Ako je život u nečemu pravičan, onda je to u sravnjivanju računa za naš odnos prema samima sebi. Podjednako prema telu, kao i prema psihi. Sve ono što propustimo u brizi o njima, sve što zanemarimo uz izgovore da nije bitno, da nemamo kad da se time bavimo — a u naivnom uverenju da će nam ta nebriga proći nekažnjeno — sve nas to s vremenom stigne. Stari bi rekli: uvek dođe vreme za naplatu, i to sa kamatom. Pre ili kasnije, život nam isporučuje račun koji je tačan u cent.

*
Sa trinaest mi je dijagnostikovana skolioza. Poslali su me na elektroterapije, a

Narod koji ima ovakvu omladinu ne treba da brine za svoju budućnost, stara norveška poslovica.

I onda me je ta, kako će se kasnije ispostaviti srednjoškolka, ponudila bombonom. Kao i svako ko je uživao u srećnom detinjstvu, volim bombone. No ako uzmem jednu, na tanjiriću će ostati samo još dve. U suštini me baš briga, ko pre bomboni, njegova bombona, ali ceremonija prilikom ovakvih slučajeva zahteva snebivljivost. Kažem:  'ajde, možda nađem neko dete usput. Imam

gost autor: coa smor

Kraftverk (nem. Kraftwerk – „elektrana“) su vanzemaljci. Ili makar roboti. Neki smatraju da su u pitanju četvorica muzičara iz Diseldorfa. Svojim kompozicijama nad neumoljivo hladnokrvnim ritam mašinama u flori i fauni gde je svaki zvuk pažljivo konstruisan na složenim sintisajzerima i gde za tradicionalne instrumente jednostavno nema mesta, sredinom sedamdesetih pomerili su elektronsku muziku iz avangardnih eksperimenata na top-liste. Pored elektronske muzike, ljubav prema njihovom radu oseća se i u drugim žanrovima. Ima fanatika koji ih smatraju značajnijim od Bitlsa (ili bar podjednako značajnim), ali nećemo preterivati.

U redu, nismo roboti, ali uverljivije nećete naći. Sada vas najljubaznije molimo da zanemarite osobu iza zavese.

Napomena:Za manje od 24 casa oba klipa sa Youtuba su "povucena".

Rec je o tucama maloletnika u nekoj od skola u Negotinu, a jedna od njih je zapoceta iz krajnje bizarnih razloga.

Ostavicu "mrtav" link na Blogu i "nista" je ponekad stav.

1.U Negotinu

Zahvaljujuci jednom od Blogera dobio sam link za jos jedan incident ucenika skole u Negotinu.Ovo je vec ozbiljno

Posle ova dva klipa,sve ostalo je  "Whiter shade of pale"

2. U Srbiji najgledanija emisija "Kursadzije"

3.PUPS

 Ma, to je vest u Kuriru.

Ne treba im verovati, oni su skandalmajstori, od toga zive, to im je posao.

Slike sarene, na stolu gola devojka - posluzavnica, zenski rod od posluzavnik, bez znakova navoda jer nije navodno, ona je stvarno - stvar, predmet za posluzivanje, koji posle mozete da polizete, ako vam se hrana dopala.

Mozda mozete i nesto drugo da uradite, malo jace da stipnete, ili ugrizete,  ako se tanki reznjevi sunke ne odvajaju dovoljno brzo do njene koze.

Mozete i da se naljutite, vi ste Bog jer vi ste to platili,  ako je njena koza postala topla i hrana se zagrejala, jer pre toga, nju su  kupali i polivali ledenom vodom da joj koza dobije pravu temperaturu, temperaturu lesa, da se hrana ne pokvari...a ona, bezobrazna pa  ugrejala posluzenje i pokvarila mu ukus, izgled, aranzman?

Priznajem, pre pola sata sam po prvi put čula za Konija i čitavu akciju koja je počela pre desetak godina a sada doživljava svoj vrhunac, i verujem, uspešan završetak.

Ne poznajem Afriku, Ugandu još manje... O tipovanim i napravljenim zločincima, da bi se sprovela politika neke jake sile - mislim sve najgore. Ali o stvarnim zločincima koji ne prezaju da zlostavljaju, zloupotrebljavaju, sakate i ubijaju decu - moja glava ne može da pronađe reči...

Divim se čoveku koji je dao reč, a onda učinio sve da je održi. Hvala mu.

U ovom filmu - sve vam je saopšteno.

Gost autor: Omega68

Готово је.
Више сам у посети шареном селу него у кафани.Време је да напишем тестамент.

Те гроздоберске ноћи, док је прелазила у јутро, ћале је ушао у собу. Требало је да ме пробуди али ја сам већ био будан. Могуће да нисам ока склопио.
-Ајде, рече, ништа то није. Сви мушкарци које познајеш били су у војсци.

Danas je Dan Dece. Mada, to nema veze...mislim ta deca. Ona i tako pojma nemaju. Ne znaju da budu deca, pa to ti je. Mi smo bili nešto sasvim drugo, mi smo bili deca, a ne oni. Po vasceli dan bulje u kompjutere i mobilne telefone. U naše vreme toga nije bilo, jer da jeste i mi bismo buljili...ne, nije to tema, kao ni oni, ta deca...

Natasa T.K.

Pa od toga da romkinje treba da budu poslusne, da cute, da nemaju svoje misljenje, da smo zasticeni kao beli medvedi, da nam pregledaju torbe i samo nas prate po radnjama, da nemamo ista prava pri zaposljavanju...ima jos. Spisak je podugacak

Dobrila D.S.

Sa predrasudom da su svi romi isti i da sam zbog toga ostala bez posla.
Prvo pitanje je

Ako imate online negde neki sadržaj koji biste voleli da sačuvate kod sebe na računaru, pa makar iz sentimentalniih razloga ;) - jedna zgodna opcija (osim "štampe" u PDF printer i sličnih stvari) je snimanje stranica u MHTML formatu.

TITO!

SVAKI PUT SAM GA VIDEO. TAKO SU MI REKLI. JA SAM BIO DETE A ON JE BIO TITO I UVEK NAM JE MAHAO S BELOM RUKAVICOM KROZ PROZOR. NEKO BI REKAO DA JE TO TITO I MI SMO VIKALI TITO TITO.

STANOVAO SAM U BLIZINI PUTA KOJIM JE ON UVEK IŠAO KUĆI I DALJE STANUJEM. NA VRHU PUTA SAM

Sta bi ste uradili kada doktor ne bi hteo da vas pregleda samo zato sto ste druge vere ili nacije, kao sto to nije hteo da uradi doktor Igor Teodosijevic, iz Urgentnog centra. Ovom nacistoidnom coveku nisu se svidela dva imena - Mensura i Sanela, sto je bilo dovoljno da opere svoje upraljane srpske ruke i okrene svoja ledja zenama kojima je bila potrebna urgentna pomoc, ali koje od njega nisu mogle da je dobiju jer nema cista krvna zrnca koja odgovaraju njegovom sentimentu.

"Šta je ovo danas... Mensura, Sanela...

Od kako sam ostario, ima tome neka godina, slabo izlazim. Jedino do knjižare. Pa tu onda ronzam. Nekad nešto kupim, Nekad nešto od kupljenog pročitam. Čitam u naletima. Ili uopšte ne, ili jako. Dakle, na mah. Tu ne računam dnevnu štampu koju čitam na dah. Nju doživljavam kao intoksikaciju kojoj sam izložen mimo svoje volje. Većinu tog štampanog materijala ne bih dodirnuo ni hirurškim pincetama, da ne moram. Kad je o knjigama reč, počeo sam da otkrivam toplu vodu. Moje novo otkriće je Gistav Flober, za koga ovih dana zaključujem da je veličanstven pisac.

Čitam da su Ministarstvo kulture i Savet za populacionu politiku (šta god to bilo) izabrali slogane koji bi trebalo da podstaknu rađanje u Srbiji.

Prvo mesto