrošača. Iako se fraza opila me muzika često čuje, Hendl nije votka Rubinuška, da te tresne čim gucneš. Nije ni Majls. Pesma ako ne legne u pravo vreme, kao da je nije ni bilo. Najvažnije je imati dar za zaustavljanje. Čitate novine, pa uhvatite sebe kako ste se zamislili nad

Преносим текст Бојане Маљевић: 

"Strah je bio jedina strast mog života." (Hobs)

PRETNJA OPEROM

     U ovom moru užasa, kojem smo izloženi svakoga dana, setila sam se jednog simpatičnog momenta koji se dogodio u emisiji "Utisak Nedelje", pre mnogo godina. Jedan od gostiju Olje Bećković bio je i Željko Mitrović, vlasnik TV Pink. Tema su, svakako, bili mediji. U nekom trenutku diskutovalo se o programu i estetici TV Pink, pa

Maks Veber, jedan od najčuvenijih sociologa, definisao je državu kao entitet koji ima „monopol na legitimnu upotrebu nasilja". Veber je preko noći postao popularan u političkoj eliti Srbije i naši političari novoga doba se često pozivaju na njegove uvide, jednako kao što su se „starovremenski" političari u doba komunizma pozivali na Marksa. Kako ne bismo sa Veberom prošli kao sa Marksom, od koga smo uzeli ono što nam je odgovaralo (teza o diktaturi proletarijata), a odbacili ono što nam nije odgovaralo (teza o emancipaciji društva i pojedinaca), valja da Vebera pročitamo ozbiljno, kada nam je, eto, on, trenutni ideološki uzor. A Veberova glavna teza je pre svega ona o državi kao „monopolu na legitimnu upotrebu nasilja", a svi ostali „protenstantizmi" su tek meko tkivo njegove teorije. To praktično znači da za Vebera samo i isključivo država može da koristi fizičku silu na legitiman način, a da bilo kome drugome nije dozvoljeno kamenčić da baci na drugoga čoveka sopstvenom (samo)voljom. Jer je takvo nasilje nelegitimno i, shodno tome, mora biti od strane države sankcionisano.

Ministar odbrane je rekao da će na leto ove godine da se uklanjaju ruševine sa zgrade Generalštaba uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture i to radi bezbednosti građana i zaposlenih (?) a posle će da se vidi šta će sa ostatkom zdanja koje je zaštićeno kao spomenik kulture ... ponavljam tekst o Generalštabu iz 2009, objavljen i 2011 godine tek da podesetim ...

U prvomajskom Danasu izašao je tekst u kome Zoran Panović i moja malenkost razmenjuju razmišljanja o albumu "Odbrana i poslednji dani", a povodom izbora te ploče za najbolju u istoriji Jugoslavije.

Tekst razgovora prilažem kao novih nekoliko crtica za svoj serijal "Odbrana u 26 slika": 

None of the principle actors have arrived yet on the set, nor has the director - citing some unease about getting paid for half of it in 20 years - but the producers (Sheik Ali Xander & Associates) have so far put on a spectacle worthy of Metro Goldwyn Mayer.

Š'a je? Žulja.

Ima jedna izreka, kaže “those who paddle their own canoe do not have to wait for their ship to come in”. Tako sam nekako, umesto da čekam da mi samo dođe, sve u duhu te izreke pošao na sunčani jug da presretnem (i opljačkam?) to proleće. Imao sam sreću da se kao bird blogger pridružim fam tripu koji je svojim poslovnim partnerima organizovala atinska ekoturistička agencija Natural Greece (sad mi više nije prvina, ali sam onomad bio zbunjen koliko i vi sada – dakle, to je tura koja predstavlja ponudu agencije drugim turoperaterima... a i spretnijim travel writerima) i sa njima provedem par dana na mom omiljenom jezeru Kerkini, koje ste već i sami ptičarili posredstvom mog dvogleda (evo prošlog aprila, a evo i septembra).

Piše: Rodoljub Šabić

"Gužva", po intenzitetu napada na jednu nezavisnu kontrolnu instituciju (Zaštitnika građana), ali i po žestini reakcija onih koji su stali u njenu odbranu, nezapamćena na našoj javnoj sceni, još traje. A kao jedan od mogućih povoda za nju, odnosno za napade nekih predstavnika vlasti na instituciju Zaštitnika građana pomenuti su i rezultati jednog nedavno sprovedenog istraživanja javnog mnjenja.
Ti rezultati jesu zanimljivi. I to ne samo kao mogući povod za atak nekih predstavnika vlasti i medija na Zaštitnika građana, nego i kao povod za razmišljanje o još jednom uznemiravajućem fenomenu.
Inače, reč je o rezultatima istraživanja koje je nedavno sproveo Cesid a koje prikazuje grafikon koji sledi:

Prvobitno, još u vreme Praoca, arhitektura je stasala veoma bliska realnim potrebama plemena, skupini ljudi sa istim pojednostavljenim interesom opstanka u surovoj i ne uvek ljubaznoj prirodi. Ukratko rečeno, trebalo je preživeti i obezbediti sklonište i hranu pa nije bilo vremena za iskazivanje pojedinačnog interesa, vođa je imao moć da odlučuje što je uvek je činio u interesu zajedničkog interesa plemena, iznuđeno naravno, jer drugu alternativu i za opstanak svog položaja nije imao. To je isključivalo prekomerni individualni uticaj, preovlađivao je onaj zajednički. Mera je bila u domenu relativno pravilne ili pravedne uravnilovke ali je i onda bilo izuzetaka, isticanje malo napred onih koji su mogli da ulove više od drugih i to je doprinosilo da takvi mogu povremeno iskazivati i po neku sopstvenu želju.

Simon de Bovoar

DRUGI POL

Činjenice i Mitovi

Bolja potvrda o jednakosti polova, od suživota Simon De Bovoar i Žan Pol Sartra, nije potrebna. Dva snažna i ravnopravna mentalna sklopa, nisu ugrožavala jedan drugog, dopunjavala su se, to da. Ali!

Sveti Hrizostom a da i ne trepne, piše/kaže/veli: Od svih divljih životinja najštetnija je žena. Ili moj antiljubimac, preobraćenik, Sveti Avgustin, koji je tvrdnjom da se svi rađamo grešni zbog greha Evinog/ženinog, zagadio vekove. To traje i dan današnji, poslušajte čak i pravoslavne vladike.