Nacionalizam je, pre svega, paranoja.

Kolektivna i pojedinačna paranoja.

Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te, prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo do zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma.

Ako pojedinac, u okviru društvenog projekta, nije u stanju da se «izrazi», ili zato što mu taj društveni projekt ne ide na ruku, ne stimuliše ga kao  individuu, ili

A Minute to Twelve from Jasmina Tesanovic on Vimeo.

"I must have a giraffe," he concluded.

Danas mi je žena rekla da su na 4 umiovaonika dobili samo dve polovine sapuna. Začudjene, tražile su objašnjenje. Odgovor je bio da je celom vrtiću (10 grupa, oko 270-toro dece) stiglo samo 20 sapuna i da se ne zna da li će, kada i koliko novih sapuna doći.

Cilj ovog teksta je da istrazhi i objasni fenomen izlizanih fraza i njihovih prenosnih znachenja kako u domacoj tako i u stranoj nauchnoj i struchnoj literaturi. Veci deo teksta je posvecen izlizanim frazama, a o prenosnim znachenjima se vishe mozhe naci u fusnotama^22 (pre upushtanja u dublju analizu neophodno je napomenuti da chitaoci chesto izgube iz vida pravi smisao nekog teksta zato shto ne posvecuju dovoljno pazhnje prenosnim znachenjima izlizanih fraza i ne chitaju fusnote paralelno sa tekstom).

Dobro je poznato^1 da broj izlizanih fraza kako

Mazut nije štetan

Jedva kilometar nizvodno leži zaštićeni rezervat Veliko Ratno ostrvo čijim vodama rone ugrožene vidre, te nutrije i bizamski

U nekom mestu u planinama postojale su tri devojke po imenu Utka, Mimuna i Ajša. I pođu one jednom tako u M'Zab da potraže sreću. Jednu su stvar, međutim, želele više od svega ostalog: da piju čaj u Sahari. Ah, reći će neko - ništa luđe! Nije problem u tome da je čaj u Sahari teško skuvati, jer ima i previše toplote, nego je nedostatak vode ključna prepreka. Gde, u tom peskovitom bespuću, pronaći makar i kap čiste tečnosti? Uzdati se u sreću? Ali nisu li devojke krenule u potragu za srećom upravo u M'Zab zato što je još uvek nemaju? I šta mu uopšte dođe taj M'Zab? Ah, puno pitanja, zaista... Stoga, krenimo redom.

M'Zab je mesto gde se sve želje ispunjavaju. Bar tako kaže legenda. To je grad koji može biti bilo gde, jer nije vezan čvrstim temeljima za zemlju, već, poput pustinjske barke, plovi svuda po peskovitom okeanu Sahare. U njemu se, na centralnom trgu, nalazi velika fontana po imenu H'Past. Voda u njoj teče u smeru suprotnom od onog uobičajenog, od dna ka vrhu ove građevine-groteske, napravljene od uglačanih kostiju svih utopljenika u nemilosti peščanih talasa. Kažu da je najbolji put da se uđe u M'Zab upravo praćenje fatamorgana - tamo gde su one najuverljivije, u samom centru iluzije visoke tempertaure i pomućene svesti, baš tamo stoje vrata P'Arsan, vrata od ukroćenih vetrova, iza kojih svoje tajne otkriva ovaj grad na granici nepostojanja.

састав на тему . . . невере

како невиност није била предуслов за брачну срећу моја једна рођакиња удаде се усуседно село за лепог младог и имућног, ал срамежљивог здраво. Ко девојка је био тај мој роћак вуле.а она, ватра буктећа, што на уму то на друму, што осмисли то и оствари, док он некако . .гњецав бијо.

 Piše: Vladimir Petrović

            Ove godine je Nobelov komitet prilicno iznenadio svetsku javnost dodelivsi nagradu francuskom piscu Z.M.G. Le Kleziou (Jean Marie Gustave Le Clézio). Tako su se u anglo-saksonskim vodecim medijima pojavili naslovi u stilu: "Francuski romanopisac Le Klezio - nobelovsko iznenadjenje" (French Novelist Le Clézio: A Nobel Surprise). Naravno, tome treba dodati evidentnu anglosaksonsku zavist sto po cetrnaesti put (14) Nobel za knjizevnost ide u - Francusku..

            S tim u vezi, ukazujem da je prvu Nobelovu

"Marsh za Srbiju", manefistacija sa small printom ispod naslova (*Srbiju bez cigana, jevreja, homoseksualaca, nepravoslavnih...) odrzana je ili nije - vec u zavisnosti od toga koliko vrednujete medijsku paznju poklonjenu im, izmedju ostalog i priliku da sat vremena TV "briljiraju", a gde drugde nego kod Olivere Kovacevic i na ReTeSeu - u proslu subotu.

Pored oklopnika silnih bez mane i straha koji su se sjatili u centar Beograda pod komandom Ivice Dacica, udato Obilic, mars neonacista, neofasista i njima podobnih (ne mislim ovog puta na komuniste) zasenjen je i medijski poklopljen od

Sve više mi se čini da moda služi isključivo tome da sam sebi budeš smešan na starim fotografijama. Lepo te blam da pokažeš sliku od pre nekoliko godina. Pa još kad pomisliš koju volju, trud, em pare si tada zveknuo u to da ispratiš, makar i periferno, modni galop. Moji mladunci kad uzrikave od dosade, samo zgrabe neki foto-album i počinje groktanje od smeha, što više listaju unazad to je veća opasnost da će morati da prodišu na uši od zacenjivanja.

Uzmimo na primer moje fotke. Na prvim slikama je bilo očigledno da je bila u trendu pekarska pedijatrija. Izgledala sam kao 'leba sa očima. Dobro sam i porasla kako su me zamotavali. Mogli su komotno i pod miškom da me nose ili odlažu u stalku za kišobrane.

Tokom jeseni 2001., avioni iz Buenos Airesa za USA su bili puni mladih putnika koji su dolazili na jedan ili dva dana. Razlog: svi su ocekivali da ce ekonomija Argentine da bankrotira, i ljudi su dolazili da svoj novac poloze u americke banke. Strahovanja su se ostvarila, i Argentina je par meseci kasnije bankrotirala.
Nekoliko godina pred kolaps, Argentina je bila miljence svetskog ekonomskog sistema. U stopu su pratili svaki savet MMF-a, argentinski pesos