Vest da je petoro dece izbodeno ispred škole u centru Beograda, samo je potvrdila da su školska deca u Srbiji žrtve i akteri fizičkog i psihološkog nasilja, koje se kreće od verbalnog zlostavljanja, preko tuča, ranjavanja, do socijalne izolacije. Škole se naprosto guše u grubostima, a psiholozi upozoravaju da ni psihološko maltretiranje ne treba olako tretirati, jer njegova utopljenost u svakodnevnu komunikaciju zapravo govori o formiranoj i strukturisanoj kulturi nasilja. Za veliki broj dece zlostavljanje u školi nadovezuje se na zlostavljanje u kući i to je horor koji se svakodnevno dešava. To nije ništa neobično kada se zna da 72 odsto roditelja u Srbiji veruje da je „batina iz raja izašla" i fizički kažnjava svoju decu.

Javilo se neki dan, izmače mi se ispod ruke, drvene bojice se oteše kontroli i bi ovaj stripić a nije bilo nekog suvislog objašnjenja zašto baš tako, možda ništa drugo do da se pokaže da i među pticama ima kojekavih, čisto ornitološka skaska, pura natura i čovek unutra, međutim moj drugar gleda slikice i kaže da sam opet crtao njih, - a koga, bre? pitam zbunjeno a on opet - pa njih, šta se praviš pametan … posle, sedim sam sa sobom i

Devetog novembra je Međunarodni dan borbe protiv fašizma, protiv nacizma, ustanovljen kao sećanje na noć između devetog i desetog novembra 1938, noć koja se zove i "Kristalna noć" u kojoj je rulja izlupala stakla jevrejskih radnji, linčovala Jevreje, spaljivala im kuće i sinagoge i u kojoj su Jevreji odvođeni  u zatvore, pritvore i "privremene objekte" koji su kasnije postali zloglasni koncentracioni logori.

Sve se to dešavalo uz saglasnost nacističkih vlasti i kao posledica zakona koji su doneti par godina ranije, poznatih kao "Nirnberški zakoni" kojima se definisalo državljanstvo i građanska prava stanovnika tadašnje Nemačke, a kojima su Jevrejima - sva ta prava oduzeta. Zakoni kojima je legalizovano ubijanje Jevreja,

ponižavanje, učenici, Jevreji, izvedene pred razred uz natpise mržnje na školskoj tabli, "Čuvaj se Jevreja! Jevreji su naši najveći neprijatelji!", 1936.

Progon je bio zakonit, nasilje poželjno, a čitava jedna grupa građana Nemačke, Jevreji, bili označeni za istrebljenje tokom procesa koji će kasnije biti nazvan Holokaust, industrija smrti, kojim je država ubijala sopstvene građane jer ih je, zbog njihovog etničkog, verskog, istorijskog identiteta - stavila van zakona. Jer je od mržnje napravljena politika i - sve se svima činilo zakonitim i "normalnim".

Sit back, relax, swallow the red pill and let go of your frequency of fear. Can't relax? Well that's because you don't know this. (Sorry, no Serbian - but we all know it's not required for this one.

I was never a fan of the system. Job, mortgage, 2.4 kids, big car. No thanks. I could never quite believe that that was what life was about. I wanted to travel, explore, enjoy a good time with friends. I never really felt like I wanted "more", but rather that I wanted "life". I avoided joining the rat race from the start - rebelling at school, dropping out of college, backpacking and exploring,

150.000 ljudi ubiju nase zene svake godine! I onda nam je kriv NATO, USA, EU... Bre, pa to je oko milion Srba vise koje bi ova napacena zemlja imala svakih sest do sedam godina! Smesta zabraniti abortuse osim u opravdanim (zdravstveni razlozi) slucajevima! - komentar na vest

Srbija prva u Evropi po broju abortusa. A po broju korisnica kontraceptivne pilule i hormonske spirale na – poslednjem mestu. Svaka druga žena u Srbiji ne koristi kontracepciju, a svake godine u našoj zemlji obavi se oko 150.000 abortusa. Na prekid trudnoće najčešće se odlučuju žene koje su u braku ili dugoj vezi, a godišnje se na abortus odluči i 6.000 devojaka od 16 do 19 godina starosti.

Autor: Rodoljub Šabić 

 Danas sam prisustvovao sednici Skupštinkog odbora za prava deteta. Sednicama skupštinskih odbora neretko prisustvujem ali poziv na ovu sednicu bio mi je zanimliv jer je reč o jednoj od prvih sednica Odbora za prva deteta uopšte, takav odbor nije ni postojao  u našoj ranijoj parlamentarnoj praksi. A konkretan razlog mog učešća bio je dogovor o organizaciji Javnog slušanja na temu: “Zaštita od zloupotrebe dece na Internetu” koje treba da se održi 17. novembra u Narodnoj skupštini, a na kome treba da budem jedan od govornika.

Mi smo u ozbiljnom strukturnom finansijskom problemu. Kao i ranije, sa ovim problemom se ne suočavamo, ne rešavamo ga. Koristimo trikove, varke, inflaciju, kurs, šarene projekcije i sve ostale proverene metode bežanja od stvarnosti i odgovornosti i sigurnim i nepokolebljivim korakom ulazimo sve dublje u blato.

Zimbabve (142), Liberija, Haiti, Siera Leone, Togo, Burundi, Kongo, Gvineja, Jemen, Centralnoafrička Republika,Gruzija, Džibuti, Avganistan, Jermenija, Etiopija, Mauritanija, Mozanbik, Angola, Moldavija, Kirgistan, Kenija, Nigerija, Srbija (120), Benin, Ruanda, Zambija, Jamajka, Pakistan, Bosna i Hercegovina, Tadžikistan, Čad, Gana, Ukrajina, Makedonija, Senegal, Bocvana, Malavi, Crna Gora (105), Egipat, Sudan, Dominikanska Republika, Burkina Faso. 

Ovo je spisak zemalja rangiranih po indeksu prosperiteta ekonomije, od najgore ka najprosperitetnijoj, od poslednjeg Zimbabvea, do 101. mesta na kom je Burkina Faso. Srbija zauzima poražavajuće 120. mesto.

Gost-autor: Čupavo Derište

Svaki put čujem iste reči „E moje dete, ja mogu ovako do sutra da te lažem. Jako je teško biti sam...vidiš mene, kad mi neko dođe, ne umem da stanem sa pričom,“ i sve to izgovoreno sa osmehom na licu.  Kada čovek ostari, a pri tom veći deo starosti provede sam, jedino što ga tada stvarno ispunjava je društvo, razgovor... Gledam svog starog komšiju koji je nažalost ostao bez supruge pre osam godina, samog, jer dece nisu imali, posmatram ga dok pričamo i u glavi pravim scenario svojih penzijskih dana. Da li će mi biti podjednako teško da savladam samoću, ukoliko se i moj život bude odvijao kao i njegov? On sada ima 75 godina, a jedino društvo su mu kokoške i petlovi koje već godinama čuva.