(c) Szabolcs Kokay

Out of sorrow entire worlds have been built

Out of longing great wonders have been willed

(Nick Cave)

O Jeleni se zna sve. Zna se da dolazi, mada neredovno i sve redje, ali da se nikad ne pojavljuje. Pritom, zna se da ona ne postoji, a to je siguran znak da negde bivstvuje. Da, ona ne postoji, niti je ikad postojala, a tek ponekad je nema. Nju je uzaludno očekivati. Ona se čeka i to je jasan pokazatelj toga da je ona tu. «Kad je nema, onda je nema kao da se zaista nikad, nikad više neće pojaviti,

Kad god bi nam se smučio industrijski hleb koji se prodavao u našoj ulici, moji ukućani bi me umilno pogledali i raznežili se: „Jao, kako bi bilo lepo da otrčiš dole, do Šiptara i uzmeš nam onaj njegov hleb, da se slatko

U ovom dijelu bavim se prvenstveno bosnjackim politickim reakcijama i nedostacima pravosudja u Sarajevu.

ista ulica, isti datum

U drugu nedelju BNP Paribas Opena smo ušli samo sa jednim igračem u singlu (Jelena Janković) i jednim dublom (Zimonjić/Nestor). Sinoću su oba naša singl igrača ispali, Đoković od Ljubičića sa sigurnih 2:0 u setovima, a Troicki je izgubio jedini meč koji je uopšte odigrao na turniru (prvo kolo je bio slobodan, u drugom kolu mu je protivnik predao posle 5 minuta igre, a u trećem još pre nego što su opšte izašli na teren). Neuspešnu noć za naše predstavnike je zaokružio Vemić koji je u paru sa Ivom Karlovićem izgubio meč za polufinale dubla.

Nisu samo naši ispadali, čak bi se pre moglo reći da je lakše navesti ko je ostao na turniru nego ko je ispao. Stoga, evo i pregleda jučerašnjih rezultata, a nakon toga i rasporeda za večeras:

Dobijao sam do sad nekoliko desetina poziva da se pridruzim sastancima Bratstva Scekic. Nazalost, uvek sam bio na nekom putu, van Srbije. Vise me i ne zovu. Ali ako me pozovu da branimo ovog Djetica, dolazim. Krv nije voda. Vidi se Djetic 100%
A postaje ozbiljno.


Vec je i velika svetska agencija objavila vest:
Preveo i obradio za web izdanje A.Vasovic, koji je vec poceo da glanca i cisti svoju haubicu od 123,5 mm

War Looms Over Oceans,

 * nemojte, molim vas ni preporučivati - ako možete, odćutite jedan minut - za koga god želite

Pitanje genocida nad Jermenima i rezolucija u vezi istog ne napuštaju stranice turske štampe. Ponovo je moj gost Orhan Kemal Džengiz sa današnjom kolumnom u Today's Zaman-u. Između ostalog u jednom pasusu odgovara na pitanje na koje sam ja u komentarima na prošlom blogu nemušto pokušao da odgovorim, šta je najveća prepreka u suočavanju sa dosta jasnom istorijom.

i rado ga se sećam, počesto izjavljuje naš prijatelj na večernjim sedeljkama u vreme koje bi moglo biti skladnije prirodnim nagonima iskorišćeno, samo kad naša kuća ne bi hronično izgledala kao železnička stanica u trenucima masovne evakuacije stanovništva pred blagovremeno najavljenim pogromom. Ili – džabe ste se ponadali, uprkos naslovu u ovoj priči će biti mnogo manje seksa no što ste očekivali. Što je uostalom i na žalost u skladu sa roditeljskom svakodnevicom koja, ograničena nusproizvodima seksa, pomenutu disciplinu svodi na stresni minimum.

Ovih dana, jedan od najčitanijih tekstova na engleskom jeziku na sajtu Glasa Amerike je izveštaj novinarke Džuli Tabo, koja je razgovarala sa Danijelom Pinkom, piscem koji u novom bestseleru “Drive” istražuje šta zaista motiviše američke i druge radnike.

Na prvi pogled, reklo bi se da ljude u profesiji podstiču konkretne nagrade: novac, mogućnost unapredjenja, ideja da će se proslaviti, obogatiti, postati moćni. Medjutim, Pink, u knjizi čiji je

Dan Svetog Patrika je opšteprihvaćen kao praznik svih Iraca, mada ga slave samo oni katoličke vere. Proslavlja se u znak sećanja na najpoznatijeg Irskog sveca, zaslužnog za preobraćenje lokalnih plemena i prihvatanje hrišćanstva. Nekada religiozna proslava, danas je prilika da se Irci okupe i provesele širom sveta, te da im se priključe svi oni koji bi voleli da budu "Irci na jedan dan".

ISPOVESTI ŽRTAVA MOBINGA 001

Gost autor: senka123

Pre otprilike tri/četiri godine, vreme brzo prolazi, radila sam na lokalnoj televiziji na poslu komjuterske podrška pri realizaciji programa. Kao početniku bio mi je dodeljen mentor ─ kolega koji je rado kao realizator. Bila sam primorana da brzo učim i to mi je polazilo za rukom, brzo sam savlađivala radne zadatke i bila veoma ponosna na sebe. Tada, mentor mi je stalno pričao da "nikom ne treba da verujem jer su svi, naše kolege, podli i skloni manipulaciji" i da je "on bog na televiziji i da treba samo njega da slušam". To mi je, naravno, smetalo, ali hajde, ima raznih ljudi…

Bilo je u redu sve dok nisam počela da se interesujem i za druge poslove: montaža, kamera, ton, realizacija. Mentor je tada počeo da se ponaša kao pomahnitao. Deo u kom je smeštena tehnika često je grmeo od njegove dreke upućene meni. Smetalo mu je APSOLUTNO sve: ako pijem kafu zašto to radim tako sporo, sve što ja govorim ili radim, ako sedim u realizaciji on bi baš tada “trebao nešto da završi na komjuteru” i grubo bi mi saopštavao da napustim prostoriju. Nisam preterano reagovala na njegove ispade ─ viđala sam ga dva do tri puta nedeljno, i još uvek sam osećala zahvalnost jer me je uveo u posao.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre neki dan, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavio je Narodnoj skupštini Republike Srbije Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u 2009. godini. Isti izveštaj, Poverenik je dostavio i Predsedniku Republike, Vladi Srbije i Zaštitniku građana.
Tako sam, kao poverenik, izvršio redovnu godišnju obavezu. Neću sad da "gnjavim" sa podacima ili primerima iz Izveštaja, mada ih ima vrlo interesantnih jer svako koga više