Kako se stvari komplikuju spolja, tako postaju sve jednostavnije iznutra.
Što ljudi oko mene više viču, zahtevaju, mole i naređuju, to ja više šapućem, odbijam, radim i odmahujem glavom...
I slušam Belle&Sebastian.
Nije to nikakav isprazni eskapizam, ni kukavičluk, ni lenjost.
Prosto više nemam vremena za velike reči.
Samo sitna dela.
I poneko zadovoljstvo.
U datim okolnostima
to se čini
kao
svakodnevno
čudo.

Zato mi je muka, kada gledam kako oni, koji nikada nisu imali ni truna sažaljenja, ni mrve ljudskog poštenja, ni traga srama, sada nas pokušavaju da nateraju da prema njima pokažemo osećanja, koja nas čine ljudima drugačijim od njih. Da se sažalimo, da i dalje verujemo da je svaki ljudski život važan, da pomislimo na njihovu decu i njihove porodice. Da nas nateraju da osudimo sebe, sateravši nas u ćošak iz koga ćemo izaći oprostivši im ili priznavši da smo isti kao i oni - bez samilosti. Da zaboravimo sve žrtve njihove politike, koje nisu imale ni toliko slobode odlučivanja o svom telu i životu, koliko oni sada i po zatvorima imaju. Da damo dobro u nama, za zlo u njima.

                                                              1.

               Primećuje sve češće kako se neprestano vrti u krug. Kao mače koje juri svoj sopstveni rep, ali bez tog zadovoljstva i razigranosti. Više nekako sa osećajem da je upregnuta u dolap, da je zarobljena u nekoj iščašeno mrzovoljnoj orbiti koju ni jedna sila nije u stanju da promeni niti izmesti niti zaustavi, da je vodenični kamen koji se okreće u prazno, bez prave svrhe i smisla, ali dosledno i uporno i nemoćno...
               Oseća se kao vetrenjača poludela od pogrešnih vetrova, kao izduvana guma primorana da se i dalje kotrlja na pokrivljenoj felni, kao kazaljka na satu koju niko nije pitao da li želi da odustane, da se predomisli, da barem na izvesno vreme promeni smer...

Bila bi velika slučajnost da sam pogodio njeno ime. Jagoda je zovem jer je riđokosa i nežno pegava baš kao što pamtim moju drugaricu Jagodu koja je trenirala košarku u vreme kada sam i ja bio košarkaš. Nisam siguran da li su joj dali to ime da bi uskladili list rođenih sa bojom kosice ili su samo tako hteli da je nazovu i pre nego se rodila.

Meni je ova druga Jagoda,o kojooj pišem, lepa. Nije lepotica ali je lepa. Onaj tip, malkice naglašenog ubrzanog starenja, koje je dobar standard zustavio. Ako i nije lepa barem je prijatna. Viđam je tu po parku u lakiranim najk patikama od 12 000 dinara, sa dve prelepe ćerkice, lepo odevene, umivene, lepo vaspitane, ... Kao reklama za kredit za neku banku.

 

Profesor Žarko Trebješanin je u razgovoru za jedan internet portal ocenio da je nostalgično vraćanje u devedesete sve samo ne bezazleno i da zapravo označava "neku vrstu provokacije, povampirenja one pseudokulture koja predstavlja najgore izdanje Srbije". Da li je reč o povampirenju ili samo jasnijem izražavanju nečega što je sve vreme bilo vitalno i prisutno, pitanje je koje može da pomogne u razumevanju te, nove nostalgije. Jer, ma koliko se trudili, ostaje čudno nejasno i na poseban način jezivo kako se može žaliti za tim vremenom mraka (eto zgodnog naslova koji je, od juče preaktuelni Dobrica Ćosić u svom opusu propustio, verovatno zbog drugačije "vizure" te iste decenije).

Jerina Branković (rođena Irina Kantakuzin, u narodnoj tradiciji poznata kao Prokleta Jerina) je bila srpska despotica, poreklom Grkinja iz porodice Kantakuzina, žena despota Đurđa Brankovića (vl. 1427-1456), za koga se udala 26. decembra 1414.

Ne zna se tačno godina njenog rođenja, uzima se približno da je to 1400, moguće je da je rođena i nekoliko godina ranije. Njen otac bio je Dimitrije I Kantakuzin, koji je imao titulu sevastokratora od decembra 1357. i despota Moreje 1383. Rođen je bio oko 1343. a umro između 1384. i 1420. Dimitrije je bio unuk

ona je prekrasna devojčica.

rodjena je krajem avgusta

Autor: Rodoljub Šabić

Navršila se cela godina od kada su Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Zaštitnik građana podneli Ustavnom sudu Predlog za ocenu ustavnosti odredbi Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, koje nesaglasno sa odredbom člana 41. st 2. Ustava RS dozvoljavaju primenu posebnih mera kojima se odstupa od tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije ne samo u skladu sa sudskom odlukom, kako to predviđa navedena ustavna odredba, već i bez nje - kada je takva mogućnost propisana zakonom, odnosno na zahtev nadležnog državnog organa.

"U svetlija vremena streljaćemo pobornike gej parade"

Prost blog, uskoro će izbori, političarima su važni naši glasovi. Za koju partiju ne treba glasati zato što dopuštaju neonacistima da se razmahuju ovakvim pretnjama?

Sesti oktobar ostace u Srbiji dan koji nikada nije dosao.

Sesti je oktobar 2011. godine medjutim pokazao u kakvom provizorijumu i "make believe" drustvu zapravo zivmo.  Vest da je mozda najcuveniji eugenicar medju piscima i najcuveniji pisac medju eugenicarima dobitnik Nobelove nagrade mogla se sestog oktobra 2011. naci svuda od drustvenih mreza do kairona drzavne televizije.

Ova gerilska akcija Anonimous Serbia pokazala je svu povrsnost naseg drustva, a posebno onog dela koji bi trebalo da bude njegov najkriticniji deo - novinara i tzv. web aktivista. Akcija je pokazala da pucamo po svim savovima kao drustvo i da su povrsnost, zloba i lakomost na slavu uz otvoreni prezir spram istine prodrli u sve pore. Pokazalo je - recju - koliko smo truli.

(Ovo je provokacija, da nam se kolektivni genije ne uspava!)

Ovaj put nije teško pronaći i pratiti: svetionici na sve strane, ljudska jednačina u nama, put lak za hodanje.

Meni je šala bila zabavna u početku (prvo sam pomislio na njuz.net - kreativno, to im je "posao") dok se nije pojavilo objašnjenje.

I objašnjenje, bar za mnoj ukus, je ko začin nabacan u eksperimentalno jelo lopatama.

Po strukturi meni objašnjenje spada u istu kvalitativnu kategoriju kao i onomad objašnjenje poziva na bombardovanje Srbije od strane nekih Srba (nije bitno što sam suzio domen, da ne upetljavam nepotrebno druge grupe i odnose). Kvantitativno ova dva "objašnjenja" ne mogu da se porede, naravno.

Pomalo je "radikalno" poređenje, iako samo u strukturi.

Ма докле ће, бре, више да нас замлаћују када сви врло добро знамо да је чика Добрица, с дубоким презрењем дакако, уствари одбио да прими Нобела - па су онда ови, како се не би сасвим обрукали, брже-боље, наврат-нанос нашли овог несретног Транстремера! 

 

Kako iz Srbije naći posao i zaposliti se u Nemačkoj? Zbog istih pitanja koja povremeno dobijam e-mail-om, reših da napišem par reči o ovoj temi a ostali neka dopune svojim iskustvima. Procedura se ne razlikuje previše ni za druge profile tako da ovaj tekst nije vezan strogo samo za IT-jevce. Činjenica da je za IT sektor lakše naći posao od mnogih drugih kao i da ljudi koji se time bave u Srbiji imaju prilično više plate u odnosu na neki prosek, ipak ako se neko i pored toga reši da zapuca u Nemačku, ovde može naći ukratko uputstva šta i kako treba da uradi.

Šalje maca22: vest za blogojavnost

"Mi, studentkinje i studenti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, današnjim protestom hoćemo da pokrenemo talas otpora uništavanju visokoobrazovnog sistema koje država sprovodi pod maskom bolonjskih reformi.

Zakon, koji se pod izgovorom reforme obrazovanja sprovodi sada već šestu godinu, samo pruža izgovor državi da iz godine u godinu ulaže sve manje budžetskog novca u naše školovanje. Dok se ministri hvale izgradnjom „ekonomije znanja" sav teret troškova prebacuju na nas i naše porodice.

Oko polovine studenata u nekom trenutku napušta fakultete: zato što ne možemo da plaćamo i školovanje i troškove života, ili zato što smo svesni da će retko ko od nas pronaći posao u struci - a samo diploma Filološkog košta preko pola miliona dinara!

 Danas je hit na internetu kontovrtza oko izbora Nobelovog laureata za književnost. Par sati pre zvaničnog proglašenja je procurela vest da je Dobrica dobio značajno priznanje ne tviteru, pa je B92 napisao vest i objavio na radiju, pojedini mediji preuzeli, pa je priča demantovana. Internetom kruži i neko saopštene Srpske Akademije Nauka i Umetnosti koje je po svojoj prilici takođe spin. Evo šta kažu autori lažnog sajta nobelprizeliterature.org:

Mi smo grupa neplaćenih, samoorganizovanih web aktivista.

Cilj naše akcije je da skrenemo pažnju srpske javnosti na opasan uticaj političara i pisca Dobrice Ćosića, koji je i ove godine, u domaćoj javnosti, pominjan kao ozbiljan kandidat za Nobelovu nagradu.

Dobrica Ćosić je autor, javna i politička ličnost, koja deluje decenijama, uvek pri samom vrhu vlasti i najbližim krugovima moći, od Komunističke Partije bivše SFR Jugoslavije, preko inspiratora manifesta srpskog nacionalizma - zloglasnog Memoranduma SANU, zatim na položaju Miloševićevog predsednika ratne SR Jugoslavije, do današnje bliskosti namračnijim i najopasnijim pseudodemokratskim krugovima u Srbiji novog veka.