FONDACIJA TANJA PETROVIĆ, osnovana je sa željom da se podrže ličnosti koje su izuzetnim zalaganjem doprinele afirmisanju kulture i umetnosti u medijima.

Da nije sudbina neuračunljivog karaktera, često neobjašnjivo zla i surova, danas bi Tanja slavila 48. rođendan. Umesto toga, Tanjina tanka nit o kojoj visi ljudski život se prekinula nedelju dana pred taj dan, pre dve godine. Uprkos tome, te dve godine, svi oni koji su joj bili bliski, oni koji su je voleli i koje je volela, još uvek ne veruju da je nema. Čak ni oni koji su doživljavali ono čega se svaki ljudski stvor najviše boji – gledanja smrti koja je sasvim izvesno tu, čekanja na njen konačni, završni pokret. Ni onda kada je njena smrt postala vest u novinama, dnevnicima, vestima, ni tada nije ništa manje bila nestvarna, čak ni silna tuga nije uspela da obriše osećaj da je Tanja još uvek tu negde, da će pozvati, javiti se kao da se vratila sa nekog od puteva na koje je tako volela da ide.

preozbiljni ste :-)

(spin uspeo)

"Pederski isprdak" Tony Bler i Tony Bler kao gost savetnik srpske vlade imaju  identičnu  svrhu : prodaja magle,  manipulacija patriotizmom i mimika glasa naroda.

Krajnji cilj ova tri delovanja je vlast  ,a jedina razlika što je Vučić sa "pederskim isprdkom" Blerom    rušio vlast,a  sa savetnikom Blerom istu dodatno učvršćuje.

U oba slučaja Vučić je prodavao maglu, u oba slučaja je manipulisao "patriotizmom" i u oba je slučaja  pokazao da je ono što zovemo narod praktički nemo bez  glasa političke elite.

Treba li uopšte dodati da je    

Aktuelna vlast pravi ozbiljne greške. Uzmimo saradnju s Tonijem Blerom. Njegov dolazak u Beograd, predavanje članovima Vlade, predavanje Alistera Kembela, sve su to stvari koje ovoj Vladi nanose ogromnu štetu zato što je to građanima Srbije koji su s pravom ozlojeđeni na Blerovu ulogu u "kampanji" 1999. jednostavno nemoguće opravdati. Kako neko ko je predvodio "zločinačku NATO armadu" u svom ubilačkom pohodu na Srbiju danas biva plaćeni lobista od strane onih koji su tog istog Blera osudili na 20 godina robije zbog zločina nad civilnim stanovništvom, zbog kasetnih bombi, osiromašenog uranijuma i svih drugih zala koje smo pretrpeli na kraju XX veka?

Ili -- kako prevideti Ekvator i nabasati na budućeg saputnika u vožnji. O lepotama divljine i strahu od "kanibala". O geografskim i životnim nultim tačkama.

*

Još od Singapura razmišljam o tome kako ću preći Ekvator i prvi put kročiti na južnu Zemljinu poluloptu. Zamišljam sliku kako jednom nogom stojim na jednoj a drugom na drugoj polulopti. I moj bicikl je takođe uhvaćen u trenutku kada seče polutar – prednji točak se, razumljivo, kotrlja 'nadole'.

Znače mi takve stvari. Pedalirajući okolo, ostavljam svoj trag na Zemljinoj kori. Točkovima

Piše: Rodoljub Šabić

"Žalba se uvažava.
Preinačuje se presuda Prekršajnog suda u Subotici posl.br. PR-5-2607/14 od 17 11 2014 tako što se okrivljena M.U.D. oslobađa odgovornosti".
Citirani tekst je suština izreke jedne zaista, mislim, "fenomenalne" odluke Prekršajnog apelacionog suda, odeljenja u Novom Sadu.
Povod za donošenje prvostepene presude bilo je nezakonito javno objavljivanje ličnih podataka 12.532 građanina Subotice (sa poreskim dugom većim od 1000 dinara). Budući da je to objavljivanje, takva obrada i izričito predviđena kao kažnjiv

nas je samo trojica živih. Nije bilo psa kao u Džerom K. Džeromovoj knjizi, nismo imali ni čamac, plutali smo po beskrajnoj vodi na splavu koji je bio deo polomljene kobilice broda. Posle nekoliko sati, morske struje su nas toliko udaljile od mesta potonuća broda da više nismo videli ništa što bi nas potsećalo na na taj tragičan događaj. Ležali smo iscrpljeni, grčevito se držeći za daske i s nekakvom nadom očekivali zoru. Uskoro se more umirilo, istok se zarumeneo, mokri, cvokoćući od hladnoće, željno smo iščekivali tople sunčeve zrake. Kad se blagotvorno sunce izdiglo

In the old days, the phone was a fixed object in some corner of the house, usually next to a comfortable chair, so you could sit and chat with whoever was on the other side of the receiver. When the phone would ring, we usually knew who it might be - a friend, your Aunt Wendy, your sister in Chicago.

Or Bob.

But that was then. Today Bob never calls. You read his Facebook updates. You might occasionally exchange "likes," possibly the odd instant message chat. And in the end, you know pretty much what Bob has been doing and what he likes and what is happening around him. The same for your sister and Aunt Wendy. The virtual nature of our communications today means that we have the impression of talking to people all the time. We open some social media site with our morning coffee or tea and instantly know what our thousands of friends are doing. Especially the friends we never met.

... dana sa našim Predsednikom, Tomislavom Ignjatom Nikolićem, bajčetinskim Glembajem.

Čestitam svima koji slave.

Danas je Srbija pljunula na svoje pretke, svoju državnost, ali i na one koji su 1999. godine obukli uniforme i borili se protiv NATO. 

Danas je onaj koji je najzaslužniji za bombardovanje Srbije držao predavanje srpskim ministrima, i to za pare nas poreskih obveznika. Danas će Srbija ćutati, a milioni glasača SNS koji Blera smatraju najgorim zločincem će opet glasati za Vučića zato što im ovaj obećava kule i gradove.  Danas smo pokazali da u potpunosti zaslužujemo Vučića.

Danas se osećam tužno i poraženo. 

Nazivi Beogradskih ulica su putokaz u urbanoj mapi grada, po njima se pamti i  prepoznaje grad. Mreža nazvanih ulica čini mentalnu mapu grada, virtuelnu kartu Beograda koju građani nose sa sobom, svako memoriše svoju i onda se osećaju kao kod kuće. Odvajkada, imenovanjem ulica odaje se počast izuzetno zaslužnim ličnostima, obeležava se istorijski događaj ili neki važan datum.

Nazivi ulica u svakodnevnici su znaci po kojima se građani snalaze u gradu, mogu drugima objasniti gde stanuju, odrediti mesto ljubavnog sastanka ali i da poštar može da im isporuči pismo ili penziju. Preko naziva ulica može se čitati i prepoznavati istorija grada. U Beogradu to nije uvek slučaj, jer je Beograd lociran na mestu koje nije moglo ostati po strani, trajao je u burnim vremenima i bio svedok mnogih promena sve do danas. Menjali su se vladari i svaki je imao želju, ali i moć, da briše neke delove istorije grada, posebno one koji mu nisu bili po volji, da uspostavlja svoje viđenje istorije, dorađuje predhodnu, započinje svoju ili vraća u život događaje iz nametnutog zaborava. Česta promena imena ulica menja ne samo istorijsku matricu, već i mentalnu mapu grada, kulturu memorije, pa građani pored ostalih planetarnih problema i ovim činom bivaju dodatno dezorijentisani i zbunjeni.

Imajući u vidu dve sistemske prepreke, slabosti društvenih elita i kontraproduktivno delovanje spoljnopolitičkog faktora, postavlja se pitanje šta danas činiti na racionalnom i interesnom unapređenju regionalne saradnje.

Ako ste ovih dana hteli telefonski da zakažete pregled kod lekara opšte prakse a niste uspeli... Pa obratite pažnju na slušalicu koja simulira zauzetost. Mesto radnje: Dom zdravlja Novi Beograd. Preuzeto od prijatelja sa Facebooka. 

           Onom ko je izmislio slušalice za preslušavanje muzike...bog da mu da rajsko naselje!

         Kad buka (i muka) unutrašnjih misli preti da poklopi buku kompa, TV-a, violončela, tinejdžerke, komšije pekara i ludaka u autobusu, znaš da je pravi trenutak da izvadiš slušalice, utakneš ih u telefon i izađeš na Sunce.

         Najviše volim one male, što se zavuku u uvo. I velike su kul, samo te one baš odseku od spoljnog sveta. Možeš da padneš niz stepenice ili se zakucaš u kola i prolaznike. Priznajem, ja sam jedna od onih što nesvesno igraju na pešačkom prelazu, klimaju glavom u autobusu i pomeraju usta u bezglasnom pevanju u Pošti. Plej lista mi je jako kratka, desetak pesama koje vrtim u krug. Nit su mi najomiljenije nit su vezane za značajne ljude i događaje.

          Jedino što im je zajedničko je da  izazivaju prekid stvarnosti.

           Iz odmah.