Ova prica nema nikakve veze sa politikom ,  svaka slicnost sa nekim ljudima i dogadjajima je sasvim slucajna. Naprotiv , pisem je da se svi malo odmorimo od politike , da se zabavimo i nasmejemo , kome bude zabavno i smesno.

  Prica je istinita , moracete da mi verujete na rec jer niko nece da prizna da se to bas u njegovom selu desilo , a to me cudi , jer , kada se nesto lepo desi svi se otimaju da je to bas kod njih bilo. Za ovo se niko ne otima..pa procenite sami.

   Zamislite vojvodjansko selo , siroko , siroko..sto da se stedi kad se ima.

   Zamislite glavni

Za generaciju rodjenu poslednih godina 20-tog veka upotrebljavamo različite reči: milenijalsi, generacija ja, net generacija, digitalni urođenici. Ti ljudi će do 2020. zauzimati 40 odsto ukupnih poslova. Kakva je to „ekipica“, šta o njoj treba da znamo, kakav odnos imaju prema poslu?

Sudeći po magazinu Forbes, koji se neobično lepo ovim pitanjima bavio, milenijalsi ne žele posao, oni žele život. I tu je osnovna pukotina u percepciji izmedju njih i menadžera koji, kao stariji i iskusniji tretiraju deobu poslova kao izvorište velike moći. „Klince“ to jednostavno uopšte

    Jedna zanimljiva istorijska anegdota kaže kako je Vinston Čerčil, upozoren od strane vlastitog izaslanika kod partizana Ficroja Maklina, da puna podrška Titu i njegovim borcima našu zemlju - tada Jugoslaviju - gura u komunizam, s njim zapodeo sledeći dijalog:
     - Hoćeš li ti živeti u toj Jugoslaviji posle  rata?
     - Ne.
    - Neću ni ja. Pa zar nije bolje, onda, da ih pustimo da naprave vladu i državu kakvu oni hoće? A nama je jedino važno od koga Nemci više stradaju.

    Jednom je to bilo stradanje

Porediti Zorana Đinđića sa bilo kim iz otužnog mnoštva tipusa koji nam se u ovoj razvalini od zemlje samopredstavljajaju kao političari - nema ama baš nikakvog smisla.

Pre svega: Zoran Đinđić umeo je da se nasmeje!

Ugandski pastor Martin Šempa prikazao je u svojoj crkvi gej pornić nakon što je policija zabranila njegov marš nazvan „Ubij homoseksualce". Ovaj nepravedno zabranjeni marš motivisan je članom 5 Zakona o božjim zapovestima koji glasi: „Ubij bližnjeg svoga".

Premijerna projekcija filma „Ovaj jede penis drugog muškarca" organizovana je u prepunoj crkvi u glavnom gradu Ugande Kampali. Film je videlo više od 300 ljudi, koji su bili oduševljeni onim što su videli. Sav prihod od prodatih ulaznica otišao je za organizovanje manifestacije „Lov na homoseksualce".Nakon projekcije Martin Šempa se izvinio publici, jer režiser ovog filma nije bio u mogućnosti da dođe u Ugandu i da porazgovara sa publikom, i dodao: „Najveći argument homoseksualaca je da ono što se radi u privatnosti nije ničiji problem, sada znate šta oni rade u svojim spavaćim sobama."

Mene je ova obrazovna misija pastora Martina Šempe duboko dirnula i dala nadu u bolje sutra. Iskreno se nadam da će se ova misija uskoro proširiti i na naše prostore. Očekujem od srpskog Martina Šempe, Žarka Gavrilovića, i Ministarstva vera, koje svakodnevno bombardujem pismima, da učine sve što je u njihovoj moći da gej pornići uđu tamo gde im je i mesto. U crkve.

Подигла се прашина у вези с признавањем правописно непрописних, а тачних одговора на овогодишњим матурским тестовима. Ко је у праву - „либерално" Министарство или „ригидни" професори? По мени, (н)и једни (н)и други.

Posle izjava naših TV voditelja od pre neki dan, da se nadaju da će srpski sportisti u Londonu možda osvojiti "stotu medalju za Srbiju", počela sam da lunjam "netom", ne bih li shvatila tu matematiku. I nisam uspela. Veoma dobro znam od kada i do kada je kroz istoriju postojala država Srbija. I jasno mi je da sportisti države Srbije nisu osvojili 98 olimpijskih medalja. Jano mi je da su sportisti iz Srbije (sa Vojvodinom, ako treba i sa Kosovom), osvajali medalje i u vreme dok je Srbija bila u sastavu Jugoslavije. Ali mi se matematika nikako ne slaže. Nije valjda da je Srbija prisvojila

 Hrvatskim nacionalistima su silom navukli novo i elegantno EU odelo, ali ispod njega su i dalje usrane gaće u bojama šahovnice.

„Sarajevo je verovatno mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv, mali, ovolicki, i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me, naravno, mlatili i tako sam ja dolazio kući krvav, plačući, i to je trajalo tih šest, sedam godina koliko sam živeo tamo... Bio sam klinac sa naočarima i nosio tango-gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove kod čuvenog Gari Garinče. Od njega sam naučio neke akorde. Posle sam se preselio u Beograd

„Zid je grafitu najbolji drug“

Nisu samo pisci iz senke ljudi čije se knjige štampaju i prodaju u stotima hiljada primeraka, a da njihovo ime ostane potpuno nepoznato čitaocima. Čak i kad je o nauci reč, gde egzaktonst dominira, u senci Alberta Ajnštajna, ostala je ne samo supruga Mileva, već i najveći matematičar-logičar XX veka Kurt Gedel. Šta tek reći o manje egzaktnim oblastima, kao što je muzika, primera radi.

Malo, malo, pa nam se gospodin Emir pojavi u medijima sa svojim umetnicko-prosvetiteljskim poduhvatima, kako na filmskom, tako i na muzickom planu, a u poslednje vreme, bogami, i plajvaza se hvata, pa imamo i pisanu rec sto nam gromada dariva. Sad, reci cete, evo ga jos jedan koji mora da je izasao iz sinjela Pescanika (ili neceg mnogo goreg, ako ima ista gore), anonimus koji se namerio na naseg Nemanju. A nema takvog kao Nemanja na svetu celom, samo kojekakve bubasvabe, propalice, i strani placenici se usudjuju da ga uzmu u usta i opanjkavaju, tj. pljuju na pravdi boga, danas sigurno najveceg sina nasih naroda i narodnosti.

Jeste, ja sam ona što voli zimu i sneg. A sad je stegao mraz, jače od poreske obaveze. Ne pušta. Već danima škripe koraci i noću ledeni vazduh boli na obrazima. Sutra nam najavljuju novu količinu snega, sudeći prema vladajućem ledenišu, biće to onaj što zatrpava manirom prah šećera. Mada, što se mene tiče, može, bar će pocrkati one bakterije i virusi koji rastu na veličinu lubenica kada zima prolupa i organizuje višak temperature u plusu.

Sudeci sudeci prema uvek budnim analiticarima trzista  nova kategorija potrosaca na koju treba obratiti paznju s obzirom na kupovnu moc i nove navike u ponasanju su:  usedelice. .Ovaj naziv vise nije sasvim adekvatana ali…drugog nema.Ove “nove usedelice” uopste ne lice na onu sliku koju smo o ovoj  kategoriji do nedavno gajili.One uoste nisu “usedele”. Ne bave se rucnim radovima. Nemaju macku. I ne nose naocare..

Naprotiv..One imaju svoje profesije u kojima su najcesce vrlo uspesne.  One su lepe, mladolike i negovane..One su same ali nisu

састав на тему . . . .наборану

 да сам ја којим случајем прави списатељ догађаи би ме сами проналазили .овако, они као да беже од мене, чак и кад покушавам да их се домогнем информацијом из друге руке.  Напатим се тако очемћу да Вам пишем,