Uprkos zebnjama posmatrača (s bilo koje strane) komemorativni miting za tri PPK* aktivistkinje ubijene u Parizu (execution style, kako klišeirizirani izveštaji navode) koji je u četvrtak 17. januara okupio oko 50 hiljada ljudi u Dijarbakiru, Turska, je prošao bez nasilja i provokacija kako komemoranata tako i države. Isto se može reći za sahrane sledećeg dana u trima različitim (neuralgičnim) tačkama Turske -- rodnim mestima ubijenih aktivistkinja u kojima su sahranjene.

To je svakako razlog da se nade i optimizam uložene u najnoviju mirovnu inicijativu -- pregovore između MİT-a (Milli İstihbarat Teşkilatı) turske obaveštajne službe i Abdulaha Odželana, lidera PKK-a -- učvrste. Te nade i optimizam ovdašnjih ljudi (kako Turaka, tako Kurda) je nešto neviđeno u 29 godina koliko traje oružani sukob. Mnogi komentatori u Turskoj uzimaju činjenicu da su ti događaji prošli tako kako su prošli kao neoboriv dokaz da su uslovi za okončanje oružanog sukoba između PKK-a i turske države sazreli.

No, da krenem redom i malim koracima.

Mesta u pesku koja su utisnule naše stope, sada se sjedinjuju sa svojim obalama. Leto se bliži zalasku. Skida pozlatu sa osunčanih dana i, čvrsto držeći za repove svoje žar ptice, odleće tamo gde mu se već nadaju.

Ostajemo sa sobom, na raskršću čiji severni puteljci već uveliko računaju na našu teskobu i sve što ona donosi.

U Varšavi, Pragu i Bratislavi tisuće anti-imigrantskih prosvjednika izvikuje parole "Islam je smrt Europe!"
Tjedan dana prije toga, u Vatikanu, Papa Chico je svoju pastvu, te implicitno istočnoevropske katolike, zamolio da svaka parohija primi po izbjegličku obitelj.
Već deveto jutro zaredom, u parkićima pored beogradske štajge operiše moj drugar Matkec kojega poznajem

"Narodu ste srpskom darivali srce" piše na grobu dr Elizabet Ros, lekarke i velike humanitarke iz Edinburga, sahranjene u Kragujevcu. Ona je bila samo jedna od preko 600 pripadnika britanskim medicinskih misija koji su tokom Prvog svetskog rata došli u Srbiju da vojsci i građanima pruže neophodnu pomoć u tim teškim trenucima. Među tih 600 dobrovoljki i dobrovoljaca, veliki broj ih je bio iz Škotske. Jedan broj njih je nakon rata i nastavio da živi u Srbiji, pomažući joj da se ponovo uzdigne nakon ratnih razaranja. Doktorka Evelina Haverfild, koja je u Bajinoj Bašti osnovala sirotište je, u znak zahvalnosti, sahranjena u porti tamošnje crkve, što predstavlja veliku počast. Njihova hrabrost i humanost utkane su u samo srž odnosa naših država.

U Kuršumliji, najsiromašnijoj opštini u Srbiji se nedano desio "nezapamćen zločin". Ušao čovek u pekaru, repetirao kalašnjikov i pucao u radnicu. Ubio je na mestu. U pokušaju da sebi oduzme život ranio se u grudi i sada je u bolnici. Kako novine kažu ubijena Zorica Šajić je bivša žena ubice s kojim nije u braku već skoro godinu dana. Za to vreme nekoliko puta je prijavljivala kuršumlijskoj policiji da je maltretirana i da joj je pretio bivši muž da će da je ubije. Ne znam kako je reagovala policija. Fakat je da je majka dvoje maloletne dece Zorica Šejić mrtva i da je ubica izgovorio "Rekao sam ti da ću da te ubijem". Uzgred ubica je vojnik po ugovoru koji svakodnevno dolazi u posed oružja i bojeve municije.

Kada je Ali Mohammadian primetio da je njegov učenik meta nasilnika, samo zato što je izgubio kosu zbog bolesti, rešio je da učini nešto povodom dečaka koji je prestao da se smeje.

U doba kraljeva, podaniku se govorilo: Nekad si bio podanik Kralja A, sada je Kralj A mrtav i - gle čuda! – ti si podanik Kralja B. Onda je stigla demokratija, pa je podaniku ponuđen izbor: Da li ti (kolektivno) želiš da nad tobom vlada Građanin A ili Građanin B?

Običan čovek rado bi rekao: Ponešto od A i ponešto od B, a u drugim prilikama ni A ni B već nešto sasvim drugačije. Država odmahuje glavom. Moraš izabrati, kaže država: A ili B.

Kao što bi u doba kraljeva naivno bilo misliti da će kraljev sin prvenac biti najsposbniji za vladanje, tako je i u našem dobu naivno misliti da će demokratski izabran vladar ujedno biti i najsposbniji.

"...for the sake of the variety of conversation..."

Da se odmah razumemo, ovaj tekst bi mogao da se nazove i ovako: "U krevetu sa Javier Bardemom i Ms Moneypenny", ali ne bi bilo u redu da odmah otkrijemo sve, zar ne? Predigra je uvek bila i uvek će da bude sastavni deo. Bez toga nema ni onog drugog, stoga...

... da li znate, ko na pitanje koliko je sati odgovara sa: "Deset. Tri i deset."

Bond, James Bond. All brand and new. Happy and shiny. Pa ustvari dobro, nije baš ko iz radnje nov. Izhaban je pomalo. I opet izgleda da nije baš ni srećan, a ni ne zrači baš.

Australian Associated Press upravo je objavio sledeću vest:

U UK i vecini zapadnih zemalja je u toku recesija. Stezu se kaisevi cak i oko najdebljih strukova, pocevsi od manje prodaje alkoholnih pica po barovima i skromnijeg prometa po restoranima, pa do sve tezeg dobijanja stambenog kredita. Ali, tu nije kraj.

UK se ponosi besplatnom zdravstvenom zastitom za sve svoje gradjane zvanom NHS (National Healthcare System). Nesto kao Srbijica, samo skuplje i, usudjujem se da kazem, kao lekar i pacijent oba sistema, efikasnije. “Koliko?”, pitate se vi.

Svako jutro mi Pazljivi Muz uz kafu servira SKY dorucak. Od pre

Izvor: B92

Beograd -- Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić iznenada je preminuo u 64. godini, ispred ulaza zgrade u kojoj je stanovao, na Novom Beogradu.

Jedan od najpoznatijih naših novinara, politički stavovi su nam se često poklapali, a i često razilazili. Bio je odličan govornik.