Ko sve u Srbiji 16 marta može da  kaže dosta je bilo ?

Političke partije oko toga imaju koncenzus. Njima nikad nije dosta, oni svakom izbornom kampanjom zapevaju istu pesmu  pa ko Miroslav Ilić dobace publici, tek smo počeli , tek smo počeli...

  Partijski drugovi se ponašaju kao da ih je trenutna kampanja  po prvi put izbacila na političku scenu. Kao da rezultati njihovog (ne)rada nisu vidljivi golim okom.

Postavlja se logično pitanje zašto  ce ljudi poput Vučića, Dačića, Palme,Velje Ilića,  Krkobabića ,Tadića ili  Dinkića.... Zasigurno zbirno  dobiti ogromnu većinu glasova srpskog birača.

Četvrtak: 

10:52am -- Kafa i raspored

Ovo prvo je dosta lako, pritisnes dugme i dobijes kafu za 10 sekudni. Ovo drugo -- pravljenje rasporeda za danas -- ja malo teze. Ana Ivanovic, Jelena Jankovic i Bojana Jovanovski sve igraju u isto vreme, od 11am. Ne znam da li se ikada tako nesto desilo ranije, za nasu zemlju ili neku drugu. To je statistika koju bi eventualno znao Greg Sharko iz ATP-a, gospodin koji zvanicno izdaje ATP rang listu svake nedelje i koji u medijskom centru deli neobicne  statistike sa novinarima time sto samo ustane sa svoje stolice i glasno kaze sta ima, sto cesto zavrsi u clancima i vestima sirom sveta.

Djavo (ili bog?) mi nesto ovih dana nije davao mira. Sto puta sam sebi rekao da necu, da ne treba to da radim, da nema potrebe da se uplicem (opet) u ta vrzina kola. Ionako se radi o licnom izboru, licnom osecanju i unutrasnjem sklopu i ustrojstvu svakog pojedinca.

Pa zasto onda (jos jedan) blog o religiji?

Zato sto se, narocito u poslednje vreme, sa obe strane toliko zamutila granica izmedju vernika i nevernika, religioznih i ateista, crkve i drzave, institucija vere i institucija slobode, agnostika i... dve stolice... da sam morao da reagujem.

„Да сам професор, а они ђаци, моја толеранција би била равна нули. Професор... Професор је пас који још само може да лаје ако су му гласне жице живе. Професор више није ни пас. Мање је вредан и битан у овом данашњем савременом и демократском друштву од обичног пса луталице. Ученицима фали само поводац, па да прошетају професоре кроз град.“

Део писменог задатка на тему: Ћутим, а проговорио бих: искрено о мојим професорима.

Igrali smo se ispred. Bilo je sunčano. Ulica nova, lepa. Nije bilo saobraćaja. Potrčao je nizbrdo, niz ulicu. Koliko brzo! Nisam ni znala da može tako brzo da trči.

Naleteh slucajno na blogu Ninoslava Randjelovica na post nase sveznalice Ivane za koji mislim da zasluzuje mnogo veci publicitet ... POSEBNO na ovom blogu, na kome smo o ovoj temi toliko diskutovali. Pa evo ovde prenosim njegov sadrzaj:

АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИК СЕ ЗАХВАЛИО ПРЕДСЕДНИКУ ТАДИЋУ НА ЧЕСТИТКАМА 

БЕОГРАД - Председник САД Барак Обама упутио је данас

The 2011 season is fast approaching for the teams of the Serbian RFL, with kick-off scheduled for the weekend of 19th-20th March. Competition is set to be tougher than ever this year, with a number of teams having strengthened their squads in the off-season, in the hope of toppling the mighty Dorćol.

This year will also prove an exciting challenge for the Serbia national team, with a calendar of eight internationals culminating in October when they take on Italy, Lebanon and Russia to vie for the final spot at the 2013 RL World Cup.

At Red Star it’s been a tough pre-season

Glede aktuelne javne rasprave o inicijativi za podizanje spomenika Slobodanu Miloševiću i njegovoj vladavini - konstruktivno podsećam da spomenik Slobodanu Miloševiću već postoji!

Na istorijski opravdan i umetnički relevantan način, umetničkom akcijom FaluSerbia 29.aprila 1996.godine već su podigli Nune Popović i Grupa Magnet - i zaista ne vidim nijedan razlog zašto bi (mu) ga dizali ponovo!?! 

UEFA je donela odluku. Sledeći svoja pravila, kaznila je reprezentaciju Albanije gubitkom utakmice službenim rezultatom 3-0 zbog odbijanja da izađe na teren i nastavi utakmicu. Kaznila je reprezentaciju Srbije gubitkom 3 boda i igranja dva meča bez publike zbog ulaska navijača u teren. Kaznila je Srbiju, a nagradila sve ostale uključujući i Albaniju. Da se razumemo, ulazak publike u teren je skandal sam za sebe nemam nameru da ga opravadavam; čak se stidim i verujem da je svakom više muka da iznova i iznova presuđuje reprezentaciji Srbije ili fudbalskom savezu za iste prekršaje. Čudo je da nismo izbačeni iz kvalifikacija.

Autorski tekst za Politiku od 27.12.2013.god.

Svima su nam puna usta reformi. I velika većina građana kaže da nam trebaju reforme jer vide da ovako dalje ne može. Nešto očigledno ne valja. Ekonomska politika koju smo do sada vodili je očigledno pogrešna. Njeni rezultati su katastrofalno loši i po privredni rast i po zapošljavanje i po životni standard građana. I to tim uzročno-posledičnim redom.

Mene nikad ni sa kim nisu razmenjivali, što im do dan danas oprostila nisam. Znam da smo se toliko selili da ni sami sebe nismo mogli da stignemo, takoreći smo bili u autorazmeni, ali ipak. A, baš bi bilo lepo da sam ja otišla negde, pa da je posle neko došao kod mene odnegde drugde. U cilju razmenjivanja različitosti, kako kulturnih, tako i svih ostalih.

Kad se samo setim odlične prilike zvane „Radost dece Evrope“. Jeste da je to bila samo polovina projekta razmenjivanja, ali je bilo baš divno da možeš da dobiješ gosta iz neke od zemalja učesnica. To ti je dizalo društveni rejting do nebesa. Pod uslovom da si imao krečnjačke laktove i krčmarsku glasinu. Jer su se samo takvi dočepavali gostiju iz inostranstva, što je tada imalo značaj gošćenja stanovnika neotkrivenih galaksija. Mene tu nije bilo. Valjda sam zbog toga kroz život vukla kompleks neostvarenog dobrog domaćina, zbog čega je prva ponuda razmene, u školi Prestolonaslednika nam, bila moja. Iz prvog reda sam vikala: „Daj dva!“ U tom slučaju Holandjanina.  

I, kako to da na kraju Tramp republikanac mora da brani Bernija Sandersa demokratskog kandidata od napada gomile američkih demokrata? Jer, počela je predsednička izborna godina u SAD te Sanders, jednako koliko i Džo Bajden ili Majkl Blumberg (dobro, Tramp je inače sveprisutan) ponovo postaju deo američke svakodnevnice. Jedino što bi Berni od ostalih mogao prilično da se izdvoji svojim krajnje specifičnim i doslednim odnosom prema krupnom kapitalu. Naime, koliko Sanders uopšte i može da bude u pravu kada kaže: 

"Ja sam čovek starog kova - još uvek verujem u priču o demokratiji u kojoj jednom čoveku sleduje jedan glas, i gde milijarderima nema mesta u politici."

Nekada davno crkavao sam od smeha nastavničkim pričama o tome kako su odmah posle Drugog svetskog rata roditelji sinove nazivali Staljin, Jugoslav, Traktor, Gvozden, a kćeri Petoletka, Sloboda i Gvozdenka. Verujući u snagu gvožđa i traktora, polet petogodišnjih planova obnove i snage Jugoslavije, deca su u svet kretala s ovom teškom opremom. U odnosu na njih Verice, Sunčice, Nevene i Marice izgledale su kao šarene konfete. Istina, ima jedna Marica čije se razumevanje krivina sačuvalo kroz istoriju iz drugih pobuda, ali ime je svakako ostalo lagano.

Čitam danas kako je jedan Egipćanin, Džemal Ibrahim, svoju tek rođenu ćerkicu nazvao Facebook, odnosno Fejsbuk ili kako se već na njegovom jeziku izgovara ime najveće svetske društvene mreže.