Broj…kvantitet…kvalitet…vreme…duzina…jacina…velicina…ocena…bilo sta…

Milan Nikolić

- "Hello my friend, welcome to Egypt"
- "Thanks"
- "You want to buy a flag?"

Ovo je bila prva u nizu konverzacija sa ulicnim prodavcima na Tahrir skveru, simboličnom centru egipatske revolucije. Kako smo se približavali skveru umnožavao se broj preduzemljivih revolucionara. Majice, bedževi, vuvuzele, nacionalne zastave, kuvani krompir (sweet potato), narukvice sa sličicama zrtava revolucije (uber bizarre).

Symantec je otkrio da izgleda da je najnoviji update za Android mobilni OS već obrađen tj. "potkopan" od strane hakera.

Naime, otkriveno je da je aplikacija zvana "Android Market Security Tool" prepakovana verzija legitimnog update-a sa istim imenom koji je služio da ukloni DroidDream zlonamerni kod sa zaraženih uređaja.

Automobili su se u talasima parkirali nepropisno na ulasku u kružni tok, a zajapureni „uzorni muževi“ u odelima „za svadbe i svečane prilike“ utrčavali su u obližnju cvećaru da izaberu nešto za svoju dragu.

„Šta biste uzeli?“

„Pa cveće.“

„Koje cveće voli dama? Imamo prekrasne gladiole...“

„Ma nešto za 500-600 dinara, ali da deluje bogato.“

Pade mi na pamet da ogromna većina nas veruje da samo jedan dan u godini treba posvetiti svojim suprugama, sestrama i koleginicama i to smatra gestom dobre volje i plemenitosti. Nešto kao metalni novac koji damo Cigančetu kad nam opere prozore dok čekamo zeleno svetlo.

Bez kafe ne mogu! Život ne mogu da zamislim bez kafe! A ne bih smeo ni gutljaj da popijem! Upravo sam se vratio iz KBC Srbije, bio posle skoro godinu i po dana kod kardiologa, prošle nedelje odradio biohemiju, znate ono: Vađenje krvi i čašica jutarnje pišaćke, pardon urina, pa onda analiza i rezultati.

Kardiogram čist k'o suza, pritisak 120 sa 80, kardiolog Branko čita rezultate analize krvi i mokraće, kaže: Momački! Ni traga trigliceridima i holesterolu, šećera

Purple is amethyst and eggplant. It is indigo, lavender, lilac, mauve, mulberry, blueberry, orchid, plum, pomegranate, puce, royal, thistle, and violet.

U sukobima koji su se proširili na ceo centar grada, život su izgubile dve osobe. Prva žrtva bio je policajac Nedeljko Kosović (54) koji je poginuo oko 15.30 časova u Masarikovoj ulici kod "Beograđanke".

Bežeći od demonstranata, Kosović je pokušao da preskoči zid terase, ali je pao sa visine od pet metara udarivši glavom o trotoar.

Maturant Branimir Milinović (18) smrtno je ranjen kada je grupa policajaca sa ugla ulica Admirala Geprata i Kneza Miloša otvorila vatru prema demonstrantima ispred kafea "London", a preminuo je oko 16.00

Istorija poltronstva u Srbiji ima dugu tradiciju. Samoupravni sistem je bio idealan za usavršavanje poltrona i od tada uvlakačke sposobnosti imaju veću vrednost od znanja i snalaženja u raznim oblastima. Devedesetih godina razvoj poltronstva dobija novu dimenziju. Ostaju upamćeni jedan Milorad i Spomenka, kao najuočljiviji predstavnici ovakvog načina života. Bilo je i uspešnijih, koji su izbegavali kamere, ali su zahvaljujući ovoj veštini ostvarili uspešne karijere i zaradili veće svote novca.

Promena sistema nije omela najuspešnije poltrone u daljem usavršavanju. Pored

Autor: Rodoljub Šabić

Juče me je pozvala novinarka lista „Press" i postavila mi pitanje - „Kako to da je u Službi Poverenika zaposlen A.S., čovek koji je pustio Bagzija iz zatvora"? Rekao sam joj da je tačno da A.S. radi u Službi Poverenika, a da to o Bagziju čujem prvi put. Rekao sam i da mi to izgleda sasvim neverovatno ali da ću o tome obaviti razgovor sa A.S. što sam i učinio. Nakon toga sam joj preneo sledeće, tačne činjenice. A.S. je svojevremeno u postupak protiv „famoznog" Bagzija bio involviran odmah posle hapšenja istog u incidentu kod Arene i to na izuzetno kratko vreme, bukvalno samo nekoliko sati. U toku tog vremena nije preduzimao nikakve procesne radnje kao što bi na primer bili odbačaj krivične prijave, predlog za ukidanje pritvora ili bilo šta slično. Naprotiv, tražio je da se istraga nastavi. I nakon prestanka kratkotrajnog učešća A.S. u postupku, Bagzi je ostao u pritvoru, a na njegov dalji status A.S. nije imao nikakav uticaj. Usput, u godinama koje su sledile, a u kojima smo „svaki čas" imali nekakve reizbore nosilaca pravosudnih funkcija i A.S. je par puta reizbran, a da naravno, niko nije postavljao pitanje - „Kako je pustio Bagzija iz zatvora?".

Devetog marta hiljadudevetstodevedesetprve sam prvi put osetio strah zivota u Beogradu. Sa svoje nepune dvadeset dve godine osetio sam da su se moji putevi i putevi mog grada i zemlje definitivno razdvojili. Iako nisam bas tog dana to svesno ili artikulisano shvatao, upravo je bilo tako. Slusao sam B92 i osecao veliki strah, ne toliko za konkretan licni opstanak, vec zato jer je bilo vise nego jasno i ocigledno da stvari vise nikad nece biti iste. Da ono u cemu smo uzivali, cemu smo se nadali za buducnost, kako smo zamisljali nase zivote i okruzenje, da se sve konacno i bespovratno srusilo u

Osim što sam ponosna što ovaj video gledam na svom računaru marke Apple - dakle ja koja marke bilo čega ne volim, ne nosim i izbegavam -  želim video da podelim sa vama. Baš danas, dvadeset godina posle devetomartovskih demonstracija. Koje nisu ili jesu uticale, na različite načine, u manjoj ili velikoj meri, na živote svih nas. Koje jesu ili nisu bile odluka. 

Tog devetog marta 1991. odlučila sam, definitivno, da neću studirati prava i da je moja advokatska karijera okončana pre no što je i počela. Tih dana, na neki čudan način kroz učešće u plišanoj revoluciji, došla sam do toga da od prava u ovoj zemlji neće biti ništa, još dugo. Od pravde takođe. I opredelila sam se za ono što volim, a za šta sam mislila da mi neće pojesti džigericu - glumu. To je bio taj moj izbor, iz ljubavi. Posle se ispostavilo da su mi džigericu pojeli i gluma, kao neizvestan posao koji zahteva puno strpljenja - i pravo, kroz život u državi koja se njime nije mogla podičiti.

Tektonske socijalne i političke promene koji su zahvatile pojedine zemlje severne Afrike i Bliskog istoka imaju puno zajedničkog. Politički, ekonomski i socijalni pritisak koji su Tunižani i Egipćani trpeli pre nego što su lideri te dve zemlje svrgnuti sa vlasti, gotovo su identični.

Ne razlikuju se mnogo ni problemi sa kojima se suočavaju uzburkana društva u Libiji, Bahreinu, Jemenu, Alžiru Jordanu i Omanu, i – za sada stidljivo, u Maroku i Saudijskoj Arabiji, dok neki kažu, da revolucija uskoro stiže i u Siriju.

Mada se konkretni uzroci i povodi poziva na