True, I do carry a North Carolina driver’s license, and I will still vote in the Tar Heel state come next November, but in the wee hours of one Sunday morning a few weeks back, I was initiated into the reality of life in Washington, DC – I was mugged.  

I had been out at a party not too far from my neighborhood,

Ovim pismom koje sam poslao bratancu pre dva-tri dana završavam seriju za početnike. S obzirom da su to samo malo editovana pisma ljudima sa kojima se pišem i pričam, pa po prirodi stvari neke stvari o Turskoj već znaju, stvar nije zamišljena kao detaljni "brifing" o turskoj stvarnosti ali, nadam se, pruža neke osnove, a možda i neko seme preispitivanja.

Usled višestrukog autorstva nad ornitološkim podacima, čitav tekst je copyright © Liga za ornitološku akciju Srbije. Svako neovlašćeno umnožavanje je zabranjeno.

Počelo je zaleđenog februara 1996. Noćne temperature su već duže vreme bivale uveliko ispod minus deset - sve smrznuto, Dunavom plove sante leda. Sedeo sam u jugu na onom parkingu na Ušću i uporno zurio u tmurno nebo. Kada bi se šoferka zaledila, štedeći gorivo usred embarga na uvoz, nisam palio motor – već primus, da odmrznem staklo, koliko-toliko zgrejem kola, sve vreme pazeći da ne zapalim sedište. I tako pokušavam da odledim svoju osmatračku čauru, napolju škripi sneg pod đonovima nekog šetača u perjanoj jakni... ugledam njegovo zapanjeno lice, sledim pogled i ugledam Čitu kako zavoznim veslima pokreće alaski čun onako kako je to uvek radio – samo u kupaćim gaćama. Nije mi bio prvi put da ga vidim, ali jeste prvi na toj temperaturi. Ipak, nisam se previše iznenadio, samo sam se osmehnuo – to je Čita. Ne sećam se više kako se zvao. Bio je trbušast, izrazito mišičavih ramena i ruku. Priča kaže da je bio bivši reprezentativac u džudou ili već nekoj drugoj borilačkoj veštini. Ako ne grešim, na vodi sam ga, kako vesla u čunu, poslednji put sreo negde u vreme bombardovanja, 1999.

Politički je korektno izgovarati tople ljudske reči o izbeglicama. I stvarno, kad čovek pogleda genezu izbegličkih patnji (ko je tu, kome i za šta kriv), pojačani sentimenti su logični i razumljivi. 

Idu izbori, a MI 99%?

"Ne znam da li sam ikada, u ovom svetu sebičnih ambicija u kome sam živeo, sreo duh koji je bio više lišen misli o opštem dobru od njegovog. Poznavao sam mnogo ljudi koji su se uzdizali na račun ove zemlje, nanoseći joj zlo: to je uobičajena izopačenost."

Ovaj citat verno opisuje i današnju Srbiju, naročito povodom vesti o "udaljenju sa posla" specijalnog savetnika ministra zdravlja Ljubiše Milanovića.

Zemlja koja zaštitnčki staje u odbranu kriminalaca i finansira njihova najteža krivična dela, ruku na srce, i nije zemlja kojoj su civilizacijske vrednosti na prvom mestu, a kada je već tako nije ni zaslužila bolje od ovog ološa koji danas maršira njenim ulicama. Oni su ti koji nastavljaju Miloševićev inženjering i koji su postali fanatici Srbije u kakvoj su rođeni

Onog trenutka kada je otela iz džepova svojih građana milion dolara kako bi naplatila porodični propust u odgoju Miladina Kovačevića, koji je - podsetimo se toga - 4. maja 2008. divljački premlatio Brajana Štajnhauera, država Srbija je iznova dala zeleno svetlo svim onim ludacima koji vitlaju potpuno slobodno po gradu da ubiju nesrećnog Brisa Tatona, isprebijaju Vukotu Brajovića, da prete svima koji se ne uklapaju u njihov model "dobrog" Srbina ili ispravnog pravoslaca. Za smrt Brisa Tatona najodgovornija je, dakle, Vlada Republike Srbije jer je opravdala nasilje svog državljanina i još ga počastila.

ISPOVESTI ŽRTAVA MOBINGA 001

Gost autor: senka123

Pre otprilike tri/četiri godine, vreme brzo prolazi, radila sam na lokalnoj televiziji na poslu komjuterske podrška pri realizaciji programa. Kao početniku bio mi je dodeljen mentor ─ kolega koji je rado kao realizator. Bila sam primorana da brzo učim i to mi je polazilo za rukom, brzo sam savlađivala radne zadatke i bila veoma ponosna na sebe. Tada, mentor mi je stalno pričao da "nikom ne treba da verujem jer su svi, naše kolege, podli i skloni manipulaciji" i da je "on bog na televiziji i da treba samo njega da slušam". To mi je, naravno, smetalo, ali hajde, ima raznih ljudi…

Bilo je u redu sve dok nisam počela da se interesujem i za druge poslove: montaža, kamera, ton, realizacija. Mentor je tada počeo da se ponaša kao pomahnitao. Deo u kom je smeštena tehnika često je grmeo od njegove dreke upućene meni. Smetalo mu je APSOLUTNO sve: ako pijem kafu zašto to radim tako sporo, sve što ja govorim ili radim, ako sedim u realizaciji on bi baš tada “trebao nešto da završi na komjuteru” i grubo bi mi saopštavao da napustim prostoriju. Nisam preterano reagovala na njegove ispade ─ viđala sam ga dva do tri puta nedeljno, i još uvek sam osećala zahvalnost jer me je uveo u posao.

Danas operisanom predsedniku Borisu Tadiću želim što brži oporavak i ponovno stajanje na noge. Istovremeno se nadam da će tokom (prekratkog?) perioda post-operativnog oporavka pronaći vremena da meditira na sledeće teme:

1) Ako se ministar zdravlja operiše u Nemačkoj, a predsednik države za šefa operacionog tima bira stranog stručnjaka, kakva se poruka time šalje građanstvu Srbije? Da li reputaciju i stručnost naših lekara

Case Study: Same-sex Marriage. It is not acceptable anymore to merely accept this and generally agree with it. The Socially Acceptable Model is to "celebrate" it. We must loudly proclaim our most underscored, emphatic, and rainbow-painted glee. We must show Vindication and Exaltation. Otherwise, we might be mistaken for a Scalia-style dissenter.

And God forbid we actually do dissent...

Poslednjih godina, u moru različitih fitnes programa, metoda, koncepata, načina vežbanja, veoma često čujemo termin funkcionalni trening. Bez ulaženja u detalje i objašnjenja šta zapravo predstavlja, nudi  sekao  najbolja opcija za svakog, kao vid treninga koji treba upražnjavati, kao osnovni, najvažniji, ultimativni pristup vežbanju. 

Звонило је на вратима кратко, скоро стидљиво. Знао сам да је он, само он је знао тако ненаметљиво звонити да га и не чујеш ако ти баш није до отварања врата. Сав је био такав, дискретан, ненаметљив али ако ти је био потребан увек присутан и довољно укључен да помогне а не смета. Идеалан комшија. Отворио сам врата и затекао очекиван призор, једино што ме је изненадило што није био у убичајеном свиленом баде мантилу. Више пута се позвао на своје године због тог "интимизирања" како је рекао мада ми је било јасно да у суштини штеди преосталу гардеробу за све ређе изласке на улицу. Пензије никад нису ни биле велике а мере штедње су довеле до тога да буду и мање од довољних. Неком гласови због чврстине и одлучности неком шетање по згради у шлафроку.

- Добар дан млади комшија, дошао сам да Вас питам да ли можете да ми посветите поподне?

Pre nekoliko dana, na mom Fejsbuk profilu neko je ostavio link za priču o jednom projektu koji govori o biciklima i bicikliranju, ali pre svega o motivaciji, snazi volje, životnim izborima. Kliknula sam, pročitala tekst i, zainteresovavši se, proguglala. Tako sam došla do video-klipa na Jutjubu, koji me je podstakao da pošaljem poruku autoru, s predlogom da svoju ideju predstavi na Blogu B92. Meni se mnogo dopala i nadam se da nisam jedina :)

Gost autor je Milan Lisca

VEST: "Dragan Jočić ne očekuje da baš ta istraga (o atentatu na Anastasijevića) da rezultate. "Ispitano je na stotine osoba, kontroliše

Odavno se u Srbiji tvrdi da je " bravar bio bolji",  tome bi se danas moglo dodati - ne samo bravar, već i plastičar, a i pekar, lekar, apotekar, drvoseča, seljak,  licider, vunovlakač, abadžija, kazandžija.... Drugim rečima, baš svako bi bio bolji predsednik Srbije od aktuelnih političkih lidera.