(evo na brzinu, pred utakmicu)

Nažalost nismo ovde ispratili "sredinu" - odlično 3. kolo grupnog dela i tri četvrtfinala.

Šta smo imali do sad:

Nemci gazu ,

Kristijano odrasta,

Španci se drže...

Album: Beogradski glas 11
RAProdukcija 2011. Belgrade, Serbia
Muzika i tekst: Aleksandra Kovač

Ne vi, dragi blogeri:)

Obraćam se ovim prostačkim rečima Vodovodu i kanalizaciji jer me maltretiraju ceo život i više nemam strpljenja. Jeste da na ulasku u moje prigradsko naselje stoji tabla sa precrtanim Beograd, ali ja ipak ne živim u Sahari nego u gradu na dve reke.

Godina bi, cini mi se, bila negde osamdeset cetvrta. Tako nekako.

Jedini krstić za označavanje koji mi je u secanju ostao kao marker a koji bi ukazivao na nekakvu kalendarsku odredenost jeste podatak da je Mika sledeceg jutra putovao na more.

Dakle - pocetak jula. Znam da se vracao sredinom tog meseca posle letovanja sa roditeljima pa je plan da onda putem noćnog voza/vlaka Beograd-Split a preko Bosne zapalimo zajedno.

 

Ono što bi ga porazilo, kad bi se toga setio, bila je promenljivost ljudske sreće........ Sreća ljudska bila je tako nestalna. Ljudi su gubili sreću, kao prosjaci, kad ih psi povijaju, torbu.

Kao i svako veče od nekog vremena, noću bi se sećao svoje žene, koju je sahranio. Tek sad , u sećanju, on je razumeo, koliko ga je to ljudsko biće volelo.

Pista ovoga puta nije dugacka, a ni ne nosi me avion u nepoznato. Ovoga puta tacno znam gde i zasto idem, i koliko ostajem. Prva destinacija je Moskva, a potom isti dan Habarovsk, na krajnjem istoku Rusije, u juznom Sibiru, na granici sa Kinom i Severnom Korejom. Ovoga puta ne idem na slepo, ne idem sam, niti grlom u jagode. Sada mi frima sredjuje vizu, placa kartu, smestaj, hranu i sve troskove. Napredovalo se od proslog puta...

Ali, ja ne bih bio ja da me ne prate razne okolnosti koje sve, pa i mene vec po navici zasmejavaju i (ne)iznenadjuju.

RASPLET NA POMOLU:

LDP-u svakako ne pada na pamet da popušta pred Dačićevim ultimatumima i ucenama. Osim, naravno, ukoliko to nije u najboljem interesu građana i građanki Srbije. - Eventualno, zbog interesa građana i građanki Srbije, LDP bi bio spreman da dodatno pojasni određene svoje stavove koje, moguće je, u prethodnom periodu nije uspeo da artikuliše na najjasniji mogući način pa je, eventualno, došlo do određenih smetnji na vezama... Što, opet, niukoliko ne znači da je LDP spreman na kompromise oko suštinskih pitanja. Naravno, osim ukoliko to nije u najboljem interesu građanki i građana Srbije - pošto LDP nema pravo da svoje stranačke interese pretpostavi najboljim interesima građana i građanki Srbije, i oko toga nema nikakvih pogađanja!

NAJNOVIJA VEST:

Demokratskoj stranci je dosta ponižavanja - zbog toga je Ivica Dačić danas dobio poslednji ultimatum da se napokon odluči sa kim želi da napravi buduću Vladu. Krajnji rok za Dačićev odgovor DS-u je u narednih 10 dana. Ako mu je malo deset - onda može i 20. Ako eventualno ne uspe da se odluči ni za 20 dana - DS ne bi da požuruje, ali bi budući "koalicioni partner" svakako morao da zna da će tu odluku pre-ili-kasnije jednom svakako morati da donese! 

Posle testa iz matematike, ćerka je došla kući sva usplahirena. Ona je, inače, odličan đak i dobar matematičar i na ivici suza rekla nam je: „Ja sam se ovoliko spremala i vežbala, a testovi su mogli da se kupe za 1.000 dinara". Supruga i ja nismo joj verovili i ona je, da bi nam dokazala da govori istinu, nabavila testove. Interesantno je i to da su joj preko društvenih mreža drugarice slale zadatke da ih reši, a ispostavilo se da su svi ti zadaci bili kasnije na testu.

povedi računa:
minimalni utrošak energije,
vrhunski skil,
vrućina pala po nama

Žega. Nadleće nas par velikih vranaca. U nedalekoj gredi je kolonija pčelarica. Sledi nekoliko malih vranaca, koji i sami brzaju do svoje kolonije, pa nekoliko eja močvarica i jedna čudna grabljivica, za koju sumnjamo da je bio mladi osičar, a koja nije želela da ostane dovoljno dugo da bi je zagledali iz svih uglova.

Eh da... Kanada, Australija, Novi Zeland, Sjedinjene Americke Drzave, i ostale sile osovine (razumes ti mene) napunise se nasih ljudi, u sirem smislu te reci, negde tamo u prvoj polovini devedesetih. A i kasnije...

I sam sam se nasao u Englesku negde u to vreme. Nisam vise mogao da izdrzim to hoce-padne-nece-padne, gotov-je-nije-gotov, devize-devize, i sva ostala ogranicenja slobode i prateca sranja, koja su tada verovatno teze nego sto bi trebalo padala jednom 20 something hodacu ulicama Beograda...

E sad, u to vreme, polovinom devedesetih, nekako i internet pocinje da uveliko promalja svoju glavu i slavu, pa se doslo do toga da je svakojaka susa i musa (gde ukljucujem i sopstvenu malenkost) uzela sebi za pravo da maltretira druge u cyber prostoru svojim (ne)vidjenjem sveta (i veka), a narocito u slucaju navijanja i politike.

Srbija, uspavana, sumorna, osiromašena ... – stoji i čeka. Čeka formiranje vlade. Ništa neobično da se među različitim akterima političke scene, koji su tokom predizborne kampanje imali različite, čak i potpuno suprotstavljene programe sada dugo i teško pregovara oko sastavljanja vlade, u kojoj bi, ako se napravi, svi trebalo da budu pobornici jedne politike. Ima i ona teza da tako ozbiljan sklop, kakav je vlada, ne može da se pravi za par dana, a da bude efikasan i stabilan. I to donekle stoji. Međutim, Srbija je toliko vremena potrošila, i toliko nade, jednom rečju, svih mogućih resursa, da je sada svaki dan odlaganja preskup - i sve skuplji. Nakon 20 godina teškog posrtanja, jedvitog pridizanja... - novo stajanje. Koliko to opasno tavorenje košta?! Sklon sam da pomislim da u zatečenom stanju jedan ili dva meseca zastoja troši još čitavu jednu narednu generaciju u Srbiji. Možda to zvuči panično, pesimistički, ali baš tako mi se čini.

Драган Јовановић је имао озбиљан проблем. Све је почело пре пар недеља, одмах по објављивању изборних резултата.

Реакција у највишим круговима је, како и приличи, била брза и кривац, Јован Лазаревић из Мале Иванче, општина Сопот, је одмах пронађен. Председништво је усвојило хитне мере, јер се са таквим стварима никако није шалити нити одлагати их, и одлучено је, онако како је једино и могло, строго, веома строго, али примерено пропусту, да се показана неодговорност Јована Лазаревића казни искључењем из свих управних одбора.

Severn Kuji-Suziku imala je samo 12 godina kada je održala čuveni govor na Samitu o Zemlji Ujedinjenih Nacija u Rio de Žaneiru 1992. godine. Jedno dete uputila je jasne poruke predstavnicima svih zemalja sveta. Govorila je o krčenju šuma, hemikalijama u vazduhu, problemima sa otpadom, pohlepi i biljnim i životinjskim vrstama koje nikada nećemo moći da oživimo. Koliko god njen govor bio dečiji i u neku ruku romantično idealistički, poruke su bila jasne:

Ako ne znate kako da promenite stvari, nemojte ih još više pogoršavati.

Ako ja izgubim budućnost, to nije isto kao ako vi izgubite izbore ili nekoliko poena na berzi.

Ako je dete sa ulice koje nema ništa spremno da deli sa drugima, zašto su oni koji imaju sve još uvek toliko pohlepni?

Za svog dosadašnjeg života, sanjala sam o krdima divljih životinja, džunglama i prašumama punim ptica i leptira, ali sada se plašim da će oni opstati dovoljno dugo da ih moja deca vide.