Ministre, laku noć!

mi smo najgori

Нисмо.

Иначе, не једим се.
Волим вехементне карактере, особито ако су мајке троје дјеце. (Мизогинија? Мислим -- опаска је мизогина? ;-)

cult

ljusic, naravno.
Dvadeset strana objašnjavanja da je u Srbiji bilo dva antifašistička pokreta i potpuno prikrivanje saradnje sa nacistima. Čak su i pitanja posle lekcija usmerena na to. Jedina rečenica koja se odnosi na četničko-nemačko savezništvo je da se pred opasnošću od komunista četnici i nemci nisu neko vreme medjusobno napadali.

Drugi svetski rat se uci u 8. razredu osnovne skole, a taj udzbenik nije pisao Ljusic. Posto vec znas o cemu raspravlja na dvadeset strana, mogao bi i da proveris ime autora na prvoj strani. Inace, slazem se da je Drugi svetski rat u udzbenicima prikazan tendenciozno.

pa zar nije to bolje nego da 40 bodova ima pola đaka..

Naravno da je bolje.
O idiotizmu prethodnih godina i pričam.
Prvi put su dobili normalnu raspodelu od kako su počeli s maturskim testovima.

Kad sam pogledao liste rezultata skapirao sam da će na konačnom testu verovatno dati lakše zadatke.

Honesty

cult

ljusic, naravno.
Dvadeset strana objašnjavanja da je u Srbiji bilo dva antifašistička pokreta i potpuno prikrivanje saradnje sa nacistima. Čak su i pitanja posle lekcija usmerena na to. Jedina rečenica koja se odnosi na četničko-nemačko savezništvo je da se pred opasnošću od komunista četnici i nemci nisu neko vreme medjusobno napadali.

Drugi svetski rat se uci u 8. razredu osnovne skole, a taj udzbenik nije pisao Ljusic. Posto vec znas o cemu raspravlja na dvadeset strana, mogao bi i da proveris ime autora na prvoj strani. Inace, slazem se da je Drugi svetski rat u udzbenicima prikazan tendenciozno.

CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
37.016:94 (075.2)
Ljušić, Radoš, 1949-
Istorija: za osmi razred osnovne škole:
udžbenik, istorijska čitanka, radna sveska/
Radoš Ljušić, Ljubodrag Dimić - 2.izd
Beograd, Freska, 2011 (Subotica, Minerva)
248 str,: ilustr; 26 cm
Tiraž:5000
COBISS.SR.ID 184527884


Poglavlje: Jugoslavija u drugom svetskom ratu
str 174 - 204

Na ovom linku se može videti da je Ljušić pisao istoriju za VII i VIII razred:
LINK

Drugi svetski rat se uci u 8. razredu osnovne skole, a taj udzbenik nije pisao Ljusic.

je si li ti cuo/la, da ima vise izdavaca, pa i vise autora udzbenika za sve razrede i predmete, pa tako i za istoriju za 8. raz OS?

evo, mi idemo u 7.- i skola je odabrala ljusicevu istoriju, koja je napisana tako haoticno a nabudzeno podacima, koje jedva mozes da nekako povezes, a nikako da uocis pricu-sta se zasto i kako desilo, ono, uzroci-posledice, pa jos nikako ne odgovara uzrasu- tako da sam ja deteu uzela Bajatovicevu, koja je mnogo smislenija u prezentovanju.

cult

Honesty

cult

ljusic, naravno.
Dvadeset strana objašnjavanja da je u Srbiji bilo dva antifašistička pokreta i potpuno prikrivanje saradnje sa nacistima. Čak su i pitanja posle lekcija usmerena na to. Jedina rečenica koja se odnosi na četničko-nemačko savezništvo je da se pred opasnošću od komunista četnici i nemci nisu neko vreme medjusobno napadali.

Drugi svetski rat se uci u 8. razredu osnovne skole, a taj udzbenik nije pisao Ljusic. Posto vec znas o cemu raspravlja na dvadeset strana, mogao bi i da proveris ime autora na prvoj strani. Inace, slazem se da je Drugi svetski rat u udzbenicima prikazan tendenciozno.

CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
37.016:94 (075.2)
Ljušić, Radoš, 1949-
Istorija: za osmi razred osnovne škole:
udžbenik, istorijska čitanka, radna sveska/
Radoš Ljušić, Ljubodrag Dimić - 2.izd
Beograd, Freska, 2011 (Subotica, Minerva)
248 str,: ilustr; 26 cm
Tiraž:5000
COBISS.SR.ID 184527884


Poglavlje: Jugoslavija u drugom svetskom ratu
str 174 - 204

Hvala.
Znala sam da je Ljusic napisao udzbenik za 7. razred, a ovaj mi je promakao (srecom). Ni sa drugim autorima nije nista bolja situacija, pa mi je prva misao bila da ne mora bas Ljusic da bude dezurni krivac. Iako ni dalje nisam sigurna da je Ljusic pisao taj deo, pre ce biti da je Dimic, obzirom da se on bavi 20. vekom.

evo, mi idemo u 7.- i skola je odabrala ljusicevu istoriju,

Klinac ima sve petice iz istorije.
Kad ga prekineš u recitovanju i počneš da mu povezuješ uzroke i posledice, nauči da misli tako. Dobije koordinantni sistem u glavi. Onda lakše i memoriše.

Ljušić je bio, ne znam je li još uvek, direktor Zavoda za udžbenike.
Bilo je po štampi svašta o tome svojevremeno.
Ali cenim da je to njegovo mesto imalo veze sa masovnim odabirom njegovih udžbenika iz istorije po srpskim školama.

Ni sa drugim autorima nije nista bolja situacija, pa mi je prva misao bila da ne mora bas Ljusic da bude dezurni krivac.

Da. Sećam se davnog teksta u Vremenu koji se bavio udžbenicima istorije i četnikovanjem po njima uz iskrivljavanje ili prećutkivanje istorijskih činjenica. Ladno mi školska drugarica bila koautor. Zanemeo sam bio. Odmahnula rukom mnogo godina kasnije kad sam je pitao otkud to...

Ljušić je bio, ne znam je li još uvek, direktor Zavoda za udžbenike.
Bilo je po štampi svašta o tome svojevremeno.
Ali cenim da je to njegovo mesto imalo veze sa masovnim odabirom njegovih udžbenika iz istorije po srpskim školama.

nije vise- tamo je pohar'o sve sto je mog'o, ubacio svoje i otis'o na bolje placeno mesto u Sluzbeni glasnik- gde je nastavio svoju misiju
- a ni za sta nije odgovarao-...u glasniku je postavio svog dupeuvalkaca iz zavoda za direktora stamparije, a on civek- defektolog, kada je izbio skandal sa testovima, jedini krivac je bila radnica.

njegove udzbenike izdaje njegova privatna firma, Freska, koja se vodi na njegovu cerku- protiv zakona izdaje udzbenike sa slicnim sadrzajem koje je vec izdao za druge izdavace ( zavod, dok je tamo radio- sto je isto bilo protivzakona)i za sta mu je placeno- to sto njegove biraju u skolama, je stvar politickih veza.

Naravno da je bolje.
O idiotizmu prethodnih godina i pričam.
Prvi put su dobili normalnu raspodelu od kako su počeli s maturskim testovima.

Kad sam pogledao liste rezultata skapirao sam da će na konačnom testu verovatno dati lakše zadatke.

Lakše od ovih? Pa i ovi su bili prilagođeni dobrim učenicima (dobar - 3). Rezultati su potpuno uobičajeni i tipizirani - polovina zna za dva ili tri, veliki broj dece za 4 i 5, a mali ima najviše bodova. očekivati maksimalni broj poena je besmisleno. Uvek mogu da pogreše u prepisivanju, zaokruživanu i sl. iako znaju tačan odgovor.

Problem nastane kad se uključe tumačenja i ambicije odraslih.

da, kažem "prvi put su dobili normalnu raspodelu".
Samo što je vrh zvona isuviše levo.
Da, siguran sam da će biti lakši konačni test.

Ako sam medju tim odraslim i ja, izvinjavam se, ne želim da pravim probleme.
Znanje moje dece je u pitanju. I bezbroj sati rada s njima. Prosto, morao sam, čak i da nisam hteo, da steknem neko mišljenje o svemu. Retko ga ovde iznosim.

O ideji da se deset godina deci daju testovi sa poznatim zadacima i zbirke sa rešenjima mislim sve najgore.
O bubačenju mislim sve najgore.
O nekoliko profesora iz njihove škole mislim sve najgore.
O školi koja na jednog neradničkog idiota (zbog stepena nerada deca su imala najgore rezultate iz tog predmeta u Beogradu, čak i sa poznatim rešenjima testova) koji na generacijske pritužbe roditelja ima odgovor "strpite se za dve godine će u penziju" reči nemam.
O vaspitnom delu - uhhh to je već za esej. Zbirku eseja.

cult
Znanje moje dece je u pitanju. I bezbroj sati rada s njima. Prosto, morao sam, čak i da nisam hteo, da steknem neko mišljenje o svemu.

Dobro, i ti si nešto naučio.

kukusigameni

cult
Znanje moje dece je u pitanju. I bezbroj sati rada s njima. Prosto, morao sam, čak i da nisam hteo, da steknem neko mišljenje o svemu.

Dobro, i ti si nešto naučio.

Brate, mogu u kviskoteku.

Kakvo je tvoje obrazovanje, ...?

Da li neko zna na kom fakultetu je ministar Verbić doktorirao?

niko_kao.ja

Kakvo je tvoje obrazovanje, ...?

Da li neko zna na kom fakultetu je ministar Verbić doktorirao?

u Beogradu- nigde ne pise koji faks

Докторат: „Хеуристике за максимизацију информационе вредности рачунарских тестова знања“, Универзитет у Београду, 2014.

u Beogradu- nigde ne pise koji faks

Beogadski univerzitet je, nije neko privatno djubre. To je bitno.

angie01

u Beogradu- nigde ne pise koji faksДокторат: „Хеуристике за максимизацију информационе вредности рачунарских тестова знања“, Универзитет у Београду, 2014.

U biografiji za magistraturu piše da je odbranio 2001. Za doktorat samo da je stekao 2014.
Kako nema fakulteta, pretpostavljam (načuo sam) da je doktorat stekao drugačije. Ako je tako, postavlja se pitanje ko i kako (koji su kriterijumi) može da stekne doktorat mimo uobičajene procedure.

načuo sam

Sta kazu tvoji izvori?

Ako je tako, postavlja se pitanje ko i kako (koji su kriterijumi) može da stekne doktorat mimo uobičajene procedure

Ništa lakše: imamo eksperta na mestima Predsednika Republike i ministra za vanredne situacije.
Samo ako imaju vremena da se time bave dok dezorganizuju, uneređuju i dezinformišu.

Ups! Zaboravih guvernerku! Izvinjavam se i njoj i čitaocima!

tadejus

optimizam rezervišem samo za naše osnovno i srednje školsko obrazovanje..

donekle samo osnovno, ali i tu ima jedan veliki problem kao sto je cult primetio

cult

... ne uče ih da misle. Ne ukazuju im na uzroke i posledice. Ne pokazuju im te veze. Ne otkrivaju im to.

Beogadski univerzitet je, nije neko privatno djubre. To je bitno.

U pitanju je Filozofski fakultet. <<link Al ne znam zašto bi to bilo bitno.

Eno jedan završio Jejl i sad presipa iz zdravstvenog u penzioni fond. Fakultet je jedno a ljudski dometi nešto sasvim drugo.

Eno jedan završio Jejl i sad presipa iz zdravstvenog u penzioni fond. Fakultet je jedno a ljudski dometi nešto sasvim drugo.

Al prvo BK. Ne stiže se na Jejl bez dobre pripreme.
Posle je na Jejlu stekao svoje Ja, moralnu čvrstinu i profesionalni integritet.

Maksimum bodova u školi - jedna učenica - 38.
Sledećih dvoje 35. Onda velika grupa od 25-32.
I najveća grupa 20 i manje.
Maksmum bodova je 40.

Predivan način da ih rangiraju.
Kako bi ih inače rangirao ako bi svi imali po četrdeset poena? Ko bi od njih bio bolji, a ko lošiji?
Sledi moje lično, kanadsko, iskustvo. Tj mog sina.
Studira matematiku, upravo je završio prvu godinu, "na jednom od najboljih univerziteta za matematiku na svetu"
Ovo nisu moje reči, to su reči kolege blogera koji zna o čemu priča.
Dakle, imenovani, tj moj sin, imao predmet Algebra I koji mu je predavao gospodin za koga imam samo reči divljenja. U CV-u ima doktorat sa Ivy League univerziteta, zaboravio sam kojeg, a radio je i u Majkrosoftovom istraživačkom centru pri MIT-u.
Da opišem način bodovanja najpre. Domaći su nosili 30% ocene, kolokvijum (mid term) 20% i završni ispit 50%.
Za domaći im je davao čuda od zadataka, uništio ih je domaćim zadacima.
Svaki domaći je imao i tekstualni moto, nekakve kineske izreke i mudrolije, mom detetu potpuno nejasne?! Da, profesor je Kinez poreklom. Ni na jednom domaćem niko nije imao maksimum poena, sem dečka koji je bio najbolji u tom predmetu, a koji se prezivao isto kao i autor knjige iz koje su učili algebru?! A ni on nije uvek imao sve zadatke urađene.
Onda je usledio kolokvijum.
Tek pred kolokvijum im je profesor objasnio da i ocene sa domaćeg kao i ocene sa kolokvijuma i ispita ne treba da ih brinu, jer on namerno daje takve zadatke da bi bio sasvim siguran da niko ne može sve da odradi, da bi lakše mogao da ih rangira.
Došao kolokvijum... Sinak dobio više nego skromnih 86 poena, od mogućih 210.
Ja ga sačekao kolima posle kolokvijuma, propitujem ga za zadatke, on razočaran. I kaže mi "a znaš koji je bio moto kolokvijuma? Hendriksovi stihovi"

If six turned out to be nine
I don't mind, I don't mind

Kad je doneo rezultate posle par nedelja, gledam zadatke.. Je zi vi. I prosvetlim se! Pitam dete da li zna zašto je moto ispita bio Hendriks, on pojma nema.
A rešenja tadataka, trinaest ih je bilo, su sva bila ili 6 ili 9! Dakle, ako si uspeo/la da uradiš nekoliko tačnih zadataka na ispitu, pa još bio hladne glave, mogao/la si da ukapiraš patern i da imaš nagoveštaj za svaki od narednih zadataka u kom bi pravcu rešenje moglo da ide.
Dobro, bilo je i osam teoretskih pitanja, tu Hendriks nije bio od pomoći.
Dalje, pred završni ispit, profa nenajavljeno kaže jedne nedelje da nemaju domaći, nego sve zadatke koje su imali za domaći a nisu bili uradili, mogu ponovo da probaju da odrade i tako poboljšaju prosek.
Ispit isto bio čudo.
I na kraju, sinak imao oko 90% završnu ocenu.

Sing brother




PS.

Tek sam sad video ostatak razgovora. Da dodam da je kriterijum normalizacije ocena studenata bio hi kvadrat raspodela.

tadejus

angie01

uzdrazala sam se na prethodnim, zbog simpatija,al brate,.......nasa deca padaju na testovima zato sto naprosto skola funkcionise sa ocenjivanjem reprodukovanih podataka u neverovatno velikom nepotrebnom obimu, a funkcionalan deo je potpuno propusten.isto tako sam se susrela sa skolama napolju, koje su pak suvise neozbiljne u onom obaveznom delu, ali to jos uvek nije razlog da ne popravljamo ono sto kod nas nije dobro- u smislu, evo oni tamo ne znaju ni gde je Poljska, akamo li koji je njen glavni grad,...ali zato mi znamo i rudna bogatstva i prirodni prorastaj i,...

čuj uzdržala...
ma daj
nego vidi
probaj da nađeš vježbanku iz matematike zemalja zapadne evrope i naše..
tamo se od prvog razreda ide na to svođenje problema na praktičnu primjenu..
oni su udrilovani za to i tako je pisa test i koncipiran
logično, jel..

kod nas se još uči po starom sistemu ruske matematike, definicije, aksiomi, teoreme, nauči od početka kao da ćeš biti matematičar po struci..
većina to ne može i onda nit će biti matematičar a nit će znati da riješi taj pisa test..
i sad šta

različit je problem za djecu prosječnog blogera i djecu prosječnog žitelja srbije
ako je neko u problemu, u problemu je ovaj drugi
ajde da taj problem ostavimo postrani(recimo samo da švabe imaju efikasno rješenje za taj problem)
ali ovo o čemu mi ovde divanimo...
kako koncipirati program za djecu od koje se očekuje visoko obrazovanje i sofisticiran rad..
ne može to tako što se ugledaš na onaj dio programa zapadne evrope koji je koncipiran za buduće komunikologe..
a to je pisa..
on u tu grupu neće moći iz srbije da uskoči, sto je razloga, od maternjeg jezika, načina odrastanja, poznanstava... on u tu konkurenciju neće moći ili će moći tek poneki..
ono što može jeste da se usmjeri na tzv. stem oblasti, a tu su kriteriji daleko oštriji od pisa zadačića..
i tu više pomaže da je 10 godina drvio nad tonama lignita nego da je provježbao proračun prosječnog parketara
ne znam dal je sad jasnije šta je po meni problem u koncentrisanju na pisu

Видео сам негде, можда и на овом блогу, да се неко залаже за укључење математике у све пријемне испите па и за оне на тзв. друштвене факултете. Могу само да поздравим.
Иначе, одличан коментар, Тадејус!

tadejus

cult

radne navike su im shit, a nastavni program (pogotovo osnovno školski) razvodnjen do nivoa besmisla..oni se ljudi prosto obučavaju kako da vladaju sirotinjom koja će za njih da radi, a ne kako da rade..Možda zato onako jadno prolazimo na PISA testovima?Mislim, dok smo prolazili.Kad su počela da se postavljaju pitanja vladi zašto smo svake godine na svetskom dnu, oni su jednostavno prestali da učestvuju u tome.

a možda je pisa test prilagođen tom sistemu? to ti nije sinulo?
dal si nekad čitao neku studiju o korelaciji uspješnosti na pisa testu i uspješnosti u recimo akademskoj ili biznis karijeri?
nisi?
nemoj da se trudiš da ih nađeš
nema ih

Naša deca, koja prekinu školovanje u nekom od razreda u osnovnoj školi, lako nastave i pokazuju sjajne rezultate u školama u SAD, Australiji, Kanadi, Zapadnoj Evropi.

Tek sam sad video ostatak razgovora. .

E, drago mi je, pošto sam pomislio da sam lud.

Znači:
do ove godine - poznata rešenja testova - svi su imali 40 poena ili nešto blizu tome.
Dakle, šta su merili tim testom?
Ništa.
Potpuni idiotizam.

Od ove godine - nepoznati zadaci, nepoznata rešenja - super, podržavam, samo napred, svake godine tako, to ima smisla, deset godina im je trebalo, ali nema veze.

Na probnom testu - konačno gausova kriva, ali peak je isuviše levo. Prognoza: kad su videli rezultate, daće lakše zadatke. Možda i neće. Ali videvši kako stvari u državnim sistemu funkcionišu, cenim da hoće. Gausova kriva će imati vrh zvona na pravom mestu.

That s all

tadejus

ali moramo raditi VIŠE..

Provociramo, provociramo...

tadejus

kako su prvi?
tako bre što ne seru ko mi ovde da im je teeeeeeeeeeeeešššššššššššško, nego bre rade
satraće nas i našu djecu ako nastavimo sa tom šupljagija pričom, ti si sine najbolji, ne valja sistem, profesor, ministar, škola... ma ništa ne valja, samo ti sine valjaš
e pa good luck with that

Sepulturero

Видео сам негде, можда и на овом блогу, да се неко залаже за укључење математике у све пријемне испите па и за оне на тзв. друштвене факултете. Могу само да поздравим.

Da, video si ovde. Taj sam

cult

Šta reći, počeli su brojati, počeli su plakati - što reče pesnik.

Maksimum bodova u školi - jedna učenica - 38.
Sledećih dvoje 35. Onda velika grupa od 25-32.
I najveća grupa 20 i manje.
Maksmum bodova je 40.

Pa, dobro.
Da li su škole same pravile testove ili su sve škole dobile iste testove iz ministarstva?
Ako su sve škole imale iste testove, ok. Da li neko misli da treba da se prave testovi da deca osvoje što veći broj bodova?

Testovi i način na koji se boduje, moraju da budu isti za sve.

Već sada, treba da se krene s edukacijom nastavnika kako treba da rade sa decom. Da jedan deo deca moraju da nabubaju, bilo pesmice napamet bilo neke lekcije da samostalno prepričaju... Takođe, moraju sa decom da diskutuju, da podstiču decu da razmišljaju. Jedan deo mora da bude kreativni rad.

Moje iskustvo iz učionice - što manje tražiš, to manje dobiješ.

Moje roditeljsko iskustvo - što više učiš s decom do četvrtog osnovne, to ih se pre otarasiš.

Šalu na stranu, ideja o postojanju neke fantomske unutrašnje motivacije, bez pritiska, usmeravanja i kazni za neurađeno, je utopijska. Deca prosto ne vole da rade ono što ne ide lako i u čemu su neuspešni.

Ma niko ne voli. Ali se u stvarnom svetu - mora. I naša roditeljska i nastavnička dužnost je da ih opremimo setom znanja i veština za taj život.
Ne da ih ubijamo u pojam i trpamo u fijoke, ali ne i da im poklanjamo lažan osećaj sigurnosti.

To je užasno zahtevan i odgovoran posao i ne pristupa mu se olako. Mora se napiše priprema:)

cult

Lekcija: Drugi svetski rat, pitanja i zadaci: pitanje br 1: Koliko se puta Jopsip Broz tajno sreo sa Dražom Mihajlovićem tokom 1941. godine?

Ne piše valjda "Mihajlovićem"?

cult

ljusic, naravno.
Dvadeset strana objašnjavanja da je u Srbiji bilo dva antifašistička pokreta i potpuno prikrivanje saradnje sa nacistima. Čak su i pitanja posle lekcija usmerena na to. Jedina rečenica koja se odnosi na četničko-nemačko savezništvo je da se pred opasnošću od komunista četnici i nemci nisu neko vreme medjusobno napadali.

Nisam znao da su partizani sarađivali sa nacistima. Odakle Vam to?

Nisam znao da su partizani sarađivali sa nacistima. Odakle Vam to?

Ma sitnica... Samo je Velebit izveo iz zatvora u Zagrebu Hertu Has, tadašnju Titovu suprugu. Malo su šetali Zagrebom, proslavili, pa je Herta otišla u 'odred'.

nurudin

freehand

па ето, користим дату ми слободу, и обећавам да ћу сву своју енергију, снагу и умење да искористим како бих мотивисао што већи број младих људи да напусти ову земљу

Takvi nam nastavnici trebaju!
Šteta što sad više neće da prolaze fore sa političkim azilom i izbegličkim statusom, pa nemam ideju šta bi mogao da im konkretno predaješ.
Možda možeš gospodina Lambrosa da im dovedeš kao primer uspešnog mladog čoveka koji je sve na vreme shvatio, da održi nekoliko predavanja za umerene honorare na račun države Srbije, pa da onda i turneju napravite, snimite dvd, gostovanja po medijskim kućama?
Ono - kako otići iz Srbije, postići uspeh i usput promocija knjige?
Obećavajuće zvuči kao biznis plan.

To znači - ništa od tebe i Lambrosa u fiskulturnim salama pred sedmacima i osmacima, o trošku države?

Бојим се да и тебе више неће бити на мом блогу, ово је најљубазније упозорење.

Nije upozorenje nego pretnja. No sve je ok, samo ti radi šta moraš, nije problem.
Ali te najljubaznije molim da mi odgovoriš na ovo: misliš li da je normalno da jedan prosvetni radnik javno obeća i učini ono što je obećao u citiranom delu tvog teksta i pri tome prima platu od države iz koju decu šalje?
ili da ne održi javno dato obećanje?
Mislim - to je suština mog javljanja i komentara, ako nisi obratio pažnju na citirano, Lambros je tu samo da još malo potcrta.

P. S. А ти ме слободно пријави Вучићу или министру, па нека ми одузму плату.

Oću kako da ne, odličan sam sa obojicom! Naročito sa ovim prvim.
Mada mi se čini da smo ti i ja neke duele imali sa kontrastavovima a propos, al da ne tražim sad.
Nije ni važno.
Elem:

Да, имам право, пуно право, јер свакодневно изгарам са својим колегама причајући ученицима како ће бити боље, како су они покретачка снага, како не смеју да престану да се боре, јер су они будућност земље... Свакодневно им уливамо оптимизам, вадимо их из бедака и колективног песимизма којем су све више склони... Причамо им приче о том чувеном дану који ће доћи, када ће бити боље... И сваке године изнова и изнова...

Jesam, i ti si potpuno u pravu u ovome. I treba da učiš tu decu da misle, i da ispravljaju stvari, i da se bore za sebe, i za društvo. I naravno - ko reši da ode i da se okuša van Srbije - odlično. Ali da ih ti kao nastavnik državne škole u Srbiji na taj način iz Srbije šalješ... Zaboravi.

Ето, ноћас смо чули: за 30 година. Имамо ли право да им одузимамо будућност? Дакле, не желим више да их лажем, а ни себе!

Valjalo bi to ponovo preslušati i obratiti pažnju na kontekst. Čini mi se da je bilo nešto u smislu "Ako je Finskoj trebalo deset realno je da nama treba trideset." Ali i ako nije - čovek je svež i nenaviknut na takve emisije. Verovatno ćemo sutra već imati prilike da čujemo objašnjenje.
A zadnje je vreme došlo ako ja Vučićeve ministre, a bogami i Vučića sve češće, moram da branim!

freehand

"Ako je Finskoj trebalo deset realno je da nama treba trideset."

Финској је требало 30 година, не знам одакле му ово десет?
Нама, значи, једно 100?

Шалим се, наравно.
Промене се, често, одигравају у генерацијским интервалима. Сада да започнеш реформу нечега, она ће, врло вероватно, бити у потпуности завршена тек када онај последњи који је данас активан у тој области повуче се са сцене. Дрвореди крај путева у Војводини почели су да пропадају када је генерација инжињера која их је садила и разумела зашто их сади због старости ишчезла. Слобин политички популистички систем баштине генерација Вучић-политичара, и када они ишчезну са сцене -- ствари ће се мењати. Наравно, могућна су и убрзања и успорења оваквих и сличних историјских процеса, али код нас овог првог готово да нема.

srdjan.pajic

Jel može neko da mi kaže ko je uopšte taj Verbić i kakve konkretno kvalifikacije ima? Vidim da je završio teorijsku fiziku i da je radio u Petnici. Ali to ga, otprilike, kvalifikuje apsolutno nizašta. Na linked in-u se, izmedju ostalog, pretstavlja kako istraživač, ali nisam uspeo da pronadjem nikakve podatke o rezultatima njegovog rada (doduše, u traženje nisam uložio više od 5 minuta, ali cenim da bi to trebalo da bude dovoljno da se stekne osnovni utisak o bilo kome ko se bavi naukom).

Na osnovu ono malo što sam video na Kažiprstu, deluje mi prilično pogubljeno, i ako bi se moglo suditi samo na osnovu tog nastupa, izgleda kao neko ko nema blage veze nisačim konkretnim, potpuno pogrešan čovek za posao koji mu je dodeljen, ustvari, za bilo kakav ozbiljan posao, sem da drži časove fizike srednjoškolcima, da poprave kečeve na polugodištu.

Utisak nedelje nisam gledao, ali mi se po komentarima čini da nije ostavio bogzna kako drugačiji utisak.

Pa ono sto ja znam je da je po zavrsteku fakulteta resio da se bavi obrazovanjem, prvo talentovane dece, posle generalno. Vodio je program iz fizike, gde je ono sto sam ja videla na dosta visokom nivou. Ja sam tamo bila samo jednom, odrzala predavanje, tako da tu nisam pristrasna, mada mi je drug sa fakulteta.
Nije se bavio istrazivanjem, odnosno nikad nije bio zaposlen kao istrazivac, i to sto je odradio za magistraturu, odradio je usput. Ja ga nisam dugo videla, ali koliko znam doktorat mu je bas iz obrazovanja.
Napisao je udzbenik i zbirku zadataka iz fizike, sa kolegom, koji je sada docent (mislim, ni njega nisam dugo videla).
Velika vecina onih mojih kolega koji ga znaju ima jako pozitivno misljenje o njemu, a znaju ga, ne kao ja sa studija, vec od kasnije.
Bio je dosta dobar student, u 10% najboljih, i da je hteo da se bavi istrazivanjem, to bi radio dobro. Ali jos tada, sa 23 godine, mislio je da nece biti dobar kao nas nekoliko koji smo bili najbolji studenti. I otisao je da se bavi prosvetom, gde je naparavio karijeru.
Ja mu verujem, njemu sa svojim imenom i prezimenom, a i resorni mi je ministar. Zbog naseg davnog prijateljstva, mene moze svakako vise da razocara nego mnoge druge.

Pa ono sto ja znam je da je po zavrsteku fakulteta resio da se bavi obrazovanjem, prvo talentovane dece, posle generalno.

Ok, hvala. Znači, ni ti ne znaš ništa konkretno, sem što imaš odredjenu naklonost prema njemu, jer ti je ortak sa faksa. I ja vidim da je napisao zbirku za osnovnu školu, a sad znam i da je hteo - mogao je da se bavi istraživanjem, ali eto - nije. Kažeš da je napravio karijeru u prosveti, ali ne vidim u čemu se ta karijera ogleda. Doktorirao je, kako kažeš, u oblasti obrazovanja, ali nisam uspeo da nadjem nijedan objavljeni rad, niti tezu koju je odbranio na tu temu.

Ali dobro, ajde da ostavimo sa strane reference, jel ima negde da se pročita nekakav plan, ili predlog, šta Verbić konkretno namerava da uradi u nekom periodu koji ima ispred sebe, kao ministar? On je kao nešto pokušao da objasni u pomenutom gostovanju na TV-u, ali je to bilo jako bledo, smuti pa prospi, ništa konkretno.

Ne kažem, verovatno je on dobar lik, i sve, ali kao novi ministar prosvete mi ne deluje nimalo ubedljivo.

EDIT: Doduše, u odnosu na sve ministre prosvete pre njega, sem možda Gaše, Verbić mi izgleda odlično.

Ali dobro, ajde da ostavimo sa strane reference, jel ima negde da se pročita nekakav plan, ili predlog, šta Verbić konkretno namerava da uradi u nekom periodu koji ima ispred sebe, kao ministar. On je kao nešto pokušao da objasni u pomenutom gostovanju na TV-u, ali je to bilo jako bledo, smuti pa prospi, ništa konkretno.

A otkad se ti to interesuješ za ministarske kvalifikacije? Nešto se ne sećam da si iz dalekog Kolorada i jednu primedbu imao u ove skoro tri godine, pa ti sad baš ovaj za oko zapao?

Pa nije se bavio istrazivanjem jer je procenio da nece biti onoliko dobar koliko je tada mislio da treba. Ja ti, i posle 21 godine od tada kazem da bi.
A;' dobro. Ja ga stvarno nisam videla bas dugo, preko 10 godina.

Evo ti neka njegova razmisljanja:
http://verbic.wordpress.com/

Znam da hoce da objedini nauku i visoko obrazovanje, i znam da je tu sledio neke inicijative koje su stizale iz naucne zajednice. Par stvari koje je oko toga rekao, to priblizava nas sistem zapadnom sistemu za razvoj istrazivanja.
Za prosvetu, sad nekima su to prazne reci, ali rekao je da treba da se uci, a ne da se dobijaju ocene.

srdjan.pajic

Ali dobro, ajde da ostavimo sa strane reference, jel ima negde da se pročita nekakav plan, ili predlog, šta Verbić konkretno namerava da uradi u nekom periodu koji ima ispred sebe, kao ministar?

Da, ali. Mogao je ali nije hteo. Jeste, ali.

Šta sada znam o njemu? Manje nego pre. Tačnije, imala sam pozitivnije predubeđenje.

Stvarno, pošto nisam gledala celu emisiju, bar neka neko napiše šta je ministar nagovestio?

Evo ti neka njegova razmisljanja:
http://verbic.wordpress.com/

Zečevi na mesecu, i danas crtamo tatu. Lidija, što me zafrkavaš?

A otkad se ti to interesuješ za ministarske kvalifikacije? Nešto se ne sećam da si iz dalekog Kolorada i jednu primedbu imao u ove skoro tri godine, pa ti sad baš ovaj za oko zapao?

Pa za onog buzdovana iz Tadićeve vlade, Obradovića, stvarno nisam imao šta da pitam, prosto sam čekao da prodje, da prebrojimo mrtve i ranjene, i da vidimo šta ćemo posle. Verbić, kao neko ko nije političar me je zainteresovao, nema veze što ga je Vučić iskopao. Ali eto, na osnovu tih prvih nastupa, i onog što sam uspeo da pronadjem na internetu o njemu, entuzijazam mi je malo splasnuo. Ne kažem, verovatno grešim, vidiš koliko se Lidija zauzela za čoveka, jer ga lično poznaje, i bilo bi krajnje glupo da i on završi ko Tasovac u prethodnoj i ovoj vladi - kao ukras.

srdjan.pajic

Jel može neko da mi kaže ko je uopšte taj Verbić i kakve konkretno kvalifikacije ima?

To je još jedan putnik Nojeve arke. AV, da bi imao legitimitet (mada ga već ima) i da bi skinuo odgovornost sa sebe (to nije partijski ikadar, već stručni), daje ministarska mesta kadrovima kao pto su Krstić i Radulović u prethodnoj vladi, da izigravaju stručnjake koji će da idu kod njega po svoje mišljenje. Krstić je zadovoljio, Radulović nije. Tasovac nije nešto talasao, što je dobro za uhodane poslove da idu svojim tokom.

1.

tako da tu nisam pristrasna

2.

imaš odredjenu naklonost prema njemu

Srki kralju! Samo bahato!

Pa za onog buzdovana iz Tadićeve vlade, Obradovića, stvarno nisam imao šta da pitam, prosto sam čekao da prodje, da prebrojimo mrtve i ranjene, i da vidimo šta ćemo posle.

Ko ste to vi koji ne znate šta ćete posle? Napredni traperi Kolorada?
Odlično je ovo što voliš da komentarišeš bez blagog pojma o činjenicama, ali da ti šapnem: taj isti Žarko Obradović bio je ministar obrazovanja i u ovoj Vladi koju ste napravili kad ste videli šta ćete posle. A posle ste baš dobro uradili.

srdjan.pajic

Doktorirao je, kako kažeš, u oblasti obrazovanja, ali nisam uspeo da nadjem nijedan objavljeni rad, niti tezu koju je odbranio na tu temu.

Teza: http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=1078

trala.la

Teza: http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=1078

Hvala! Znači, doktorirao je prošle godine, na Filozofskom faksu, od objavljenih publikacija ima 3 konferencijska izlaganja, jedno u inostranstvu i dva domaća. Sad mi je jasno zašto nisam mogao ništa da izguglam.

Uh, već sam se smorio sa ovom temom, a Verbiću želim puno sreće.

srdjan.pajic

od objavljenih publikacija ima 3 konferencijska izlaganja, jedno u inostranstvu i dva domaća. e.

Ovo je bruka. Nisu mu smeli dozvoliti ni da prijavi temu a kamoli da brani tezu.

alselone

srdjan.pajic

od objavljenih publikacija ima 3 konferencijska izlaganja, jedno u inostranstvu i dva domaća. e.

Ovo je bruka. Nisu mu smeli dozvoliti ni da prijavi temu a kamoli da brani tezu.

Ma dobro, to je filozofski fakultet, tu sve može da prodje. Nego, jel si video, član komisije mu je bio, izmedju ostalih, i Milan Božić. Ustvari, većina članova i jesu sa PMF-a, čak i teza je ovlaš matematička, ali je svejedno, siroma, morao da je brani na Filozofskom. Nije njemu bilo lako.

Svejedno, brate, samo kad nije Megatrend, ili BK, ja sam zadovoljan.

alselone

srdjan.pajic

od objavljenih publikacija ima 3 konferencijska izlaganja, jedno u inostranstvu i dva domaća. e.

Ovo je bruka. Nisu mu smeli dozvoliti ni da prijavi temu a kamoli da brani tezu.

Ne znam da li je dovoljno, ali ima bar još jedan.

Nego, pretražujte malo i sami, ne moram sve ja. Bar vi sa fakulteta bi trebalo da znate šta je i kako se koristi Kobson.

srdjan.pajic

Ustvari, većina članova i jesu sa PMF-a, čak i teza je ovlaš matematička, ali je svejedno, siroma, morao da je brani na Filozofskom. Nije njemu bilo lako.

A ovo je mana, sama po sebi, zato što...?

srdjan.pajic

Jel može neko da mi kaže ko je uopšte taj Verbić i kakve konkretno kvalifikacije ima?

Može prof. dr Milan Ćirković, naš blogokolega, i to je već učinio u tekstu:

“Montipajtonovsko veličanje neznanja ili osveta loših đaka prosveti i nauci“

Vojislav Stojković

srdjan.pajic

Jel može neko da mi kaže ko je uopšte taj Verbić i kakve konkretno kvalifikacije ima?

Može prof. dr Milan Ćirković, naš blogokolega, i to je već učinio u tekstu:

“Montipajtonovsko veličanje neznanja ili osveta loših đaka prosveti i nauci“

zanimljivo, tamo piše da je ćirković "naučni saradnik instituta za budućnost"...to je isto kao da su napisali:"naučni saradnik instituta za prodaju magle", što ćirković u principu i jeste.
naime, osim u njegovoj glavi, budućnost ne postoji, tako da "naučni saradnik u institutu za prodaju magle" sasvim odgovara njegovoj sferi interesovanja.

malo stariji link>

Srđan Verbić je magistar fizike. Nakon studija, radio je u Petnici kao rukovodilac programa fizike, da bi kasnije prešao u Republički zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja


http://almanah.petnica.rs/26/37.html

@Kazz:
http://www.fhi.ox.ac.uk/

zanimljivo, tamo piše da je ćirković "naučni saradnik instituta za budućnost"

tamo pise da je Milan cirkovic,

naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu i naučni saradnik Instituta za budućnost, Univerziteta u Oksfordu.

The Future of Humanity Institute is a multidisciplinary research institute at the University of Oxford. It enables a select set of leading intellects to bring the tools of mathematics, philosophy, and science to bear on big-picture questions about humanity and its prospects. The Institute belongs to the Faculty of Philosophy and is affiliated with the Oxford Martin School.

'naci, nije bas tako kako kazes, nego upravo suprotno.

ja verujem da ima razloga zasto Milan Cirkovic postuje Verbica, samo sto nisam sigurna da je on, Verbic do sada dao i jednu naznaku da to ima neke veze i sa njegovim poslom u ministarstvu- nadam se da ce me demantovati, iako sve ukazuje, da on nema nikakvu ideju, niti plan i strategiju, za popravljanje nase prosvete, vise deluje, zbunjeno i izgubljeno.

Vojislav Stojković

@Kazz:
http://www.fhi.ox.ac.uk/

znam, to i govorim...prodaja magle i to oxfordske.

čudi me da veliki vožd vučić još nije primetio tu njegovu disciplinu, on skuplja prodavce magle sa raznih jeila, oxforda oko sebe.

Ma dobro, to je filozofski fakultet, tu sve može da prodje. Nego, jel si video, član komisije mu je bio, izmedju ostalih, i Milan Božić. Ustvari, većina članova i jesu sa PMF-a, čak i teza je ovlaš matematička, ali je svejedno, siroma, morao da je brani na Filozofskom. Nije njemu bilo lako.

Svejedno, brate, samo kad nije Megatrend, ili BK, ja sam zadovoljan.

Meni su OK te multidisciplinarne teme, cak mi ovo cime se on bavi zvuci skroz zanimljivo ali, sine, ne moze bez respektabilnog peer review casopisa. Daj makar neki Elsevier, ne mora biti proboj u oblasti za IEEE trans ili Nature...

Ne znam da li je dovoljno, ali ima bar još jedan.

Ovaj deluje OK (mada nisam na faksu pa ne mogu da vidim na Kobsonu kako se rangira casopis), verovatno su ga na ovo pustili.

alselone

Ovaj deluje OK (mada nisam na faksu pa ne mogu da vidim na Kobsonu kako se rangira casopis), verovatno su ga na ovo pustili.

Impact factor se vidi kad klikneš na sliku časopisa na datom linku.

Impact factor se vidi kad klikneš na sliku časopisa na datom linku.

Hvala.

ja verujem da ima razloga zasto Milan Cirkovic postuje Verbica,

Jel i njemu ortak sa faksa?

Evo, ja sam ispao taj loš djak, jer ništa nisam znao o ministrovom naučnom radu, a očigledno nisam uložio dovoljno truda da se obavestim. Sad kad su mi dobri ljudi ukazali na ministrove publikacije, i tezu, bez obzira na ovo što alse gundja, o količini i relevatnosti, a što i ja vidim, nemam razloga dalje da se buniim. Čovek jeste nešto korisno radio u životu, za razliku od mnogih koji političare po tim vladama odvajkada, i za to ima moj respekt. Nadam se da će uspe da izgura to što je namerio, mada mi je i dalje taj deo nepoznat, dakle, šta i kako.

mada mi je i dalje taj deo nepoznat, dakle, šta i kako.

pa zar ti nije rekao: skoro pa ništa i polako.

on čak nije uzeo na sebe da prekine
partijsko postavljanje direktora,
za koje bukvalno on lično stavlja potpis na postavljenje.

a pazi, on je nestračka ličnost, a sve stranke se deklarativno
zalažu za departizaciju.
meni je to u nivou monti pajtona.

Da u pravu ste. Mada uvek ima dobre argumente. Svaka joj cast.

da li imate jos neka pitanja sa testa? voleo bih da okacite. hvala.

nurudin

Ма, шалЕли се људи, Тасо, они су у ствари вас хтели да провере.

Е, ондак им је опроштено!

tasadebeli
питање


о озбиљности и стручности у тим владиним агенцијама, Заводу за унапређивање образовања и Заводу за вредновање квалитета образовања...

Čemu služe mnoga pitanja na testu?
Sećam se nekih koje je ćerka imala (i odgovorila tačno mada su nebulozna).

Jedno je bilo, o nekoj junakinji iz Ane Karenjine, od čega je kuvala džem?! Kao da je to suština, ili bar neki bitniji delić romana.

Ili, opis prirode, prozna rečenica tipa, oblaci na sivom nebu. I navedeni romani, pripovetke, pesma u prozi (ja tipovala na nju, ne sećam se koja je) i Gilgameš. Tačan odgovor je Gilgameš, ja ga eliminisala na jedan jer je rečenica imala toliko veze s njim da nemam reči. Čitala sam ga ponovo kad i ćerka i sve ostalo navedeno. Logički, bar 2 dela su imala više veze s rečenicom, koja može da bude deo bilo kog teksta.



Ili u jednom testu na kraju osnovne škole, da napišu ispravno rečenice, koje imaju imenice tipa, Kneza Mihajla broj... Bulevar kralja Aleksandra, Novi Sad i (mesto) Vrnjačka banja... mali princ... (jedina greška na testu, mojoj ćerki je bila baš ta kod malog princa, pisala sam o tome). Koja sam to majka da joj pamtim greške od pre i-ha godina

E, u nekim školama ako su ostali nazivi ispisani tačno, priznavali su i Mali Princ i Mali princ i mali princ, a negde su priznavali i ako su bile neke greške kod ostalih naziva, negde su dodeljivali po pola poena... a negde nisu priznavali kao tačno, nego samo mali princ. Dosta dece ga pamti kao glavnog junaka kome je to ime i prezime, što ima logike. Neki klinci su vežbali baš taj primer, pa su znali. Ja se nešto ne sećam da su priču obrađivali u školi (imamo kolekciju tih knjiga na više jezika, pa joj je poznata, listala ih i čitala mnogo puta, u nekim piše velikim slovima). Moja primedba je da je trebalo da bude ujednačeno bodovanje.

Ovako mi je ostala tuga, em nije znala pa se iznervirala, perfekcionista, jer nije imala maksimalan broj bodova pa se još više iznervirala kada je čula iskustva druge dece.


Pitanja treba da budu takva da deca treba da znaju ono najvažnije i neka gde treba da upotrebe logiku, da razmišljaju a ne neka besmislena. Ako su pitanja ista za sve, onda mora isto gradivo da se obrađuje i na isti način da se boduje.

hajkula1

Čemu služe mnoga pitanja na testu?
Sećam se nekih koje je ćerka imala (i odgovorila tačno mada su nebulozna).

Сама идеја тих тестова за завршни испит је добра. Идеја, али не и спровођење идеје у дело, односно осмишљавање питања. Има међу тим питањима и оних добро осмишљених која погађају циљ, али има и много лутања.

Основна замисао је била да се превазиђе оно стање које је постојало при некадашњем пријемном испиту када су ученици одговарали на питања из збирке из које су су могли да уче 6 месеци пре тога, па су многи од њих одговоре на питања са заокруживањем тачног одговора знали напамет, а да нису то ни прочитали нити имају благу представу о чему се ради. Рецимо, врло често сам тада од ђака, дрилујући их за тест, добијао овакве одговоре:"Питање 347 - а, в, г; питање 348 - б,д, ђ;..." и тако редом. А чим мало закопкам и питам о чему се ту ради, да ли је читао дотично књижевно дело и слично, мученици заћуте.

Оваква питања, попут овог број 19. из пробног теста, која нама свима, и деци и нама, изгледају бесмислено, треба, у ствари, да покажу колико су деца функционално писмена, односно колико разумеју и успевају да у својим главама обраде прочитани текст.

Невоља је у томе што је тест прошаран и питањима у којима се тражи и оно "суво" знање граматике или књижевности, па не знаш где ћеш пре да утрошиш час. Да ли на читање и разумевање текста или на увежбавање врста присвојних заменица (ноћна мора за ученике, а највеће смарање за наставнике јер ту баш мора да се дрилује).

Баш због тога што је тест такав, не могу ја онда да се не држим задатог програма како то саветује министар јер откуд знам шта ће се баш од градива појавити на тесту, а не желим да ми клинци после испита кажу како им то никада нисам рекао. Највише од свега бих волео да могу да послушам овај савет министра, али не смем. Због сопствене савести и због просветних инспектора који такође неће послушати, у већини, овај савет министра да не мора баш све из програма да се обради. Неће га послушати ни састављачи тестова. Тај савет је, у оваквом стању у којем је српско образовање данас, само једна утопистичка идеја психолога и педагога који руководе реформом српског школства.

Овај пример који сам горе навео (19. питање) говори и о томе колико неко ко је састављао та питања није ни на секунду укључио мозак и рекао:"Чекај, Евгеније Оњегин се ради у средњој школи... Већина осмака вероватно никада није ни чула за њега, а камоли читала књигу. Дај да за разумевање текста изаберемо неко друго књижевно дело или барем да боље осмислимо питање."

А неко је примио паре за то...


Знаш, пре 4-5 година сам у једној радио емисији слушао извесну госпођу, члана националног просветног савета, професора универзитета пред пензијом, која је најбоље објаснила у ком смеру се креће образовање данас и то не само у Србији, него у свим земљама које припадају истом цивилизацијском и културном кругу, а ми баш из тих земаља усвајамо моделе.

Рече тада госпођа:"Видите, ја када сам полагала испите на факултету, морала сам као одговор на питање да пишем есеј. Када је моја ћерка полагала испите, она је морала да попуњава празна места, празне линије у већ датој реченици. А мој унук сада, када полаже испите на факултету, мора да заокружује један од већ понуђених одговора."

Госпођа је хтела да каже да се из генерације у генерацију употреба тог дивног дара који имамо, нашег мозга, своди на све једноставније и једноставније операције и да нас је то "улењивање" мозга довело до овога до чега нас је довело.

Постоји и оно истраживање из Канаде од пре неколико година када су контролне групе били Канађани, затим Кинези рођени у Канади и Кинези рођени у Кини, а који студирају у Канади. Радило се о студентима математике. Испитивана је брзина рачунања основних математичких операција код све три групе али без употребе дигитрона, што бисмо рекли "пешке".

Канађани и "кинески" Канађани су били много, много спорији од Кинеза студената који су ту дошли из Кине. А знаш због чега? Зато што су ови у Кини од првог дана школовања дриловали своје мозгове рачунајући без употребе дигитрона, док су ови из богатије земље одмах почели да користе дигитроне. "Чек, чек', да притиснем дугменце да не мучим мозак..." И тако од првог разреда основне школе.

Дечји мозак је, бре, нешто што се мора кроз образовање врло пажљиво гајити, заливати га, окопавати га од корова ако хоћеш да то једнога дана буде одрастао човек спреман да се суочи са светом око себе. Дриловање мозга у том узрасту (математичке операције, падежи, учење песмица напамет, понављање наглас научене лекције...) зато никада не би смело да буде избачено из образовања. Па нису стари Римљани без разлога рекли оно:"Понављање је мајка учења." Што бисмо ми сада занемаривали, у име неких "револуционарних" педагошких идеја, ту истину коју су нам оставили преци од пре 2000 година?

Верујем да и овај министар (којем је специјалност, односно докторска дисертација баш евалуација стеченог знања - тј. тестови за ученике) и они из поменутих Завода имају добру намеру. Питање је само колико ту добру намеру озбиљно и стручно спроводе у дело.

И мислим да их у свему томе спутава помало и жеља да се пошто-пото буде конкурентан на глобалном нивоу (ма шта год то значило), па се као императив поставља што бољи резултат наших ђака у изради ПИСА тестова. Мени је та идеја, ПИСА тестови као мерило успешности неког националног образовања помало блесава. То ти је као када спремаш неку спортску екипу за само једну једину утакмицу, а занемарујеш чињеницу да те после те утакмице чека читаво првенство које треба одиграти.

Треба једним оком мотрити шта раде други на том пољу, али свакако не треба преузимати некритички, без прилагођавања, баш све што нам долази из неких других земаља јер мислимо да "то мора да је бољи модел образовања чим су они толико богатији од нас".

Због тога у српском образовању сада и постоји велика збрка са реформом школства. Ми ту треба да потражимо свој начин, своје путеве, а да од образовних модела из, рецимо Финске или Шкотске, преузимамо искључиво оно што се у Србији може применити и што може донети неке резултате.

Таса кад ти каже - онда је речено!
Наклон мајстору

"Видите, ја када сам полагала испите на факултету, морала сам као одговор на питање да пишем есеј. Када је моја ћерка полагала испите, она је морала да попуњава празна места, празне линије у већ датој реченици. А мој унук сада, када полаже испите на факултету, мора да заокружује један од већ понуђених одговора."

А и госпођа је лепо сумирала.

Иначе, једном ми се жалио један професор на техничком факултету како су га прогласили бабарогом. Наиме тражи од студентата семинарске радове, а онда их обара - из српског.

Каже он, добра су то деца, али ајде да оставим по страни и све граматичке и правописне грешке, они нису у стању своју мисао да изразе, да је представе, разраде, објасне и одбране.

Какви ће они сутра интелектуалци бити, коме ће они предавати, знање преносити и какве ће научне радове писати, када данас нису у стању ни семинарски на десет страна напишу, а да то има неког смисла.

Толико о озбиљности и стручности у тим владиним агенцијама, Заводу за унапређивање образовања и Заводу за вредновање квалитета образовања...

taso, pa i on je dosao iz jednog takvog-ovog drugog, cini mi se:)

e, primer je hilerijus, tatjana i neimenovani lik, je trebalo smislisti i za 2. srednje:)

Канађани и "кинески" Канађани су били много, много спорији од Кинеза студената који су ту дошли из Кине.

samo da ti kazem za ovde organik Kineze- hebote, oni stignu u Kanadu i dobiju testove iz engleskog i urade sve tacno, speluju bolje od profana u ESL skolama- al ne umeju da govore, niti da upotrebe mnogo od toga sto znaju da popune u testovima- kaze jedan(doktor), oni tamo imaju knjige za ucenje polaganja tih svih testova i onda oni strpljivo,udarnicki dok sve ne znaju do poslednjeg zareza i tacke.

vecina ovih Kineza, moraju da prodju kroz prekvalifikaciju, ne samo znanja, nego i njegove upotrebe, drugacije percepcije problematike, ako hoce da se uljuce u drustvo, a ne samo da budu stanovnici Cajna tauna, koji je drzava sama za sebe.

Ne znam jesu li OVI *link organik ili kakvi ali su u top ten po pisa testu u koji se toliko kunu svi palamudi na blogu. Znaci ne reprodukcija, nego razumevanje i upotreba.
Inace od tih top ten, u pet je telesno kaznjavanje jos uvek dozvoljeno.

Дриловање мозга у том узрасту (математичке операције, падежи, учење песмица напамет, понављање наглас научене лекције...) зато никада не би смело да буде избачено из образовања.

Ovo i ja zastupam.

Imali smo u dvorištu šipku za trešenje tepiha (što se samo povremeno radi) a služila je za ljuljašku, karike i trapez. Sin i ćerka su se pentrali, radili zgibove, ljuljali se, prevrtali, skakali... Početkom proleća, dobijali bi upale mišića, čudili se kako im nešto ide teško a nešto ne mogu da izvedu, dok ne povrate kondiciju.

Govorila sam im, tako je i sa mozgom, vijugama, mora da se trenira, ko razvija vijuge na vreme, lako rešava probleme.

angie01

taso, pa i on je dosao iz jednog takvog-ovog drugog, cini mi se:)

Па да, то вам причам... Зато и нисам смогао снаге да гледам Утисак недеље синоћ...

e, primer je hilerijus, tatjana i neimenovani lik, je trebalo smislisti i za 2. srednje:)

Problem je da stvorimo uslove da oni požele da se vrate.
Nijedan od naših najuglednijih naučnika nije se školovao samo u Beogradu, nego u Parizu, Beču, Pragu...
Ali su se vraćali, za razliku od ovih koji danas odu.

Gde da se vrate i ko da im stvori uslove? .... jel ovi što "nisu gubili vreme" i završavali privatne fakultete i skoro svi postavljeni na rukovodeća mesta?

Kod nas, svi koji studiraju državne fakultete - gube vreme. To je moj najveći utisak, posle sinoćne emisije.

Тренутно може да ме смири једино могућност да ме неко из неке далеке земље усвоји, или да добијем азил, али што пре, ако је могуће већ сутра.

Pridružujem se i potpisujem apel za usvajanje i dobijanje azila. Ko hoće da usvoji punoletno žensko lice, molim nek se javi. Po mogućstvu - što dalje odavde.

Znam dečka koji je sa 17 krenuo svojim putem u IT.
Sa 20 imao je posao od koga je mogao da živi.
Sa 24 firmu koja je vredela 240 000 evra.

Onda je odlučio da proba nešto novo, prodao firmu i počeo iz početka.
Onda je privukao pažnju nekih većih igrača, koji žele da ga vide na poziciji menadžera.
Ali on nema fakultet. On je svoje vreme potrošio na drugoj strani.

On može, intelekt i radne navike mu to dozvoljavaju, da završi ETF za 5 godina.
Ali zašto bi to radio kad može da stekne diplomu na privatnom za 3.
Njemu treba papir, da pokrije poziciju, znanje već ima.

Masa je takvih, ljudi koji već rade posao za koji stiču diplomu na privatnim fakultetima ili koji imaju svoje firme, ali im samo papir nedostaje.

Problem naših državnih fakulteta je što su užasno kruti i nemaju sluha za one koji dolaze sa nadprosečnim znanjem ili interesovanjima.
Direktor Filološke gimnazije se još pre više od 10 godina žalio na poziciju svojih đaka u srpskom školstvu.
Svi priznaju da odlični đaci Filološke gimnazije u Sremskim Karlovcima na Filološkom fakultetu u Beogradu nemaju šta da nauče prve dve godine.
Nikad im nije bilo dozvoljeno da ispolažu ispite ili izađu na neki test, odrade skraćeno i upišu treću.
Te prve dve godine, su godine koje su pojeli skakavci.

Isto je i za decu iz Matematičke gimnazije koja kod nas upisuju matematiku ili fiziku.

Klinci odu napolje i za 5 godina koliko ovde potroše da postanu masteri, napolju postaju phd.
Isto znanje, veće zvanje i kvalitetnija ili barem cenjenija diploma.

Isto je i za decu iz Matematičke gimnazije koja kod nas upisuju matematiku ili fiziku.

Za fiziku nije bilo tacno kad sam je ja upisivala, a sumnjam da se tu nesti znacajno promenilo. U matematickoj se nauci matematika koja je osnova za dalje, ne i fizika.
Mi imamo studente postdiplomce koji su zavrsili ETF i moraju da polazu diferencijalne ispite. Obavezan je predmet sa druge godine, i nikom od njih, posle fakulteta, taj ispit nije lak. Govoriti kako je svrsenom srednjoskolcu to nepotrebno posto je to sve naucio je, u najmanju ruku, potpuno nepoznavanje programa studija fizike.
Da ne pricam o drugim rupama koje imaju, jednostavno posto to nisu ucili ni na fakultetu, a ni pre toga u srednjoj skoli.

Masa je takvih, ljudi koji već rade posao za koji stiču diplomu na privatnim fakultetima ili koji imaju svoje firme, ali im samo papir nedostaje.

To je druga priča. Kod nas se diplome privatnih fakulteta stiču kako bi se osvojila neka držvana funkcija, a ne da bi se vodila privatna firma.

Uostalom, šta će uspešnom preduzetniku bilo kakva diploma, kad mu je dovoljan razvijen biznis i visok konto u banci, kao potvrda kvaliteta.

Nikad im nije bilo dozvoljeno da ispolažu ispite ili izađu na neki test, odrade skraćeno i upišu treću.

To nije tačno. Kada sam ja bio student, u doba pre Bolonje, postojao je tzv. "pečat za ubrzano studiranje" i sa njim si mogao da polažeš ispite kada god ti odgovara (čak i bez odslušane nastave). Bolonja ide dalje i ukida koncept godine, studenti upisuju određeni broj kurseva i mogu da upišu i kurseve sa dve godine odjednom ako misle da su u stanju da sve to ispolažu (i to se ponekad i dešava, doduše veoma retko jer su studenti svesni da to nije tako lako). Jedina začkoljica su zavisnosti između predmeta, ali, opet, toga nije previše da bi se tvrdilo da je sprečeno ubrzano studiranje. Problem sa učenicima iz Matematičke gimnazije (naravno ne svim, ali sa značajnim brojem njih) je da im je na početku sve poznato (daleko od toga da sve znaju), relativno jednostavno daju prve ispite, a onda dosta popuste na kasnijim godinama kada staro znanje iscuri. Desi se da ih "preteknu" oni koji na početku ništa nisu znali, ali su polako i vredno sve sistematski učili. Mnogi iz MG se uspešno oporave kada shvate da moraju da krenu više da uče, ali neki se prilično demorališu i onda "lutaju".

tetkino

Direktor Filološke gimnazije se još pre više od 10 godina žalio na poziciju svojih đaka u srpskom školstvu.
Svi priznaju da odlični đaci Filološke gimnazije u Sremskim Karlovcima na Filološkom fakultetu u Beogradu nemaju šta da nauče prve dve godine.
Nikad im nije bilo dozvoljeno da ispolažu ispite ili izađu na neki test, odrade skraćeno i upišu treću.
Te prve dve godine, su godine koje su pojeli skakavci.

Isto je i za decu iz Matematičke gimnazije koja kod nas upisuju matematiku ili fiziku.

Živa istina, i sama sam se dvoumila da li da upišem još jedan smer, pa da ih studiram paralelno, probam ubrzano studiranje (što u moje vreme već više nije bila opcija) ili prosto pustim da sve ide svojim tokom. Na kraju sam se odlučila za treću opciju, pa je bilo vremena i za posao, i za druženje i za sve ostalo što vole mladi. Ali volela bih da nove generacije imaju mogućnost izbora nečega što nije linija manjeg otpora.

Utisak nisam gledala, ali ne mogu da se otmem utisku da Verbić u svojim izjavama deluje u nedostatku bolje reči, mutavo. Menjao bi on nešto, ali nema pojma šta. Čula sam sa nekoliko različitih strana da je važio za nekoga ko je dobar u svom poslu, ali kad bolje razmislim, taj da je normalan, ne bi ni ulazio u SNS vladu Mislim da je nakon slučajeva Radulović i Tasovac jasno da su takvi kadrovi tamo samo šminka, i da imaju odrešene ruke za sprovođenje bilo kakvih reformi otprilike koliko i ja za svojom tastaturom trenutno.

A što se tiče Nurudinove reakcije, koliko god bila odraz trenutne frustracije, ja tu istu stvar pričam već godinama. Bojim se da je Srbija prošla tačku nakon koje nema povratka, i što se tiče demografije, i uslova za život i bilo kakve nade da će se išta od toga promeniti za vakta svih nas. Previše je pametnih i sposobnih već otišlo, previše se onih drugih namnožilo i došlo u poziciju da odlučuje, previše smo se navikli da ništa ne funkcioniše i previše je prilika da se bilo šta od toga promeni već propušteno. Pa ako neko u takvim okolnostima ipak može da bude srećan, poštujem. Za većinu ostalih, privremeni ili trajni odlazak iz Srbije je ipak bolje rešenje. Oni iole sposobni će uspeti gde god da počnu, i to ne toliko zbog obrazovnog sistema u Srbiji, već uprkos njemu. Jeste, možda zvučim ekstremno, isključivo ili nedobog nepatriotski, ali što se stanja u obrazovanju tiče, bar ne govorim napamet.

Kod nas, svi koji studiraju državne fakultete - gube vreme. To je moj najveći utisak, posle sinoćne emisije.

Kako koje.
Na primer, diploma mašinskog fakulteta je priznata, ne treba da se nostrifikuje.
Pametna deca s fakultetskom diplomom državnog fakulteta i sa znanjem jezika, mogu u inostranstvo ako za njih ovde nema mesta. Na žalost, ali je tako.

golubica.bg

Utisak nisam gledala, ali ne mogu da se otmem utisku da Verbić u svojim izjavama deluje u nedostatku bolje reči, mutavo.

Istina.
No, treba biti oprezan sa elokventnoscu. Mi obicno padamo na recite - kad se setim velikog govornika Milosevica, pa Draskovica, pa Seselja...

No, ipak, i pored tog opreza, nije bas ostavio ohrabrujuci utisak.

Inace, posle emisije, smatram da Srbijanku ne treba uvlaciti ni u kakve vlade, potrebno nam je da postoji neko ko em se razume u problematiku, em ima slobodu da otvoreno govori. A cinjenica da joj se Verbic zahvalio sto je ona objasnila problem sa nostrifikacijom, je sasvim dovoljan dokaz koliko je on tom svojom pozicijom ogranicen.

tetkino

Problem naših državnih fakulteta je što su užasno kruti i nemaju sluha za one koji dolaze sa nadprosečnim znanjem ili interesovanjima.

Ovo je istina. Poznajem ljude koji su upisali dva fakulteta, i bili odlicni studenti na oba neko vreme, ali su im profesori sa jednog fakulteta insistirali na prisustvu casovima koji su se poklapali sa casovima na drugom, i samim tim nisu ispunili uslov za polaganje ispita. Ti casovi su bili teorijski, i zaista osim te krutosti nije bilo nikakvog razloga da se oni pohadjaju, za razliku od eksperimentalnih vezbi, recimo.
Takodje, prilikom polaganja, totalni nedostatak razumevanja da fizicko telo ne moze da se udvoji i polaze ispit na dva mesta istovremeno.