Izašla knjiga "Opasna sećanja i pomirenje"

Opasna sećanja i pomirenje: Kontekstualna promišljanja o religiji u postkonfliktnom društvu, Ex Libris, Rijeka, 2012, 374. str

U izdanju Ex-Librisa iz Rijeke je izašla nova knjiga pod nazivom "Opasna sećanja i pomirenje: Kontekstualna promišljanja o religiji u postkonfliktnom društvu". Knjiga je štampana uz pomoć nemačke organizacije za promociju kulture i knjiga Traduki i predstavlja zbornik radova sa istoimenog naučnog skupa održanog prošlog leta u Domu Omladine u Beogradu u organizaciji Centra za istraživanja religije, politike i društva.

Knjigu su priredili Srđan Sremac, Zoran Grozdanov i Nikola Knežević a radove su objavili sociolozi, filozofi i bogoslovi iz zemalja bivše Jugoslavije kao i velika svetska imena iz oblasti religije, poput Jurgen Moltmanna, Miroslava Volfa i Alide Asman.

Knjiga će biti svečano predstavljena na naučnom skupu "Mediji, religija i nasilje u postkonfliktnom društvu" koji se održava 18 i 19 maja u Domu Omladine u Beogradu, u 19 časova.

 

Ono što bi ga porazilo, kad bi se toga setio, bila je promenljivost ljudske sreće........ Sreća ljudska bila je tako nestalna. Ljudi su gubili sreću, kao prosjaci, kad ih psi povijaju, torbu.

Kao i svako veče od nekog vremena, noću bi se sećao svoje žene, koju je sahranio. Tek sad , u sećanju, on je razumeo, koliko ga je to ljudsko biće volelo.

U prethodnom blogu sam vam objasnio kako se, kada i zašto izvodi linijski transekt. Ovog puta ću se pozabaviti cenzusom u tački (takođe nazivan i transekt u tački, ali hajde da izbegnemo zabune).

Cenzus u tački

Dve dobre stvari su se desile u sudstvu danas. Prvo je Ustavni sud ukinuo blanko ostavke. Ovo istinski treba slaviti. Jedna od najznačajnijih stvari koje su se desile u poslednje vreme. Partokratija je ključni problem našeg društva, i ova odluka Ustavnog suda je prvi neophodan korak u njenom narušavanju. Nije i dovoljan, ali negde treba početi. Najiskrenije čestitke Ustavnom sudu i svima nama u čije ime Ustavni sud sudi.

Druga je: dobili smo prvu od dve tabele. Doduše ne od onih koji su trebali da nam ih daju i koji ih kriju kao zmija noge. I ne po mom zahtevu. Najvažnije je: prva od dve tabele isplivala. Izgleda da su nam je dali neki pristojni ljudi kojima je proradila pristojnost. Bolje ikad nego nikad.

Poslednji radni dan. Šetam po kancelarijama usporena, sumanuta, uzdišem, nije mi nešto dobro, i stalno gledam na sat: 9:43...9:49.....10:07.....10:23..... A vreme teško, širi se kao Svemir, beskonačno, i oteže, što bi moj pokojni ćale rekao „ko gladan srati". Do kraja dana na ovoj stolici ispred računara curim iz sebe kao Dalijev sat i jedino što me natera da ucurim u sandale i iscurim iz kancelarije je pomisao da za dva dana idemo na more.

 

'U snu se uvek čudimo. Sreća, pa makar takva, malena iznenađenja još uvek postoje.' Dušan Gojkov

Pred svitanje me je probudila gugutka. I tišina. Otvorio sam prozor. Crveni krst je u tom trenutku bio neverovatno tih. Nije se čuo ni brum saobraćaja sa Bulevara. Samo gugutka.

 

Danas nekim poslom u Prijepolju.

Iz Novog Pazara se onuda stize preko Pestera koji sam video prvi put u zivotu. Razumeo sam potpuno pretnje jednog mog komsije koji je cesto vikao da ce sve ostaviti i otici da cuva ovce na Pesteru gde niko nece znati gde je...

Uz put politicke parole i brojevi lista, nazvrljane rukopisom podjednako smesnim kao i beslovesne politike koje ih predlazu. Sve Suljo, pa Rasim i kompanija. U blizini Prijepolja pocinju i prvi Seseljevi grafiti. Cini se da sem dnevne politike, u tim krajevima niceg drugog nema.

Dnevne politike po grafitima, poneka

dvaput 5, triput 6, cetiri puta 7, triput 6, triput 8, triput 6, jednom9, jednom 5, dvaput 3, jednom 9, cetiri puta 7, triput 7, dvaput 2, triput 4, jednom 5, jednom 2

---------------------------------------------------

ps. 

ko provali sta je pisac hteo da kaze dobice kitu kosovskog bozura!

Prvo me je u ponedeljak dočepao grip.

Doduše, kao i u svakoj dobro uigranoj porodici, ako glavni zamajac zaškripi, situacija postaje blago kritična. Mislim, jeste da je mama bolesna, ali gde, zaboga, stoji...? „Maaamaaaa...!"

E, kod nas je kulminiralo juče.

Opet sam kopala po špajzu, pa naleteh na ovo - taman prikladno uz 8. mart,,, 

 

Dok sam živela u Bocvani uvek me je zabavljalo da posmatram reakcije ljudi kad ima kažem koliko dece imam. Ne zbog samog broja dece, nego zbog njihove reakcije na to što imam jedno žensko i tri muška.

Dakle, tipična evro-azijska reakcija bila bi, otprilike, „Tri sina! Svaka čast!" Tipična afrička reakcija, bila bi: „Pa dobro, Bog je ipak bio milostiv, imaš jednu ćerku. A planiraš li još?"

Razlozi za ovako oprečne reakcije, međutim, veoma su prozaični. Zovu se - pare, novac, bogatstvo...

"Stravičan zločin dogodio se u Vestroudu, malom planinskom mestu u Severnoj Dakoti. Sa pravnog stanovišta sve je bilo jasno- osumnjičeni su priznali svoje delo, materijalni dokazi su bili neoborivi, a istraga je vršena po zakonskoj proceduri. Ipak, federalni tužilac SAD nije podigao optužnicu, suđenje nikad nije održano, a FBI je stavio embargo na sve informacije u vezi sa tim slučajem! Desetak godina kasnije jedan pisac traga za uzrocima zločina do tada nezabeleženog u istoriji američkog pravosuđa. Dolazi do neverovatnih dokaza i saznanja koja bi mogla uneti kopernikanski obrt u neke od temeljnih postulata fizike, filozofije i religije. U raspletu dostojnim velikih majstora žanra, pisac je ponudio rešenje velike enigme. Međutim, pažljivijim čitanjem otkrivaju se i drugi slojevi romana o kojima će mnogi razmišljati i kad sklopi korice ove  čudesne knjige." (Narodna knjiga - alfa, Beograd, 2007)

Померањем казаљки на часовницима за један сат унапред данас у 02.00 на 03.00 часа, почиње летње рачунање времена.

Sinoć je spuštena poslednja zavesa ovogodišnjeg Beogradskog festivala igre.  Decenija najbolje igre je sada za nama. Organizatorima su ostali papiri, neplaćeni računi, izveštaji, i još mnogo onog nimalo atraktivnog posla. Publici su ostale boje, neki neuhvatljivi pokreti, slike, sve ono što ljudski um uspe da zaledi, jer je igra umetnost trenutka. Ostaje u sećanju jedan neponovljivi april igre u Beogradu.

svako ima neki svoj trip vezan za olimpijske igre. svakako jedan od najvecih planetarnih dogadjaja koji je savrsena prilika za upoznavanjem svaceg neceg novog lepog i zanimljivog sto postoji sirom kugle.

 

naravno, sada je znatno lakse odgledati sve ono sto te zanima, sto nemas priliku na javnim servisima ali moram primetiti da je njihov program malo neprilagodjen raznolikosti sportova koji postoje.

 

ok, poceo sam sa time da svako ima neki svoj trip vezan za igre i znam da je jedan od uobicajenijih prebrojavanje medalja ali... dajte malo gimnastike, ragbija

Papir ili elektronika? Ako me pitate, ja sam za papir. Razloga je više, a meni je najproblematičnije to što nikako ne vidim kako bi kompjuterski ekran mogao da mi zameni neke dragocenosti: onaj prepoznatljivi miris papira i štamparske boje ili šum lišća na vetru koji čujem kad god neko u mojoj blizini lista novine.

Na bojazan da ću uskoro biti lišen ovih neprocenjivih