ali to ti je kao ono : svet se deli na Škorpione...i ostalO

pa znaš kako - ako uzmemo u obzir prosečnu količinu paranoje koju poseduje samo jedan osrednji scorpio....tu ti je onda odma' u pitanju - grupisanje

Mlađani:

Ubrzo sam otkrio da sam šarmantan i duhovit, da mi moj sako (moj - myass ...) veoma dobro stoji (mošmisti

Evropska Komisija je juče izdala četvrti poziv za istraživačke i razvojne ideje unutar FP7 (Framework Programme 7), a u ICT grupi (Information and Communication Technologies). Rok za ponude je 1 April 2009 (milsim da im ovo nije prvi put da biraju prvi april kao važan dan :)

Za one koji nisu upoznati sa FP7 radi se o ogromnom novcu koji EC izdvaja za Istraživanje i Razvoj. FP7 traje 5 godina, sad smo u drugoj ili trećoj godine, ne sećam se ni sam, i radi se o preko 53 milijarde Evra. Srbija je ravnopravan pratner od nedavno.

Tako, ICT Call 4 je počeo, odvojeno je 801 miliona Evra. Jedno od osnovnih pravila je da u ponudi moraju da učestvuju najmanje 3 partnera iz 3 EC države (treba proveriti da li je svaki ravnopravni partner i „država". Ako to nije slučaj, nego se računaju samo EC zemlje, odna bi srpske institucije i firme morale da budu u konzorcijumima od najmanje 4 partnera (3 EC plus Srbija). Ovo obično nije problem pošto u prosečnoj ponudi učestvuje više od 4 partnera).

Ovde je objavljen poziv i za one koji po prvi put razmišljaju da učestvuju nekoliko dana čitanja dokumenata sa FP7-Cordis sajta je osnovni i prvi korak.

FP7 Home Page je ovde.

... (LOŠEM) UMETNIČKOM UKUSU I JOŠ PONEČEM...

Zahvaljujući šarenim magazinima tipa Glory, Story i sličnim ne retko imamo prilike i da, kako se to kaže, “zavirimo u stanove poznatih“, to jest budemo svedoci najčešće lošeg umetničkog ukusa srpske (kvazi) elite. U redu, apsurdna postavka tako nešto čini, rekao bih, logičnim: ukoliko je već reč o kvazieliti kakav bi joj ukus bio nego loš? Stvar je, međutim, mnogo ozbiljnija no što se to na prvi pogled možda čini. Ljudi koji su u ovoj zemlji zainteresovani za kupovinu umetničkih dela ─ čast izuzecima, naravno ─ ili nemaju para ili pak ne znaju šta je umetnost. Jedan od legitimnih razloga kupovine slika, jeste zadovoljenje vlastitog lošeg ukusa ali, svakako, i demonstracija materijalne moći. U prevodu ─ kupuje se ono što je najskuplje. S gledišta logike kapitala i to bi verovatno moglo biti ok, po principu čim je skupo za pretpostaviti je da mnogo i vredi, to jest da će ta vrednost vremenom moći samo da raste. I tu se ozbiljnijih zamerki ne bi moglo naći – uostalom, zašto bi ljudi od biznisa morali imati umetnička znanja. Odu lepo u galeriju, vide šta im se sviđa (opet uglavnom ono što je najskuplje) izaberu i plate.

Uostalom, ne ponaša li se tako i čuveni Roman Abramovič koji je nedavno u samo dva dana za dve slike potrošio neverovatnih 120 miliona dolara!

Podseti me Jeremijina prica na desavanja u julu 2000...

Izvesni Pierre, rodjen kao klasicni Petar, skolski drug mog tada buduceg OcaPoZakonu je poslao pismo. Pierre zasluzuje poseban blog, ali ukratko, oduvek se lozio na Francusku, perfektno govorio jezik jos u osnovnoj skoli i onda otisao da igra fudbal za Toulouse. Tamo je upoznao jednu od zena svog zivota - Ann-Marie, I sa njom dobio 2 decaka - fenomenalnog Borisa I mutavog Nikolu. Prilika za pismo je bila Borisovo vencanje

update

Pisala sam o vazduhu i

Vodi

O crnom i

Plavom i da volim šetnje stazama koje smo pravili od starog papira

U Srbiji zivi na desetine hiljada dvostrukih licnosti, pitam se da li naslucuju istinu?

Upoznala sam jednog Dr.Jekyll-a, srpskog pravoslavnog popa J. u Americi.  Ujutro ustane u 6, obidje i pricesti bolesne po bolnicama, nemocne po domovima.  Posle podne drzi veronauku deci, srpski jezik odraslima, stampa i sam savija 200 komada biltena koje ce podeliti vernicima u nedelju.  Sastanci sa crkvenim odborom, krstenja, sahrane, slave.  Da ne gresim dusu, ova zadnja tri radi i njegov parnjak, Mr.Hyde, pop M. u Srbiji.  Ostatak profesionalnog zivota provede...hm, interesantno, niko ne

 Ona ( Milica Delević) je izrazila uverenje da će Srbija koja je, kako je rekla, vrlo zadovoljna izveštajem o napretku koji je početkom novembra objavila EU, u narednoj godini dobiti status kandidata i, kada su u pitanju vize, doći na belu šengensku listu.

Vest od pre neki dan

Kancelarija za Evropske integracije Vlade republike Srbije postavila je na svoj sajt  nezvanične prevode dva za nas vrlo bitna dokumenta EU, koje je EK objavila 5 novembra. Prvi je  Izvestaj

Još u maju 2006. (tačno 21.) Crna Gora se odvojila od Srbije, a vlast u našoj zemlji se do poslednjeg trenutka nadala da će rezultat referenduma biti drugačiji, odnosno da će se održati potpuno nefunkcionalna zajednica SCG. Građani su ipak bili dosta trezveniji jer svoj život ne provode samo po predsedničkim kabinetima ili izolovani u nekim selima, te su pokušali da zaobiđu važeće propisije Srbije da se u našu zemlju mogu uvoziti samo automobili koji imaju ugrađen Euro 3 motor. Norma postavljena zbog ekoloških standarda ali da se u to vreme zaštiti Zastava kako bi koju godinu

Vlado Kalember

Snjezana

Kad ja vidim bijele pahulje
kad napolju pada prvi snijeg
ja pomislim, mala, na tebe
sklopim oci pa se sjetim sveg'

Kako si mi ove godine
svi se zale, kazu, tesko je
al' je meni ipak najteze
svak' je s nekim, a ja bez tebe
a ja bez tebe

Ref.
Dok snijeg pada, Snjezana
snijeg iz nasih godina
tvoje ime doziva
tko te zove voljena
tko te snenu pokriva
dok snijeg pada, Snjezana

Dok nebo poprima ostrinu, dah

Ne znam kako je sa vama , ali mene je jedno vreme, u osamdasetim, opsedala ova pesma, iako nisam bila fan mainstream sounda. Da li je to taj ritam koji zove da igraš, sintisajzer, bubnjevi, egzotičan i "masan" tekst, taj seksi, raspy glas Kim Carnes, koja na momente zazvuči kao Rod Stjuart, žensko otelotvorenje, ili kao Blondi, Boni Tajler i Pet Benatar smiksane zajedno...?

Bile su '80-te, tako dekadentne i

"The way to achieve inner peace is to finish all the things you have started and have never finished."

Neki struchnjaci (iliti kvazi struchnjaci) savetuju da ako zhelimo da postignemo unutrashnji mir treba da zavrshimo sve stvari koje smo zapocheli nekada a nikad ih nismo zavrshili. Nekako mi je bilo teshko da verujem da je ovo nachin da dodjem do unutrashnjeg mira, a prilichno sam sigurna da to i nije jedini nachin. Ali reshih da poslusham savet. Tako ja krenula kucom i trazhim shta sam sve zapochela a nisam zavrshila. Nemate pojma kolko sam stvari nashla. Nije ni chudo shto se

U životu nisam upoznao ni jednu prostitutku. Bar mislim da nisam, jer ni jedna od onih koje sam sreo nije se deklarisala kao pripadnica najstarijeg zanata. Likovi prostitutki bili su mi znani samo iz literature i sa filmova. Međutim, za razvoj toka radnje romana koji sam pokušavao da napišem, neophodan mi je bio i lik prostitutke, odnosno po najnovijoj klasifikaciji profesija – seksualne radnice. Jeste da je to bio epizodni lik, ali bez njega se nije moglo.

Pokušavao sam interpolacijom, empatijom i misaonim gedankeeksperimentisanjem da sebi dočaram neophodni lik, ali nije išlo. Nemajući kud odlučio sam se na eksperiment in vivo.

Evo kako je to izgledalo.

Pre nekoliko nedelja, reka se čudno ponašala: niotkuda vetra, a uzvodno idu neki niski talasi... Da sam na moru, rekao bih 'mrtvo more', poslednji dah neke, u daljini prohujale oluje, ali ih ovde nisam umeo objasniti. Svejedno su moj kanu nosili uz reku.

S veslom u ruci, bio sam kod Ratnog ostrva. Sunce je bilo blago, miholjsko, ono na kome postajete pospani. Da li od sunca ili...

Na zapadu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, a na istoku Istanbul-Eskisehir-Afyon-Antalya.

Kao i svaki srpski džabalebaroš probudio sam oko 1pm. Švaler number 32/svake treće srede u mesecu mi je skuvao kafu i doneo u krevet. Kod staromodnih cica u krevet se „ujutru" obično donosi turska kafa, doručak, cveće i novine, a kod mene ness kafa bez pene, tableta za mršavljenje, rokovnik i laptop. Švaleru sam zakazao sledeće viđenje za 17. decembar, upisao ga u rokovnik i dozvolio mu da se udalji. Mogao sam najzad da se posvetim jutarnjoj fiskulturi, odnosno čitanju vesti i ispijanju prve „jutarnje" kafe. Prvo što mi je iskočilo kada sam otvorio B92 sajt, jeste moj omiljeni lik, najbolji od svih najboljih ministara, pobednik, Jeremić Vuk kako pokazuje Hrvatskoj da ne treba da čačka mečku, odnosno Srbiju. Čitam tako vest i od radosti mi se smeši levi brk, cakle mi oči i žiga me desni testis - što je jako dobar znak. Čitam tako i komentare na vest, te me veseli kako smo mi Srbi složan narod i zdušno podržavamo našeg ministra Jeremić Vuka. Javlja se tu i tamo neki hrvatski provokator, ali mi to dostojanstveno ignorišemo. Neki mudri komentatori savetuju našeg ministra da Hrvatsku treba tužiti i zbog genocida tokom II drugog svetskog rata, s čim se ja 100% slažem i moram još nešto da dodam.

Nedavna najava novoizabranog američkog predsjednka Baracka Obame - da će odmah po polaganju zakletve (20. siječnja) početi proces zatvaranja internacijskog logora Guantanamo, te povlačenja američke vojske iz Iraka, otvara pitanje: je li „rat protiv terorizma" gotov?

 „Rat protiv terorizma" je bila glavna ideja na kojoj se temeljila američka vanjska i sigurnosna politika nakon 11. rujna 2001. Ona je omogućavala jednu vrstu povratka na stanje koje je vladalo u „Hladnom ratu" (1949-1989), i za koje se mislilo da je konačno napušteno padom Berlinskog zida, prije sada skoro