Večeras je na Federalnoj televiziji u emisiji "60 minuta" emitovano nekoliko snimaka sa raznih lokacija gde je Mladić provodio svoje penzionerske dane. Godine su 2003,2005 itd, lokacije sve u Srbiji, vojni objekti, Banovo brdo itd.

Poražavajuće je bilo kada se u program uključio Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Saveta za saradnju sa ICTY, koji je nastavio da priča da se u Srbiji ne zna gde je Mladić, a da je krunski dokaz da Srbija sarađuje, upravo činjenica da su dostavili pomenute kasete. A zašto ih onda nisu emitovali ???

Snimak sa youtube je samo 10 minuta,

Svim starima čestitam prvi oktobar, Međunarodni dan starih, uz lepe želje za dugovečnost, zdravu i srećnu starost.

PS: Čestitka se odnosi i na sve koji se starima osećaju.:)

Normalno !

U čemu je onda problem ?

Sud je rekao da su deklaraciju doneli Đura i Pera. Iako su u trenutku donošenja deklaracije, Đura i Pera bili fizički u zgradi i sali skupštine Kosova, koja jeste Privremena institucija samouprave na Kosovu, oni su se potpisali kao Đura i Pera, tako da je sud našao da Privremena institucija samouprave na Kosovu nije donela nikakvu deklaraciju. I stoga deklaracija nije prekršila međunarodno pravo.

Sud se propisno obrukao. Njihovo objašenjenje je beskonačno komično. I tragično u isto vreme.

Hello vlastimira.stankovic, my name is Anna. I'm 19 years old.

I have never written to man first, but decided to try. I hope I was not mistaken in you.

More about me you will find on link below".

Oh, sweet little Anna. 

Baš si me iznervirala. Ne nešto mnogo, više onako kao kad se skenjaš jer ti je neko namerno

We usually think we don't have enough of it, as if it would suddenly run out. And sometimes time seems to stand still. We set ourselves appointments in time, deadlines in time, and sometimes allow ourselves a timeout.

The whole world has agreed to this arbitrary standard, as a means of segmenting our finite human sojourn on this planet. We have divided it up into a certain amount of months, weeks, days, and hours and we agree to allow it to reign supreme over all our activities. Time is a cruel master - it never bends to our needs and we are forever chasing after it.

Besplatinh udžbenika za decu mlađih razreda u Bogradu, sva je prilika, neće biti sledeće školske godine. Dokument koji smo po detetu dobili danas to potvrđuje.

Znam da sam ženama sa bloga dužan priču o naj frajeru, ali prvo još samo jedna priča o fudbalu. Tačnije, o finalu lige šampiona, susretu između Mančester Junajteda i Barselone.

Uostalom, zašto se vi žene bunite protiv fudbala. Kao prvo, celom svetu je jasno da se u fudbal razumete bolje od nas muškaraca. Kažu ljudi da u kladionicama žene mnogo češće dobijaju nego muškarci, a prave se da ništa ne znaju. Ma da.

Tako sam ja do 1990. godine mislio da moja majka o fudbalu ne zna ništa. Čula je za par fudbalera (Džajić, Šekularac i neki za koje

Радоје Домановић

РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ СРПСКОГ ВОЛА

Код нас има људи са врло великим положајима који ништа не мисле, а у накнаду за то, или можда из других разлога, почео је размишљати један обичан сељачки во, који се ништа не разликује од осталих српских волова. Бог ће знати шта је било да се тај генијални брав одважи на тако дрско предузеће - мишљење, јер се досад доказало да се од тог несрећног заната у Србији само могло имати штете:

- Чиме се поноси мој газда и остали његови суграђани, Срби? Зашто толико дижу главе и с надувеном гордошћу и презрењем гледају на мој род?... Поносе се отаџбином, поносе се тиме што им је милостива судбина доделила да се роде овде у Србији. Па и мене је мајка отелила овде у Србији, и не само да је ово отаџбина моја и оца мога, већ су и моји стари као и њихови, сви заједно, прешли у ове крајеве још из старе словенске постојбине. Па нико од нас волова не осећаше понос због тога, већ смо се ми увек поносили тиме који више терета узбрдо може повући, а ниједан во до данас не рече неком швапском волу: „Шта ти хоћеш, ја сам српски во, моја је отаџбина поносна земља Србија, ту су се отелили сви моји стари, ту су, у овој земљи, и гробови предака мојих.“ Боже сачувај, тиме се ми никад нисмо поносили, то нам ни на ум није падало, а ето се они и тиме поносе.

Gost autor: Ana Knežević

Verovali ili ne: U BEOGRADU SE NA MAGNETNU REZONANCU U DRŽAVNOJ BOLNICI  ZA DECU SA SMETNJAMA U RAZVOJU I UOPŠTE DECU ČEKA OD 2 DO 7 MESECI!

VENTRIKULARNI SEPTALNI DEFEKT I SCOLLIOSIS IDIOPATICA

Da li znate šta im je zajedničko?

To su dve dijagnoze mog sina Prvenca koje sakupljamo polako u jedan debeli tefter dijagnoza još od rođenja! Sve pod kapom osnovne dijagnoze kpja se zove #DiGeorge sindrom ili #Mikrodelecija22q11.

Prva je sa rođenja, kada je trebalo da operiše srce pa smo čekali da vidimo

Sesti oktobar ostace u Srbiji dan koji nikada nije dosao.

Sesti je oktobar 2011. godine medjutim pokazao u kakvom provizorijumu i "make believe" drustvu zapravo zivmo.  Vest da je mozda najcuveniji eugenicar medju piscima i najcuveniji pisac medju eugenicarima dobitnik Nobelove nagrade mogla se sestog oktobra 2011. naci svuda od drustvenih mreza do kairona drzavne televizije.

Ova gerilska akcija Anonimous Serbia pokazala je svu povrsnost naseg drustva, a posebno onog dela koji bi trebalo da bude njegov najkriticniji deo - novinara i tzv. web aktivista. Akcija je pokazala da pucamo po svim savovima kao drustvo i da su povrsnost, zloba i lakomost na slavu uz otvoreni prezir spram istine prodrli u sve pore. Pokazalo je - recju - koliko smo truli.

Da li živimo u najboljem, najgorem ili jedino mogućem svetu nije pitanje koje previše muči većinu nas. Razmislimo li, najverovatnije bi kao odgovor predali beli listić. Get me out of here, zapomaže svaka iole razumna ćelija u našem telu, izmrcvarena mnogobrojnim sranjima koje je okružuju.

Pre neki dan, žurim na ručak. Izlazim iz jedne od onih samoposluga koje imaju pokretne stepenice, a ispod njih me čeka grupica ljudi naoružanih hemijskim olovkama. Da potpišem

( ...su nosili Zico, Maradona, Dejo, Pele,  Piksi, Zidane, Platini...)

...godina kasnije...

Zvanicno: na pet-sest godina od Evropske Unije; Evro je preko 100.00 dinara; najbolji medju nama vec sedam godina lezi na groblju u Ruzveltovoj, cekajuci da se sretne sa paradigmom onog radnika iz fabrike u kojoj sat na ulazu nije mogao nikako da se popravi; demokratska vlast je stabilna i determinisana ka reformama, progresu

Ne bih puno o Guti, nekako se nadam da ni ne treba. Dakle, Branislavu Grubačkom Guti, dijagnostikovan je redak oblik leukemije. Čoveku koji je kao retko ko činio da se prokrvi atmosfera u ovoj zemlji, da cirkulišu ideje i optimizam, hitno je potrebna pomoć dobrovoljnih davalaca krvi, kako bi počelo njegovo lečenje.

Neophodni su trombociti A krvne grupe i pozitivne i negativne. Davaoci mogu da se jave u Zavod za transfuziju krvi u Beogradu, kod Hrama Svetog Save, u ponedeljak od 8 do 10:30. Zbog kordinacije dolazaka, mole se davaoci da se jave na telefon  064/271-4666.

           писати,уистину,није ли то стално бити на почетку (Р. Константиновић)

полако спознајем да блог приче требам сажимати и чувати се старачког мемоарског причања нашироко ,уствари, уклапати се у динамику тренутног живљења држећи се обриса који могу бити исто тако мамљиви као и јасне ствари, јер мала је разлика између мутног и изоштреног, обраћајући пажњу да у тој тематском замешатељству не залутамо у принцип чудних петљи који је био полазно основиште чувене Геделове теореме некомплетности, тог грандиозног логичког светионика модерне мисли ,те залутамо у оно што нам она поручује (ово је крајња банализација) - да има присета до којих можемо доћи, али их не можемо и доказати, па стога враћање у прошлост захтева и нови поглед на њу ,а у ово данашње мучно време ,тај чин претставља прави ужитак.