Razgovor vodila Bocvena, u jednom beogradskom kafiću, s pogledom na reku. Amaterski, al' s razumevanjem:)

                                                                              Lulaš

Dobro je što imam nizak pritisak pa ga ovakvi naslovi povremeno unormale jer... Korisnik sam SBB jer nemam alternativu. Moja ulica (jedna strana) na Voždovcu je pretpostavljam jedina koja je još uvek na staroj, analognoj centrali (+dvojnik) pa je ADSL nemoguć, a zvuk onog modema mislim da ne bih podneo. Isuviše podseća na vreme p.n.e (Slobe).Plaćam Internet brzinu od 2Mb/s, a nikada nije prešla 300 kb/s. Sada bezobrazno reklamiraju Turbo net od 5Mb/s, a ja želim samo ono

Eh da, evo novih izbora. Sakri vino i zito i sve sto je zivo...

Elem, pobednik se vec zna, a ko ce biti drugi, treci, cetvrti... je pitanje. Nove koske za glodanje su vec bacene narodu u vidu Arapa, Radulovica, ostavki, povratka otpisanih, i ostalih tabloidnih, sizofrenih laznih tema o kojima ce se raspravljati ovih dana, dok ce se u isto vreme, podsvesno, narodni mozak muciti oko toga da li ce na ovim izborima biti za koga da se glasa, kakve su Vuciceve stvarne namere, da li se isplati nadati se i ovaj put da ce nesto da krene na bolje, ili ce se cela prica oko izbora svesti na svesni

Ovo je angažovan post.

Dolazi poklonsko doba godine. Na nekim mestima postoji običaj da se kolege na poslu žrebom međusobno upare i da posle razmenjuju božićne poklone. To je veoma praktično rešenje zahvaljujući kome ne mora baš svako svakom da kupuje poklon. Tako se na primer dogodi da dobiješ šišalicu za dlake iz nosa ili gaće iz sex shopa.

Dolazi poklonsko doba a ja odlučih da pokušam da sredim poklon za jednog od svojih kolega ko-blogera. Bez žreba, za svog poklon-para izabrao sam Ivana Marovića. Ne tražim ništa zauzvrat.

Evo čata s Marovićem koji me ponukao. Objavljujem ga bez Ivanove saglasnosti:

Nisam fanatičan ljubitelj sporta, ali hokej na ledu mi je ljubav neprebolna. Ovaj blog nije o hokeju konkretno, mada obećavam ubrzo i jedan tekstić o tome.

Milan Lučić, je jedan od najboljih napadača u NHL . Da priča bude lepša, ovaj dvadesetčetvorogodišnjak srpskog porekla, rođen u Vankuveru, već nekoliko sezona spada u red vrhunskih i cenjenih igrača što je za hokej na ledu dosta neuobičajeno rano. Ove godine, njegov klub Boston Bruins osvojio je Stenli kup, odnosno, postali su šampioni NHL lige a Milan Lučić je odigrao zapaženu ulogu u trijumfu svoje ekipe.

Krajem aprila u Vašingtonu je održano prolećno zasedanje Svetske banke i MMF-a, gde se, pored podsticanja već započetog oporavka globalne ekonomije i stabilizacije međunarodnog finansijskog sistema, razmatrala i preraspodela glasačke moći u korist zemalja u razvoju. Istovremeno je bio i sastanak G20: grupe koju čine 19+1 (EU) najvećih ekonomija sveta, koja je bavila pretećim rastom javnih dugova, rebalansiranjem svetske ekonomije i koja je (za sada, bezuspešno) tražila način za oporezivanje finansijskog sektora na globalnom nivou (u korist fondova namenjenih zaštiti od budućih

  Djavole mali, neobuzdani, šta ti radiš u ljudskom kostimu?! Nasladjuješ se pohotno  čovekovim slabostima, zamenjuješ ga tamo gde on ne stigne ili od umora ne može da obavi svoje dužnosti. Ti se nadješ da uskočiš, ne odajući svoje lice i ime, toliko si se saživeo sa ulogom da niko ni ne primećuje da to ti vršljaš po ljudskom umu, lepoti,  strasti; ti održavaš krevet toplim, tanjir punim, put čistim; ti donosiš jutarnje novine i mirisnu kafu, razvlačiš osmeh na licu davno propalih sudbina.

 Djavolčiću, nijedan, zar ti nije dosadilo da kopaš po

Predsednik države je krenuo u akciju obnove nacije da ne bi odumrla i odabrao je da to učini putem novčane stimulacije građanki, zaboravio je građane koji sa građankama čine porodicu gde se decu stvaraju i gde ona (deca) odrastaju da bi postali građani. Dakle, stimulacija građankama da krenu masovno na put rađanja i ponudio je pare za odluku hoće li biti ili ne biti novih beba. Generalno gledano i na prvi pogled akcija nije za odbacivanje ili neku, ovde uobičajenu, kritiku koja bi je osporila. Ipak, taj gest pored toga što su ga mnoge žene doživele sa pravom kao uvredu i poniženje deluje poput premazivanje jeftinog hleba šlagom pa se onda to nudi kao torta. Taj hleb ispod šlaga je ovde problem a iskazuje se velikom nezaposlenošću, strahom od gubljenja posla kod onih koji ga ipak imaju, primanjima koja jedva pokrivaju trošak za onaj hleb pa se o šlagu i ne misli, zdravstvena zaštita u kolapsu i teško dostupna mnogima, država koja se izmiče i zanemaruje svoje obaveze kada treba da podrži i pomogne onima koji su u problemu i onda, posle svega toga dolazi osećaj stalne nesigurnosti koji ovde preovlađuje. To se svakako ne može nadoknaditi parama iz ponude predsednikove.

U to ime, evo malo Smolarove muzike:

ŽIvele Razlike
Èe jaz bi bil mal mlajši,
ti pa mal starejša,
jaz mal bolj otroèji,
ti pa pametnejša,
misliš, da midva
bla bi bolj zaljubljena?
Èe bi tako kot jaz,
najraje le molèala,
ali pa tako
kot ti le klepetala,
misliš, da midva
skupaj bi bolj sreèna bla?

Bi taka veza bla idealna,
originalna pa veè nebi bla.
Oba popolna in preudarna,
nikol se nebi veè razhajala.
Bi vse blo v redu,
èlovk bi vedno vedu,
kaj drugi misli.
To

Umesto uvoda:

Volim horsku muziku.

Najveći krivac za to je jedan divan čovek, moj pokojni dirigent Josip Šćepanović.

Josip je bio dirigent jednog potpuno nekonvecionalnog hora koji se sastajao i vežbao u Domu učienika zanatskih škola „Dragi Milovanović", u Hilandarskoj ulici, preko puta Radija.

Pre usmerenog obrazovanja, „Dragi Milovanović" radio je pod patronatom tadašnjeg Saveza sindikata a cilj im je bio „širenje kulture među zanatskom omladinom".

Što se svelo na recitatorsku i dramsku sekciju, organizovanje letovanja i zimovanja u odmaralištu u Aranđelovcu, i, naravno, hor!

Piše: Nikola Knežević (a.k.a metanoia)

Šta je Evropa? Jeres. To je jeres. Najpre papska arhijeres potom luteranska jeres, pa kalvinska, pa subotaška i tako skoro bez kraja. Konac svih tih jeresi završava se ateizmom, tj. bezbožnicima evropskim, kakvih nije bilo ni po broju niti po jarosti nikad i nigde u istoriji čovečanstva. Dakle: prvenac arhijeretik a mezimac arhibezbožnik. Kako može takav grad opstati? Kako može služiti za ugled taj novi Jerihon? Nikome osim glupacima. Ali otkud da se među glupacima nađu i Srbi?[1]

Vladika Nikolaj Velimirović, iz knjige "Reči srpskom narodu kroz tamnički prozor iz logora Dahau"