Много ме воли моја мајка. Али, чак ни она није могла, а да не закључи, помало грубо, да сам ја један "лепак за будале". Стално сам истеривао "неку правду", што у обданишту, што на игралишту. Од маторих гилиптера из дворишта и из школе нема ко ме није давио, тукао и зајебавао. Не моји вршњаци, не деца са којом сам се играо већ старије силеџије којима сам пружао отпор. Као и оне жртве силовања што су носиле "прекратку сукњу", тако и ја понекад мислим да сам био "превише у праву", или сам се бар "правио паметан", "филозофирао" итд. Преиспитивао сам себе тако једно милион пута и увек долазио до истог закључка да ће пре бити да сам стварно лепак за будале, него ово друго. Било да су дошли пар година старији па нас отерали са терена или средовечни људи без икаквог осећаја гриже савести што деци отимају терен, било да нам старији и јачи из чисте обести "грацкирају" кликере или узму нову лопту и кажу "да ће је вратити"- ја нисам могао да ћутим нити да им се склањам с пута. 

Од свих таквих епозода једна је оставила посебан траг. Иако сам и у тој епозоди добио неке батине, увек се слатко исмејем кад је се сетим.

Radon je inertni (plemeniti) gas, svepristutan u zemljinoj kori. Nastaje kao medjuprodukt raspadanja dva radioaktivna hemijska elementa, uranijuma i torijuma. Nema ukus, boju, ni miris, i ima veću specifičnu težinu od vazduha. Radon je i sam radioaktivan, i emitovanjem alfa čestica raspada se u metaloid polonijum, koji je takodje radioaktivan. Nakon čitavog niza sukcesivnih raspada završava kao stabilan izotop olova. Ovaj gas se difuzijom kreće kroz pore u zemljinoj kori i tako nalazi put do površine. 

Počelo je na jednom od onih životnih prelaza koje je Ana prošla a da nije primetila. Kad se našla na drugoj strani, nastavila bi bila dalje istim korakom nesvesna da se okolina promenila, i zanešena u polemiku sa svojom drugom Ja, što je sve njeno tipično ponašanje, da se nije odmah sjatila gomila.

Ovo je četvrti nastavak Kontraspiska ili, ako prvi posmatramo kao zasebnu celinu, treći nastavak spiska literature koju, po mom sudu, treba da pročita svaki nacionalista, naročito početnik, jer je kod početnika jako važno da u startu svog političkog sazrevanja, umesto da bude zadojen mitologijom, mržnjom i fobijama, otvori svoje emocije i čula prema svoj tragičnoj lepoti sveta koju nikada neće uspeti da razume.

Nisam ga pročitao, ne nameravam, neću, čemu? Čuh tu i tamo ponešto a dovoljno imam godina, znam gde živim te mi nije teško shvatiti da sam/smo najebali. I radnici i mi penzioneri i svi ostali zaposleni koji nisu rod ili pomozbog nekome iz vlasti.

Jebote, pa gde to ima na ovom dunjaluku da se budžet jedne države, puni novcem koji se oduzima zaposlenima i penzionerima?! Sad se setih mog kolege, a bejasmo mlađani i besmo otišli da podignemo lovu za likovnu koloniju, kad pred poštom red penzionera od jedno 300 000 ljudi! Ovaj blesav kako ga bog dao, razdra se iz sveg glasa:

Izveštavanje na radiju i sajtu B92 (TV ne stižem da gledam) tokom pripreme i realizacije generalnog štrajka je kraj žalosnog sunovrata jednog po mnogo čemu zanimljivog i važnog medija i proneveravanje nekad ambicioznog koncepta „istinu na sunce". U jučerašnjem izveštaju na sajtu protestni skup od 4500 hiljade ljudi nazvan je „grupom", baš onako kako su nekad nazivani demonstranti protiv Miloševića u Beogradu i drugim mestima. Na radiju se, u glavnoj informativnoj emisiji, uoči štrajka stidljivo objavi njegovo održavanje a onda to polije sa „naš novinar zna kakav je novi

“Lifting weights in the gym is extremely healthy for you,  but if you want to be a bodybuilder and compete at the highest level, it has nothing to do with health.” – Flex Wheeler, ex pro bodybuilder

Dejvid Palumbo (nekad i sad)

Jedna strašna bolest po meni će se zvati, pjevao je svojevremeno Branko Miljković. Profesionalni bodibilder Dejvid Palumbo imao je upravo  tu “čast“, bolje reći prokletstvo,  da se njegovim imenom nazove kompleksan i neobičan  tjelesni poremećaj koji se ogleda u pojavi rapidne atrofije mišića, naročito ruku i nogu, te grudi i leđa, uz propratno širenje i deformisanje  abdominalne muskulature.

O kojoj zemlji pričamo?

1. O preko 3.800 hektara zemlje, silosima i objektima 4 preduzeća u restrukturiranju:
Bačka ad Sivac - Jadran ad Nova Gajdobra - Mladi Borad ad Sonta - Agrobačka ad Bać
2. O državnoj zemlji u Karađorđevu - preko 3.800 hektara
3. O državnoj zemlji u opštini Kula - preko 2.000 hekatara

Поштована госпођо Николић,

Недавно смо се упознале са кампањом Фондације ,,Драгица Николић - Више да нас буде" и пишемо Вам као грађанки која се својим радом несебично залаже за повећање наталитета Србије и као жени која засигурно разуме значај мајчинства и проблеме кроз које жене у улози мајке пролазе и са којима се сусрећу.

Гост аутор: jursenar

gost autor: jepet

 
Inicijativa Bloga B92 i Radio Laguna su pokrenuli akciju prikupljanja knjiga, školskog materijala i didaktičkih igračaka za predškolski i školski uzrast, za decu ometenu u razvoju iz Centra u Šekspirovoj ulici, u Beogradu.
Tokom naredne dve nedelje možete svoje doprinose ovoj akciji odneti u Radio Lagunu, Resavska 33, od 15h do 18h.

Ili, kako videti 2000 vrsta za što manje para?

Ptičarenje kroz pustinju (Namibija)... Foto (c) The Biggest Twitch

Posle nekog vremena provedenog u muvanju po kako-tako očuvanoj prirodi, ali i betoniranim obalama reka, pa čak i komunalnim deponijama – sve to u potrazi za pticama, počne da vas kopka kako da pronađete još vrsta, koliko ih je uopšte moguće posmatrati za života? Evo kako se stiže do 4000 ili 8000 posmatranih vrsta; ali, kako uopšte stići do prvih 1000 ili 2000?

 Da se razumemo, za sve je kriv Bob Živković. Prvo sam pozvana da budem tajna kuma na još tajnijoj svadbi. Tim povodom me je gore pomenuti Bob pitao: "A šta ćeš kao kuma da pokloniš?" Kako šta? Pa, može servis za 25 osoba, sa kojim mladenci kao što je i red ne znaju šta će, al ga čuvaju i sapliću se o njega do kraja svog postojanja, da bi se posle i naslednici krstili i češkali po glavi kad ga iskopaju iz bezdana nekog podruma. Ili duetirane kristalnu vaznu i pikslu premera omanjeg bazena. Kristal mora da je teži od olova i brušen tako da hvata rekordnu količinu prašine, pri čemu su njegove ivice dovoljno oštre da amputiraju svaki ekstremitet koji ih se dotakne. Ne bi bilo loše ni ambasador ćebe, pri pogledu na koje vas, tokom leta, spopadnu temperaturni vodopadi preznojavanja na nervnoj bazi...Bob je smatrao da je sve to suviše očekivano. Naravno da je očekivano, tako i treba zato što se to prenosi sa kolena na podrum već vekovima, kao rođena sestra krvne osvete. Što bi samo vama noge ćopavila kumovska vazna koja se ne bi, prokletinja jedna, razbila čak ni da padne sa neosvojivih planinskih vrhova. Na beton.