Rođen sam i živim u unutrašnjosti - u Čačku. Iako nekoliko puta manji, Čačak ima jedan problem identičan Beogradu. Ustvari, kako se uzme - za mene to nije problem, ali ako je rešeno da se ta stvar promeni, verovatno da ne valja. Ako ne valja, onda je problem. I Beograd i Čačak imaju u planu izmeštanje autobuske stanice.

Sadašnji vlasnik “Autoprevoza” iz Čačka je, ako me sećanje dobro služi, obećao izmeštanje čačanske autobuske stanice van grada. Ne grešim li, eto povoda interesovanju jednog provincijalca za izmeštanje

*

Rusko pogranično mesto Kjahta izdiglo se na brdu koje mi je za sutradan (ostaviću to za ujutru, naravno)  obećavalo dug i mukotrpan uspon. A negde usred tog brda, dominantna sa koje god strane da se gleda, ustoličila se crkva. Pravoslavna. Plava kao nebo nad Mongolijom a i ovim delom Rusije.

Maketa projekta „Beograd na vodi" u zgradi Beogradske zadruge čiji je autor nepoznat i čuva mu se naziv u diskreciji je javno izložena i pokazana javnosti kako bi ona (javnost) bila upoznata sa budućim izgledom Savskog amfiteatra i Beograda celog na desnoj obali Save uostalom. Marketinška oluja koju prouzrokuje i u snazi održava država i gradska uprava uz slogan „Slavimo Beograd" na panoima po celom gradu pritiska građane objašnjavajući im da je nameravani poduhvat bitan korak ka boljoj i svetloj budućnosti Beograda jer će šeička investicija od tri i po a možda i više milijardi eura doneti mnoga dobra gradu, istina, ne kaže se jasno koliko će grad i država uložiti u pripremu za izgradnji dva miliona metara kvadratnih ali ne budimo cepidlake, ako kažu da je to put ka prosperitetu onda da ćutimo jer ionako nemamo te pare da bismo se kvalifikovali za diskusiju a može se urbanističko primedbovanje tumačiti i kao politička mržnja. Sve je oko tog poduhvata nejasno i tajnovito, pre svega urbanistički ali i ekonomski, ne zna se da li postoji ma kakav ugovor o poduhvatu sa obostranim obavezama i profitu a priprema je već započela na terenu raščišćavanjem onih šina i raseljavanjem zatečenih stanovnika na tom mestu.

Autor: Rodoljub Šabić

Tražilac informacije je podneo organu vlasti zahtev za slobodan pristup informacijama. Tražio je: akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, podatke o broju zaposlenih i njihovom rasporedu, i akt kojim su utvrđeni kriterijumi i merila za izbor članova ispitnih komisija, mentora, predavača i sl.

Organ vlasti je "ćutao".

Tražilac informacije je po proteku zakonskog roka od 15 dana podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Poverenik je povodom žalbe zatražio od

 Upadljiv i nagli civilizacijski iskorak jedne velike nacije u nastajanju daje neku nadu da možda i ovde, jednog lepog dana, koji će doći možda mnogo ranije nego što bi se to na osnovu preovlađujuće društvene klime zadnjih četvrt veka moglo pretpostaviti, bude rešen ključni problem koji nas pojedinačno gledano ubedljivo najviše sputava da i mi konačno istinski postanemo deo progresivnijeg dela čovečanstva. A taj ključni problem zbog kojeg smo baš tu gde jesmo, a toliko sporo napredujemo ka onome gde bi trebali da budemo nije u onome što se ovde najčešće navodi - nije on

Ni ove godine Srbija nije obeležila Dan ustanka, ali to nije razloga da  se svim antifašistima , građanima Srbije čestita 7. Juli - Dan ustanka protiv fašističko-nacističke okupacije. Nije da nije obeleženo ali kao poluilegalno, nema nigde države, nema centralne manifestacije, mediji , osim “Kurira” ni reči o tome, na sajtu Vojske Srbije ni reči.

 Ovde je Srbija rekla Sloboda.

Posebno treba podsetiti i čestitati onima koji su pozvali Putina da dođe 20.oktobra i uveliča nam svečanost povodom 70  godina oslobođenja Beograda . Kao što je i red, jelte, Dan oslobođenja Beograda,  20.oktobar , obeležićemo kao izraz pijeteta i zahvalnosti partizanskim borcima i borcima Crvene armije koji su u sadejstvu tog dana 1944.godine oslobodile naš glavni grad od okupatora i njegovih domaćih sluga.

Postoji jedan suptilni, ali verovatno krucijalni razlog zasto nikad, u drustveno-ekonomskom smislu, na ovoj planeti nece biti bolje. Jedan razlog koji sam po sebi ne izgleda tako veliki i znacajan, ali koji odnosi prevagu oko dve jakosno identicne stvari sto dovodi do toga da se svaki pokusaj promene neumitno transformise u jedan te isti status quo. A taj status quo je da desnica vlada, da levica strada, i da je 99% ljudi na planeti mentalno anestezirano, a da nisu toga ni svesni.

Naravno, mislim na "novu (?) levu kriticku misao", kojoj se mnogi dive, kojom su mnogi opcinjeni, koja je

Premijer je odlučio da preko 2.000 hektara državnog zemljišta u opštini Kula koje trenutno zakupljuju individualna poljoprivredna domaćinstva po ceni od 400 € po hektaru da „Arapima" u zakup, mimo javnog tendera i zakona, po ceni od 250 € po hektaru. Odlučio je i da proda preko 3.700 hektara zemlje u Bačkoj koja je u vlasništvu 4 društvena poljoprivredna preduzeća u restrukturiranju po ceni od oko 6.000 € po hektaru. Mi smo istinska banana država. Na čelu te banana družine su premijer i njegov kabinet.

Премијер нам се обратио. Неформално, како, јел, премијеру једне озбиљне државе и приличи, путем таблоида како то већ иде у тако озбиљним државама. Добро је то. Иако имамо безброј снимака на којима смо имали прилике да се упознамо са господином премијером, они су незгодни јел увек постоји контекст. Кад напишеш ауторски текст, нема контекста, то су аутентично твоје мисли, које откривају твоју аутентичну позицију по питању неке конкретне ствари. Да видимо шта можемо да разумемо из премијеровог текста који иначе можете наћи ОВДЕ>>>>ЛИНК  или ОВДЕ>>>>ЛИНК (Новости)

Премијер је текстом доказао неколико ствари које смо вероватно већ знали о њему, али нисмо имали из прве руке.

Prognoza za ponedeljak je bila tačna - osvanuo je oblačan dan u Boki Kotorskoj. Naši domaćini predložili su da stoga odemo do Njeguša i Ivanovih Korita, prošetamo i vidimo mog prijatelja Laza.

 

Umro je veliki Čovek i Glumac, Bora Todorović

Sve što o njemu ima da se kaže je on već ispričao svojim glumačkim majstorstvom.

Za mene je pad Miloševića bio trenutak kada je Bora Todorović, u Beogradu, izašao pred nepreglednu masu ljudi i rekao: "Deco, ponovo radi bioskop!"

Večna slava i hvala Luki Labanu, Đenki...svim onim likovima i ličnostima zbog kojih nikada nećemo zaboraviti velikog Glumca, Boru Todorovića, čoveka koji je sa nama delio svoj život.

kažu da je fudbal igra koja se igra 90 minuta i u kojoj na kraju pobede nemci (konkretno, to je rekao gari lineker ali iskustvo reprezentacija i timova sa ovog prostora u potpunosti opravdavaju izrečeno. sem retkih izuzetaka (slučaj u južnoj africi i bog u vidu augentalera 91. godine sve ostalo je dolina suza, očaja i patnje. dakako da verujem da je 2:0 najgori rezultat jer znam da posle toga bude 2:4).

ovo gore rečeno otprilike opisuje kolike šanse dajem brazilu za ulazak u finale. nekako su se i držali zarad lepote trka, želje i potpune posvećenosti sve dok mi nisu

(prekoredni post)

Policajka na železničkoj stanici u Sljodanki upozorila me je da budem oprezna ako kampujem kraj jezera.

„Ima mnogo napada na strance. Nedavno su opljačkali dvoje Poljaka", kazala mi je.

„Ja vozim od severa, od Ust-Bargažina, i svuda sam kampovala. Nisam imala nijedan problem", odgovorih joj.

Ipak, predostrožnosti radi, upoznala sam se s vlasnicom velikog ograđenog turističkog kompleksa bungalova u blizini kog sam nameravala da konačim. Uprkos mom očekivanju, nije me pozvala da postavim šator unutra, a ne zam ni zašto je sama nisam pitala, prećutno se saglasivši s tim da moju pokretnu kuću razapnem ispred njene ograde, s pogledom na jezero.

Odabrala sam mesto koje je s leđa zaštićeno ogradom, iza koje je na manje od tri metra udaljenosti njen bungalov, a sa bokova zaklonjeno visokom travom, visine skoro do krova šatora. Jedina otvorena strana ostala je ona prema jezeru i stazi kojom prolaze ljudi i poneko vozilo kad dolaze na piknik. Kada je pao mrak, zbog zelene boje mog šatora postala sam sasvim nevidljiva.

Ali samo do ujutru.

Nisam znao. Šta to nisam znao? Znao sam da ne znam ali nisam znao šta ne znam? A kako sam znao da ne znam ako nisam znao šta ne znam? Pile u kučine! I znao sam i nisam znao, nisam znao i znao sam. Ne, nije to ono Sokratovo Što više znam, shvatam koliko toga ne znam, ovo što nisam znao, je bilo nekakvog drugačijeg sastava i sočinenija. Znao sam da je prisutno u mojoj mentalnoj nutrini ali nisam znao šta je to što ne znam.

Mučilo me neko vreme, ustvari dugo, često mi ne dozvoljavajući uronjavanje u san, oči mi kao fildžani, prevrći se i obrći po

Za početak, da se zahvalim kolegama Mariopan i  chedimir-u, na korisnom doprinosu ovoj temi.

Azbest je zajedničko ime za više srodnih minerala čije je postojanje poznato skoro 4 hiljade godina (wikipedija). Ozbiljna eksploatacija je počela tek krajem 19 veka, sa industrijalizacijiom, a poseban procvat je doživela za vreme Svetskih ratova.