Заврши се и прва међународна "Операција Тријумф". Гледали смо учеснике из 5 или 6 земаља, зависи из ког угла посматрате Р. Српску.

У финалној вечери смо доживели и то да један од водитеља каже и забрањену реч. Стекао сам утисак гледајући гала вечери понедељком да водитељи пар сати пред сваки наступ себи стално понављају : "Немој

Ja sam tek svedok, sasvim slučajno. Za sve bi bilo bolje da nisam tu gde mi nije mesto.

- Šta mi je ovo trebalo? - pitam se.

Dvoje nastavljaju svako svojim putem. Suza nema, što ih je bilo, isplakano je. Trude se da sve izgleda kao da je rastanak privremen. Zapravo, on beži. Zato je zbunjen, kao da je nešto kriv. A nije. Nije imao izbora. Ni ona ne može iz svog života. Dok traje nespretni zagrljaju i poljupci što prethode razdvajanju pravim se da me nema.

- Nije mi ovo trebalo.

Foto: Mira Zdjelar

Svaka zemlja ima svoju emigraciju, i svaka je specifična, ali kubanska zajednica u Miamiju (mada zajednica verovatno nije prava reč) predstavlja jedinstveni primer potpunog ideološkog raskida i, istovremeno, emotivnog neraskidanja sa maticom, koji jedinstvenim čini što je do najsitnijih detalja pohranjeno sećanje na predrevolucionarnu ili, još bolje, metarevolucionarnu Havanu. Ovo uključuje paralelne mape grada sa starim nazivima ulica, katastarske knjige sa tačnim popisima imovine, i, verovatno najvažnije, stalno podgrevanje mita o povratku. Kubanci u Miamiju (neki, mnogi) uporno odbijaju da se odreknu ideje da su oni sad stanovnici Sjedinjenih Država, i da je to to. Njihova Havana je grad u mašti koji je napravljen kao slika u ogledalu Havane u kojoj su živi ljudi, u kojoj se maše zastavama za revolucionarne praznike i čeka u redu za pirinač.

  Unatoc tome sto je prosle godine uragan Ajk opustio malo ostrvo Galveston na meksickom zalivu crkva Sv Konstantina I Helene I ove godine za bozic primila je svoje vjernike I sve ljude dobre volje. Nije rijedak slucaj  da netko pozove svoje prijatelje neke druge vjeroispovijesti kojima je po prvi put da dodju u SPC  koje ovdje na jugu Amerike nisu toliko rasprostranjene  reflektirajuci relativno malu srpsku zajednicu u odnosu na  sjeverniji dio SAD ponajvise Chicago.  Ovog puta sa nama su bile I Branka I Irina moje nove komsinice koje su nam nedavno stigle u posjetu I zbog

Artur Klark

Uzmimo, na primer, da jesmo sami u kosmosu i da toga postanemo svesni jednog trenutka. Na neki način bilo bi to zaista zastrašujuće saznanje jer bi u nama izazvalo osećaj beskrajne usamljenosti, možda i straha, a sam univerzum, sa našeg, ljudskog stanovišta, izgubio bi smisao. Jer, čemu sve to, taj silan prostor, ako nikog nema da živi u njemu. Kosmos je besmisleno velik da bi postojao samo za nas.

Prvi put sam za Bitlse čuo u periodu detinjstva kad se postavljaju pitalice ko je najbolji na svetu. Ko je najbolji fudbaler na svetu, odgovor: Pele, koji je najbolji auto na svetu, odgovor Rols Rojs, koja je najbolja grupa na svetu, odgovor Bitlsi. Pelea sam preko TV-a lično ispratio u penziju, a i dan danas pamtim trenutak kad sam ispred sebe po prvi put u životu video pravog Rols Rojsa.

 Najjeftiniji Beatles antikvitet, razglednica štampana u Nemačkoj '60-ih

Kada sam kupio prvu gitaru

По свему судећи, проверени бранитељи нашег отачаштва поново ће се наћи на бедему одбране "србске" части и верског индетитета "србског" народа. Овај пут своју борбу за очување спрских вековних интереса усмериће против старог и провереног субверзивног елемента друштва, или како то разни "сектолози" још воле да кажу, рака на кожи једне нације - секти.

Непријатељски фактор ово пута биће припадници тзв. малих верских заједница, тачније, једне од љих, Пентакосталне цркве. О чему се ради. Хуманитарна организација "Хлеб живота" би сутра требало да у сарадњи са Удружењем бивших логораша из земаља бивше Југославије подели божићне пакетиће деци у просторијама ове верске заједнице.

Ljudi ovako da vam kazhem: vec nekoliko dana se smejem na ovo shto cu sad da postavim pa poshto nisam uspela da skupim snage da trolujem nechije tudje blogove evo ga ovde kod mene. Ovo mi je poslao kolega u e-mail-u i ja sam ga prevela na kakav takav srBski. 

Kako mački dati pilulu:

1. Podigni mačku i drži je u levoj ruci kao shto se beba drži. Sa pokazalcem i palcem leve ruke drži usta mačke otvorene sa obe strane

Badnje veče i Božićni dan, rođendan Ješue tesarovog sina, me dva puta godišnje podsete na ekipu baba u mojoj porodici, koje su mahom dužile uspostavljanje i održavanje veze sa pomenutim Hanocrijem i njegovim kabinetom, kako na nebu tako i na zemlji. Portparol babe su se brinule, počesto i krišom, za versku sigurnost čeljadi, među koje sam se ubrajala i ja, dajući bogu božije i socijalizmu socijalizmovo. Drugo se odvijalo javno, uz povremene grimase i krišom pljuvanje preko ramena, dok je prvo bilo obavijeno velom konspirativnosti, koja je u mom slučaju izazvala nepopravljivu zabunu.

Na kraju krajeva, valja zapaziti da su pisce oduvek optuživali da su prevrtljivi, nestabilni, uobraženi, da su preosetljivi, intuitivni, šarlatani, lažljivi. Takoreći, žene. Takoreći: obrušava se na njih isti tip predrasuda kojima se obično kvalifikuju žene.

Božićna priča

Bio sam jutros u Crkvi da se pričestim, i nekoliko poznanika mi se požalilo kako je jutro izuzetno hladno...mislim se nešto...ne može danas da bude hladno ako te greje Hristova ljubav...

Došao sam posle liturgije kući, i ušao u hladnu sobu...Više zbog položajnika koji treba da dodje a manje zbog hladnoće , založio sam peć...a onda izašao napolje da pogledam kako dim izlazi iz odžaka...

Zagledan u dim koji se uzdizao ka nebu...pomislio sam kako sam dobru stvar uradio...Možda bi i oni koji nas gledaju odozgo,

Mir Božji Hristos se rodi. (Po)rodiše se i izbori. Hvala Vladi Crne Gore. I za mir, i za Isusa i za izbore. Mir nam je sačuvala kad je bilo najteže, Isusa priznala još onog dana kad je petokraku nazvala crvenom žabom, dok za izbore joj i ne treba mnogo zahvaljivati. Ona ih raspisuje samo kada joj je rezultat unaprijed poznat. Zato Cedem i Cesid ne moraju raditi ispitivanje javnog mnjenja. Naši dobijaju - BEZ DILEME.

Au grand jamais

Suis-je parfois fragile ?
Ai-je vraiment le choix ?
M'arriverait-il d'être à cran tout bas ?
Pensai-je à la mort
Pour en fin arrêter
D'être si fort, sais-je au moins pleurer ?

Refrain :
Non jamais au grand jamais
Regardez, est-ce que je tremble ?
Non jamais, plutôt crever
Que laisser la vie me descendre.
Non jamais, jamais
Au grand jamais.

Cèderai-je dans mes bras
La place de ma guitare
A une bague au doigt
Ou à ces filles d'un soir ?
Suis-je d'effroi glaçé

Свима Вама који славите,

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Божићна